Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne idemo u Nemačku da biste nas videli na TV
Ne idemo u Nemačku da biste nas videli na TV
Ilija Petković, selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore, na kraju 2003. godine tražio je strpljenje i išao korak po korak do Nemačke. Pred kraj 2004. bio je sa deset bodova u grupi 7, po sopstvenim rečima, visok dva i po metra, a na kraju 2005. umoran od bitaka koje je dobio sa fudbalerima, dodele raznih priznanja i medijske ofanzive jedva čeka da prođe praznična euforija kako bi se u miru pripremao za Mondijal >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od kojeg svim našim ljubiteljima fudbala, iako je do početka ostalo više od pet meseci, već zuji u glavi.
- Bilo je neverice po pitanju našeg plasmana na Svetsko prvenstvo, naročito u momentima kada su se ljudi prisećali Azerbejdžana i pitali se da li postoji način da se negativna atmosfera preokrene u pozitivan smer. Bilo je problema u komunikaciji sa medijima, sa poverenjem navijača - vraća film Ilija Petković na početku razgovora za 'Blic'. - Nije bilo lako, međutim, potvrđivali smo se iz utakmice u utakmicu, polako otvarali oči svima. Od malog broja navijača na stadionu došli smo do toga da su svi uz nas i da se traži karta više. Nije sve moglo odmah, ali je publika prepoznala veliko srce, želju, borbu. Vratilo nam se svima na najbolji način. Koristili ste se raznim metodama da animirate sve snage?
- Govorili smo da je Beograd neosvojiva tvrđava, spominjali neke istorijske ličnosti, bilo je možda i patetike, ali sve u cilju da bude drugačije, da napravimo atmosferu koja će da doprinese jedinom cilju - plasmanu u Nemačku. Plašite li se mogućnosti da ste razmazili javnost, koja posle plasmana na SP u 2006. očekuje nešto što se možda može nazvati nemogućim?
- Ne, nema ni govora o tome! Nisam demagog i stojim iza onoga šta sam govorio od prvog do poslednjeg dana. Mislim da dajem zdrave izjave, da još nisam oboleo. U duši svakog sportiste je da pobedi, zašto tako ne bismo razmišljali i mi. Sport gleda u budućnost, dobri rezultati se brzo zaboravljaju ako se ne potvrđujete. Razumem želje javnosti, a mi sigurno ne idemo u Nemačku da odigramo tri utakmice, da nas vidite na televiziji i da se vratimo kući. Rekao sam odmah posle žreba u Lajpcigu da nas čekaju tri jaka protivnika, ali ja nikada nigde nisam išao da izgubim, pa to sigurno neću učiniti ni u duelima sa Holandijom, Argentinom i Obalom Slonovače. Nerealno je sada pričati da ćemo biti prvaci sveta, ali to je polazna tačka. Treba da doguramo najdalje što možemo.
U Španiji 1982. isplivao je problem sa opremom, u Italiji 1990. godine posle poraza od Nemačke novinari su optužili selektora Osima da je praznio flaše sa viskijem, pred Francusku 1998. godine javnost je uzburkana nepozivanjem Drobnjaka i Nađa. Razmišljate li već sada o tome kako prevazići neprijatne situacije u najavi?
- Iz svega ovog što ste nabrojali trebalo bi izvući pouke. U jednom slučaju radilo se o izboru igrača, u drugom o parama ili odnosu sa medijima, u trećem o opremi, a sigurno je da ima još mnogo stvari koje su se ponavljale u raznim periodima i o kojim treba voditi računa. Mislim da je prvi korak da se iz ove euforije vratimo u anonimnost. Trebalo bi da negativne stvari eliminišemo na vreme, kako bismo omogućili igračima da se pripremaju u miru. Vreme nije dugo, ali ni kratko da se mobilišemo na svim nivoima, jer to jedan državni tim zaslužuje. Svako mora da radi svoj posao i ako tako krenemo u Nemačku, neće biti nikakvih problema. Vučinić, Basta, Vukčević, Ivanović, igrači su koji zadaju novu glavobolju. Kako ćete se izboriti sa odlukom FIFA i UEFA da isti igrač ne može da učestvuje na Evropskom prvenstvu za mlade i Svetskom prvenstvu?
- Neću o imenima. Moramo stvoriti dva tima za velika takmičenja koja nam predstoje, a da to ne bude ni na uštrb mlade, ni na uštrb A selekcije. Moramo biti pametni, videti šta će kome najviše koristiti u datom momentu, prelomiti i stati iza odluke koju donesemo. Imamo još dosta vremena do 15. maja kada je krajnji rok za slanje spiskova. Poslednjih dana možete se videti na raznim dodelama priznanja, predstavnici medija su neumorni. Kako ste preživeli dane na ispraćaju 2005. godine?
- Jako teško, mnogo sam umoran. Ima me svuda jer osećam moralnu obavezu da se odužim svima koji su nam pomogli. Posle proslave Nove godine i Božića moraću da odem malo u anonimu, jednostavno, da bih se malo smirio i spremio za ono što me očekuje. Znate, ne valja se ni mnogo pojavljivati u javnosti. Kao igrač dosta dugo sam držao jedan solidan nivo popularnosti, evo sada sam se i u tom segmentu nadogradio kao trener, ali treba ostati čvrsto na zemlji. Koliko daleko će smeti da idu vaši najbliži u čestitkama i iskazivanju želja za 2006. godinu, a koje su vaše želje?
- Nisam euforičan, obeležiću skromno dolazak 2006. godine. Meni je najvažnije zdravlje, da nema negativnog naboja, da bude mir, a našem narodu želim i bolji standard. Fudbalske želje?
- Da sve ide kao i protekle godine. Fudbal je ventil kroz koji čovek može sebe da opusti, da priča, kritikuje i sastavlja tim. Napravili smo nešto pozitivno, svesni smo da moramo da se potvrđujemo, a verujem da ćemo našem narodu i sledeće godine omogućiti da se raduje zbog reprezentativnog fudbala - završio je Petković. D. Radović
