Izvor: Blic, 16.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne fali mi ništa u Evropi
Ne fali mi ništa u Evropi
NOVI SAD - Milana Gurovića dugo će pamtiti Amerikanci ali i ostatak sveta. Dočekao je svoj trenutak i na pravi način je obeležio istorijsku, petu, zlatnu medalju naše košarke sa svetskih prvenstava. Iskoristili smo njegov boravak u rodnom Novom Sadu i on nam je evocirao uspomene sa svetskog šampionata. - Mada su mnogi sumnjali, stručni štab i moji saigrači kao i ja smo verovali da možemo pobediti Ameriku i u kolevci košarke, tamo gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nam je najdraže, osvojiti zlatnu medalju. To se i ostvarilo. Ovu reprezentaciju krasi nešto što ostale nisu imale. Uvek je neko drugi zablistao. U četvrtfinalu sa Amerima Marko Jarić i ja u polufinalu, Koturović sa Novim Zelandom, a finale su začinili kapiten Bodiroga i Peđa Stojaković. Uvek je drugi igrač preuzimao odgovornost, radio to baš onako kako treba, a nismo ni sami svesni koliko je ovoj reprezentaciji značio legendarni Vlade Divac. Nije bilo ni malo lako, ali, ipak, stiglo je zlato. - Mojoj sreći nema kraja. Prošle godine, evropsko zlato u Turskoj, u finalu protiv Turaka, ove godine svetsko zlato pobedili smo Amere, ostali su bez ijedne medalje, čuveni 'drim tim' je video da se i u Evropi igra više nego kvalitetna košarka. Ponuda iz NBA lige sigurno ima? - Ne greje me baš previše NBA liga. Pokazali smo da možemo da igramo i da pobedimo njihove NBA igrače. Ne krijem da ima ponuda, iz Bostona, Indijane, ali šta fali igrati i u Evropi. U prvom planu je finansijski momenat. Prvo ću razgovarati sa čelnicima mog matičnog kluba, ali sigurno je da ću najbolju ponudu prihvatiti. Ima ih dosta, u roku od dva-tri dana doneću konačnu odluku. Sigurno da su vaši planovi vezani u narednom periodu za reprezentaciju, ali imate velike ambicije i kao igrač. - Imam dva zlata, želim evropsko, pa olimpijsko u Atini, pa onda evropsko u našoj prestonici. Mislim da imamo razloga za optimizam kada je u pitanju budućnost košarke a to ćemo i potvrditi, a na klupskom planu pored finansijskog momenta gledaću da zaigram u klubu koji ima velike ambicije i koji želi trofeje. Atmosfera u Indijanapolisu i u Beogradu? - U Americi smo se osećali kao da smo kod kuće. Bilo je to sjajno iskustvo, jer na svakom ćošku su bili naši ljudi i čuo se srpski jezik. To nam je ulilo dodatni motiv i samopouzdanje i nismo imali pravo na razočaranje. Doček u Beogradu, e to je nešto što se ne može opisati. Mora se doživeti. 300.000 ljudi, pa mi smo zlatnu medalju osvojili zbog njih, zbog našeg naroda, novac je u nekom drugom planu kada je reprezentacija u pitanju. Najsrećniji i najtužniji trenutak u vašoj karijeri? - Najsrećniji sam bio kada smo nedavno osvojili zlato, to je od mene veliki revanš Svetislavu Pešiću što mi je pružio priliku, a ja sam mu se na najbolji način revanširao. Najtužniji je kada me Obradović nije poveo na OI u Sidnej. Nisam osetio miris olimpijskih igara, ali blizu je Atina. Osetiću zlatnu olimpijsku medalju. Napomenuo bih da mojoj sreći nije bilo kraja kada se čula himna 'Hej Sloveni' u Indijanapolisu i kada smo bili na najvišem postolju, a Amerike ni blizu - ističe jedan od junaka istorijskog petog zlata, Milan Gurović.
G. Grče
Politički sam neutralac
Na putu do velikog slavlja pomogla mi je puno i moja amajlija - tetovaža Draže Mihailovića na ruci. Primetio sam da su njome bili oduševljeni i naši ljudi u dijaspori. Neutralac sam po pitanju politike, a amajlija je nešto što je samo moje.
Lična karta
Ime i prezime: Milan Gurović. Datum rođenja: 17. 6. 1976. u Novom Sadu. Horoskopski znak: Blizanac. Omiljeni grad: Novi Sad. Omiljena država: Srbija. Omiljeni pevač: Aca Lukas. Glumac: Gidra Bojanić. Jelo: Svi riblji specijaliteti. Piće: 'Koka-kola'. Vozni park: 'Mercedes'. Jezici: Španski, grčki, engleski. Hobi: Pecanje. Najbolji sportisti Jugoslavije: košarka (Divac, Bodiroga, Jarić), odbojka (braća Grbić), vaterpolo (Šapić). Najšarmantnija evropska i jugoslovenska sportiskinja: od evropskih zvezda teniserka Ana Kurnjikova, a od naših karatistkinja Snežana Perić.
