Izvor: B92, 03.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navijači Liverpula najgori u Evropi
Navijači Liverpula ocenjeni su kao navijači koji su se najgore ponašali na evropskim uakmicama, piše u izveštaju UEFA koji je predat vladi Velike Britanije u Briselu. Izveštaj su sačinili neutralni policajci u civilu koji su tokom četiri godine pratili navijačke grupe.
„Incidenti u kojima su učestvovali navijači Liverpula bili su nam poznati i pre finala Lige šampiona", rekao je portparol UEFA Vilijam Galjard.
„To finale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je samo poslednji primer. Koji to navijači kradu karte od drugih navijača koji navijaju za isti klub, ili od dece? Znamo šta se dogodilo u Atini, i Liverpulovi navijači su najveći razlog tome.
Od 2003. godine desilo se 25 incidenata u kojima su učestvovali navijači Liverepula van svog stadiona, i to sve stoji u izveštaju. Većina drugih navijača ne pravi nikakve probleme", rekao je Galjard.
Problem je nastao pred finalnu utakmicu Lige šampiona kada su navijači sa falsifikovanim, ili čak i bez ulaznica, uspeli da uđu na olimpijski stadion, dok su desetine ljudi sa originalnim ulaznicama ostale ispred.
U trenutku kada su navijači Liverpula pokušalu da uđu na stadion nastala je velika pometnja koja je pretila da izmakne kontroli, pa su policajci morali da koriste suzavac kako bi smirili situaciju.
Liverpul je takođe podneo i svoj izveštaj evropskoj kući fudbala, u kojem se kritikuju domaćini zbog loše organizacije utakmice.
„Morate da se zapitate zašto navijači Milana nisu imali iste probleme, kada su bili u istoj situaciji", dodao je Galjard.
Navijači Liverpula se smatraju odgovornim i za katastrofu koja se dogodila u finalu Kupa šampiona 1985. godine na Hejselu u Briselu, kada je poginulo 39 navijača, većinom Italijana, nakon što se srušio zid koji su pritiskali navijači Liverpula pred utakmicu sa Juventusom.
Ta tragedija dovela je do petogodišnje zabrane igranja engleskih klubova u evropskim takmičejima, a opširnije o dešavanjima te 1985. godine možete pročitati u tekstu koji je napisao Vladimir Novaković.
