Izvor: Blic, 26.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši fudbaleri su kao proleteri
Naši fudbaleri su kao proleteri
Maja Jovanović je juniorska prvakinja Evrope u karateu i ta njena zlatna medalja sa velikog zvaničnog takmičenja je jedina koja je u poslednje vreme stigla u SCG. Maja je u Solunu stajala na pobedničkom postolju, okićena zlatom oko vrata sa naročitim ushićenjem jer joj se ispunila jedna želja - intoniranje državne himne u njenu čast.
- Bilo gde da odeš van granica SCG, pa i na manjim takmičenjima, poštuje se trenutak svečanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proglašenja pobednika. Ja nikad nisam bila prvak Balkana i odranije nisam znala kakav je osećaj kad si šampion i slušaš državnu himnu. Uvek sam se pitala kako to izgleda i stvarno je neverovatno - oduševljena je 18-godišnja karatistkinja Radničkog (kategorija do 53 kilograma). Utiču li na sportiste priče oko promene državnih simbola?
- Ništa mi tu ne možemo. Ja sam navikla na 'Hej, Sloveni', znam reči te pesme, jesam odrasla u nekom ludom vremenu kad se ona ne smatra značajnom, ali autentična je i sasvim u redu. Ne bih volela da se Crna Gora odvoji i da svako ode svojim putem, razdvajala bi nas i zvanična pesma. U svakom slučaju, nikakvih prepreka nije bilo da SCG ima još jednog šampiona?
- Kao da ja nisam ni bila tamo, opšte nisam bila svesna šta mi se sve događa, a odjednom sam bila najbolja u Evropi u svom uzrastu. Do finala sam stigla kroz četiri meča, a protivnice su bile iz Slovačke, Rusije, Grčke i Engleske. Za zlato sam se borila sa Ruskinjom, koja je prošlogodišnja seniorska šampionka Evrope, a ja to nisam ni znala sve dok se nisam vratila u Beograd i malo 'pročešljala' Internet. Toliko sam bila sigurna u sebe da me ništa nije moglo poremetiti.
Odakle toliko samopouzdanje?
- Poslednjih pet godina sam prvakinja države i naravno da bih volela da se izborim za mesto u reprezentaciji za EP na Tenerifama u maju. Videćemo kolike su mi šanse, u aprilu je prvenstvo SCG i posle toga će se verovatno znati sastav. Kako ste se opredelili za ovaj borilački sport?
- Ni sama ne znam. Gledala sam borbe na TV i samo sam govorila 'hoću na karate, hoću na karate', iako nisam imala predstavu šta je to. Isto tako nijednog momenta nisam pomislila da ću se potpuno pronaći u ovom sportu. Idola nemam, ali osoba koju izuzetno cenim je Oto Vejn, bivši engleski reprezentativac, od koga i te kako imaš šta da naučiš. Karate treniram od devete godine, iz ljubavi jer od njega nema nikakve materijalne koristi. Šta kasnije?
- Završavam redovno Sportsku gimnaziju i upisaću fakultet, a odlučila sam se za farmaciju i već sam počela pripreme za prijemni ispit. Do odluke je došlo sistemom eliminacije, najpre sam mislila o biologiji, ali na vreme sam shvatila da ipak ne želim da budem profesor u školi, a s tim fakultetom ne mogu ništa drugo da radim a da je blisko meni. Medicina je tražila mnogo više godina odricanja, a farmacija je srodna i jednoj i drugoj nauci i mislim da ću se tu potpuno snaći. Godine će pokazati kojom oblašću ću se baviti, možda istraživanjem, možda jednostavno apotekarstvom. A jesu li počele pripreme za matursko veče?
- Svi već razmišljaju o tome i kako će se obući, koju haljinu izabrati, ali ja ću sve da rešim za tri dana. Trenutno mi je najvažnije da li ću otići na EP u Španiju! Ima li mesta i za druge sportove?
- Gledam boks i kik-boks, a na utakmice retko odlazim, uglavnom na mečeve odbojkašica Obilića jer tamo igra moja najbolja drugarica. Odbojka je jedini sport kojim bih se bavila da ne treniram karate, naravno sad je kasno da se prebacujem, ali leti sa društvom igram iz zabave, ipak je to ženstveniji sport od ovog mog. Pratim i fudbal malo, u pitanju su najjače evropske lige, a ovi naši klubovi mi pored njihovih deluju kao proleteri. Ako nekog treba izdvojiti, to su Real Sosijedad i naš Darko Kovačević, on je sjajan igrač, potpuno kompletan. T. Dragojević
