Izvor: Blic, 21.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteži meč u životu igrao sam sa Holandijom
Najteži meč u životu igrao sam sa Holandijom
BEOGRAD - Ivan Miljković je na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Češkoj proglašen za najboljeg igrača šampionata. Reči hvale za suvo zlato jugoslovenske odbojkaške budućnosti su nepotrebne. Skromni momak iz Niša koji je tek napunio 22. godine već, kako kaže njegov saigrač iz reprezentacije Goran Vujević, ima odbojku u malom prstu. Za čitaoce 'Blica' ispričao je i nešto što se ne može videti na parketu:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Za moj meteorski uspon zahvalan sam mnogim ljudima, a pre svega mojim roditeljima, koji su praktično od malena uticali na moj pogled na život, obaveze i odgovornost. Niš je specifična sredina. Narod koji živi u ovom gradu toliko je iskren da ti spontano ne dozvoljava kvarenje. Ono što im je na duši odmah kažu, a ako im je stalo do nekoga, u stanju su da se ceo život za njega žrtvuju. Kada sam došao u Beograd da igram za Partizan, u početku sam se teško snalazio. Ipak, shvatio sam da veliki grad ne trpi individualne životne priče. Ubrzo je usledio poziv u omladinsku reprezentaciju Jugoslavije?
- Bio je to jedan od srećnijih dana u mom životu. Igre u Partizanu su mi dale polet i slobodu. Rad u omladinskoj reprezentaciji dao mi je radnu, pobedničku, izuzetnu atmosferu u kojoj se dobro znalo ko, šta i koliko može. Nisam ni slutio da se u omladinskoj odbojci tako dobro radi. Meni je ona bila najdragocenija priprema za ulazak uz bok asovima kao što su braća Grbić, Vujević, Batez, Kovač i drugi. Slede impresivne igre na početku Svetske lige 2000. godine?
- Tada se definitivno pročulo za mene i van granica naše zemlje. Trener Zoran Gajić mi je odmah dao veliko poverenje koje sam, hteo ne hteo, morao iskoristiti. I kada je bilo najlepše, usledila je povreda koja mi je zatvorila vrata većeg dela finala Svetske lige. Tada sam pomislio da je moj san ugašen. Ipak, potpuno sam se oporavio do krunskog takmičenja Olimpijskih igara u Sidneju. Krenuli smo loše, međutim kako je vreme odmicalo, bili smo sve sigurniji. Protiv Holandije u četvrtfinalu sam odigrao možda i najteži meč u životu. Znao sam da ćemo ako taj meč dobijemo prelomiti u psihološkom smislu i uzeti toliko čekano zlato. Odlučivala je jedna lopta, jedan blok i uspeli smo.
Neposredno nakon toga potpisali ste za italijanski Lube iz Maćarate?
- Svi u klubu su me fenomenalno primili. Rad u inostranstvu znatno se razlikuje od rada u reprezentaciji. Brzo sam shvatio da milosti nema. Igrači su tu da bi se u svakom trenutku žrtvovali za klub. Čak i kada se pojave povrede, igra se pod blokadama, koje kasnije još više pogoršavaju povredu. Nakon utakmice kada se mesto ohladi bolovi postaju nesnosni. Povrede se 'u hodu' leče, i što je možda čudno, i izleče. Jugoslovenski odbojkaši pružaju odlične igre u italijanskoj ligi.
- Svi naši igrači silno uznapreduju igrajući u timovima italijanske lige koja je, ipak, najjača u Evropi. Mešter i Gerić su bili najbolji blokeri prvenstva, Boškan je silno podigao svoj nivo igre, braća Grbić su u italijanskim klupskim odbojkaškim okvirima žive legende. Najmanje smo pričali o upravo osvojenom zlatu?
- Samo ću reći da je ovo zlato posledica kvalitetnog i temeljnog rada svih ovih godina. Imamo moćnu reprezentaciju koja svake godine donese jednog ili dva vrhunska igrača. Siguran sam da smo reprezentacija koju još dugo neće skinuti sa pobedničkog postolja - uveren je najbolji igrač proteklog Evropskog prvenstva Ivan Miljković. S. Vlajić
