Izvor: RTS, 10.Maj.2011, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgori igrači Premijer lige
Njih neće pamtiti po dobrim driblinzima, preciznim pasovima, lepim golovima. Oni nisu bili ključni u osvajanju trofeja, i njihovo odsustvo se nije osećalo u igri. Na kraju, kada su napuštali klub, niko, od trenera do navijača nije pustio suzu na rastanku. Na Ostrvu postoji lista od 50 najgorih fudbalera Premijer lige. Ovo su samo neki od onih koji su se našli u tom odabranom društvu.
Premijer liga je bila dom nekim od najvećih fudbalskih legendi koji ikada su hodali "zelenim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tepihom". Ostrvo je i dalje krajnja destinacija mnogih sjajnih fudbalera koji svoj kvalitet hoće da pokažu i pod svetlima reflektora na Old trafordu, Stamford bridžu, Enfild roudu, Vembliju i drugim fudbalskim hramovima.
Ipak, ovo nije priča o njima. Ovo je priča o fudbalerima koji, blago rečeno, nisu ostavili dubok trag u Premijer ligi. Tačnije, ovo je priča o nekim od najgorih fudbalera koji su ikada kročili na Ostrvo.
Bivši fudbaler Sautemptona, Norvežanin Klaus Lundekvam, samo je jedan od onih koji nisu uspeli da impresioniraju trenera. Iako je skoro celu karijeru proveo u toj ekipi, o njegovim kvalitetima najbolji komentar je dao Gordon Strahan, koji je vodio ekipu četiri godine. Ovaj igrač 2003. godine na meču protiv Lestera bez svesti iznesen sa terena. Strahan je tada rekao: "Klaus je odnesen sa terena, a neko me je pitao da li je ostao bez svesti. Nisam imao pojima, Klaus je uvek izgledao tako", rekao je Strahan.
Možda se neko seća i Džodija Morisa, momka kome je u Čelsiju mentor bio lično Denis Vajs. Vajs je od njega napravio svoju repliku, po ponašanju. I Moris je imao svadljiv karakter, i sklonost da upada u neprilike, ali na žalost nije primio ni trunku Vajsovog fudbalskog talenta. Čelsi se oslobodio Morisa 2003. godine, kada ga je prodao Lidsu.
Neverovatnu karijeru u Premijer ligi imao je i Najdžel Kvaši kome je pošlo za rukom da čak četiri puta sa četiri različita kluba ispadne iz ovog takmičenja. Da li je Kvaši birao pogrešne klubove, ili prave klubove u pogrešno vreme, ali Kvins park rendžers, Notingem forest, Sautempton i Vest Bromvič albion, su se sa njim u timu selili u Čempionšip.
Kada fudbaler u klubu provede dve i po godine i za to vreme sedam puta u igru uđe sa klupe (i to ne zbog povrede), jasno je da je zaslužio da se nađe u društvu najgorih. Ta "čast" pripala je hrvatskom internacionalcu Bošku Balabanu, koji je u Aston Vilu stigao iz zagrebačkog Dinama za šest miliona funti. Njegovo ime je i dalje sinonim za katastrofalnu kupovinu u prelaznom roku.
"On je preorao ceo teren, ali samo zato što ima us..n prijem", ovo su reči menadžera Dejva Džounsa, koji je opisao igru Čarltona Palmera dok je vodio Sautempton. Dalje komentar nije potreban.
Kada je Klaudio Maragoni na božić 1979. godine stigao u Sanderlend, sa platom od 320.000 funti, bio je najplaćeniji igrač u istoriji kluba. Godinu dana kasnije, sa tri postignuta gola, on je ispraćen nazad u domovinu. Niko u Sanderlendu nije plakao na rastanku.
Glen Kili koji je u Everton na pozajmicu stigao iz Blekburna 1982. godine, imao je silnu želju da se nametne u novom klubu. To mu je pošlo za rukom. Na svom debiju, baš protiv gradskog rivala Liverpula, Kili je još u prvom poluvremenu zaradio crveni karton. Everton je izgubio taj meč rezultatom 5:0, a Kinliju je to ujedno bio i poslednji meč u Evertonu.
Brzina, šut i osećaj za gol su jedine tri stvari koje su falile danskom igraču Johanu Jensenu dok je nastupao za Arsenal. Upravo ti "manji" nedostaci prouzrokovali su da ovaj igrač za četiri godine provedene na "Hajberiju" i odigranih 97 mečeva, postigne samo jedan gol.
Din Ostin je u Totenhemu proveo šest sezona. Ovaj defanzivac je u periodu od 1992. do 1996. godine odigrao 124 meča za londonski tim. Koliki je trag ostavio na "Vajt hart lejnu" govori podatak da je u jednom glasanju navijača izabran za najgoreg fudbalera Totenhema.
Dok je igrao za Lester Siti, Frenk Sinkler, je imao nezgodnu naviku da postiže autogolove. Ovom igraču je u dve nedelje pošlo za rukom da dva puta savlada sopstvenog golmana. Prvo je za vikend protiv Arsenala Sinkler zatresao svoju mrežu, to mu nije uselo u sredu kada su igrali protiv Koventrija, ali je sve nadoknadio narednog vikenda protiv Čelsija. Zanimljivo je da su ovi autogolovi padali u poslednjim trenucima utakmica, tako da nije bilo šansi da se greške isprave.
Kada se pomene ekipa Vimbldona, svima padaju na pamet igrači, koji su svojim ponašanjem više podsećali na kriminalce nego na prave fudbalere. Iako su igrali sjajno, pojedini igrači ove ekipe, poput Vini Džounsa svojim ponašanjem na terenu i van njega, ostavljali su sve bez reči.
Vini Džouns, nekad igrač, sada glumac, jedan je od miljenika režisera Gaja Ričija, koji ga u svojim filmovima koristi za uloge nasilnika, ali sa karakterom. Ruku na srce, Vini se lako snašao u Ričijevim ulogama, samo je nastavio da ponašanje sa terena prenese sa kamere. Podsećanja radi, ovaj igrač je rekao Keniju Dalglišu da namerava da mu odgrize uvo i pljune na pod. To je jedna rečenica koja opisuje Vinijevo ponašanje na terenu.
Marko Bodžers ostao je poznat po samo jednom potezu pre nego što je završio karijeru. Ovaj fudbaler se "proslavio", kada je u dresu Vest Hema ušao na meč protiv Mančestera sa klupe, i skoro odmah posle toga izbačen, zbog stravičnog starta nad Gerijem Nevilom. Bodžers je posle ovoga zaradio četiri meča suspenzije, zapao je u depresiju, a nedugo posle toga i završio je svoju profesionalnu kariejeru.
Teri Harlok je bio ljubimac Milvolovih navijača. Imajući u vidu da su krajem osamdesetih godina prošlog veka navijači ove ekipe smatrani za jednim od najgorih na Ostrvu, onda nije ni čudo što je neko poput Harloka bio njihov ljubimac. Ovaj igrač je toliko puta dobijao javne opomene, crvene kartone, pogibeljno startovao na protivnike, da se to ne može nabrojati. Navijači su ga obožavali zbog toga.
Pajtos Erika Kantone, Vilijam Prunije stigao je Old traford 1996. godine. Ovaj fudbaler je na svom drugom meču kumovao katastrofalnom porazu "đavola" od Totenhema. Dobra stvar je što je karta koju je kupio bila povratna, pa nije morao puno da čeka u redu za povratak u Francusku.
Mađar Ištvan Kozma je jedan od fudbalera na koje je Liverpul trošio novac. Kozma je doveden iz Danfermlajna za tada solidnih 300.000 funti, i odigrao je tri meča za "crvene". Toliko je bilo dovoljno da se ekipa sa Enfilda uveri u sve njegove "kvalitete".
"On je izgledao kao zec zamrznut u mestu", ovim rečima je Nik Hornbi, pisac i jedan od najvećih navijača Arsenala, opisao defanzivca "tobdžija" Gasa Cezara, koji je na "Hajberiju" igrao od 1984. do 1991. godine. Dalji komentar nije potreban.
O senegalskom fudbaleru čija je premijerligaška karijera trajala punih 58 minuta mogla bi da se napiše knjiga. Ovaj fudbaler početkom devedesetih igrao je za nižerazredne francuske i nemačke klubove, pre nego što se nekako dokopao Ostrva.
Onda je tadašnji trener Sautemptona, Grejm Sounes primio poziv legendarnog Žorža Vee, koji je rekao da mu je Dia rođak, i preporučio ga Sounesu, rekavši da je fudbaler igrao za PSŽ, i da ima 15 nastupa za senegalsku reprezentaciju.
Sounes ga je primio u ekipu, a debitovao je na meču protiv Lids Junajteda, kada je sa klupe ušao u 32. minutu. Za vreme provedeno na terenu, ovaj igrač je proglašen za najgoreg fudbalera koji je ikada zaigrao u Premijer ligi.
Na kraju je utvrđeno da ovaj fudbaler nije nikakav rođak legendarnog Žorža Vee, a da je telefonski poziv, kojim ga je preporučio Sautemptonu izveo Adijin drugar sa fakulteta. Naravno, i onaj deo karijere koji je govorio da je ovaj fudbaler igrao za PSŽ i senegalsku reprezentaciju bio je izmišljen.
Na kraju ovaj igrač je u Sautemptonu proveo jedan vikend. Posle neuspešnog debija Adija se pojavio kod klupskog fizioterapeuta, onda je seo na voz, i niko ga nikad više nije video.
Letisije se u jednom intervjuu podsetio Adije, i njegov famozan nastup na terenu opisao je sledećim rečima: "Adijina igra bila je neverovatna. Njegovo kretanje po terenu ličilo je kao na trčanje Bambija po ledu. Bilo je sramotno gledati šta je radio na terenu".
