Izvor: RTS, 10.Sep.2011, 09:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbrža Katedrala na svetu
Postavimo stvari ovako. Prosečna brzina uzletanja putničkog aviona današnjice iznosi između 240 i 320 kilometara na čas. U momentu kada, na oko 110 metara pre šikane Retifilo, vozači formule 1 u nedelju počnu da pritiskaju papučicu kočnice, najbrži među njima će se kretati brzinom većom od 340 kilometara na sat. Što je još uvek veoma sporo u odnosu na 369.9 km/h, koliko je u svojem Vilijams BMV-u, na istoj stazi 2004. godine postigao Antonio Piconija. Dobro došli na Moncu, Katedralu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << auto-moto sporta.
Jedna od šest staza koje su činile kalendar prve sezone formule 1, 1950. godine, je odavno ušla u legendu. U toj legendi su, osim Piconijine najbrže ikad zabeležene maksimalne brzine tokom F1 vikenda i najbrža prosečna brzina svih vremena (Huan Pablo Montoja, iste 2004. godine - 262,242 km/h), najbrža prosečna „pol pozicija" svih vremena (opet HPM, 2004 - 259,845 km/h), najmanja razlika između prvoplasiranog i drugoplasiranog (0.01 sekunda 1971), zatim neverovatnih 0,61 sekunde razlike između prvoplasiranog i petoplasiranog (?!), takođe 1971. godine, ali i duhovi velikih šampiona za koje je Monca bila poslednja životna stanica, kao što su Volfgang Fon Trips, Johen Rindt i Roni Peterson.
Danas je Monca relikt prošlosti, uspomena na romantične ali i smrtonosne dane trkanja. Staza van svih aktuelnih šablona moderne formule 1, koja danas ne bi imala šanse ni da bude izgrađena. Monci je jedino bitno koliko konjskih snaga se nalazi iza vozačevih leđa, i uopšte ne pita da li automobil ima dvostruki ili možda produvani difuzor. Monca uostalom, kao i svi mi koji volimo formulu 1, ni ne zna šta je to difuzor. Kada bi se kojim slučajem sve trke u jednoj sezoni vozile samo na Monci, lista svetskih šampiona bi izgledala dramatično drugačije u odnosu na aktuelnu. Jer, u poslednjih 5 sezona, ni jedan pobednik Monce nije te godine osvojio titulu. Štaviše, u poslednjih 20 godina, samo dva vozača su uspela da u istoj sezoni pobede na Katedrali i osvoje titulu. Njihova imena nije teško pogoditi: Airton Sena da Silva i Mihael Šumaher.
I mada Mihael i dalje vozi, pravi Mihael naših dana je jedan drugi Nemac. Tačno je da je Seb ovogodišnju titulu odavno osvojio. Ipak, u nedelju će aktuelni svetski šampion biti ozbiljno hendikepiran u odnosu na bar dvanaestoricu vozača na stazi. Jer, statistika kaže da vam je za pobedu na Monci u poslednjih 9 godina bilo neophodno da vozite automobil koji pokreće Ferarijev ili Mercedesov motor, a šansu sa Renoom ispred zadnjih točkova ste poslednji put imali u sezoni u kojoj je Seb punio 8 godina.
Ali...
Na prošloj trci, na opšte iznenađenje, najveću maksimalnu brzinu kompjuter je zabeležio prilikom prolaska automobila sa rednim brojem dva, što znači da u Monci ipak ni automobil sa rednim brojem jedan nije bez šanse. E sad, između šanse i karirane zastave u nedelju se nalaze 53 suludo brza kruga i nekoliko veoma gladnih protivnika.
Na Meklarenovoj strani je moćni Mercedesov motor i nepredvidljivost njihovog tamnoputog šampiona koji ove sezone vozi samo na dva načina - briljantno ili glupo. Na prošloj trci smo videli ovo drugo, možda u nedelju budemo videli ono prvo. Naravno, ni Džens nije za bacanje...
Ipak, ako je neko tradicionalno favorit u Monci, onda su to crveni momci iz Maranela, ili ove sezone ispravnije rečeno - momak iz Maranela. Iako je momak u stvari iz Asturije, tifozi su ga usvojili čim je seo u magični crveni bolid, a krštenje je doživeo prošle sezone, baš na Katedrali, kada je Ferariju doneo rekordnu 19. pobedu na Velikoj nagradi Italije.
Ferariju ne ide u prilog izbor guma za nedeljnu trku, jer pored odlične meke (žute) gume, u ponudi će biti i srednja (bela) mešavina, sa kojom italijanska ekipa nije imala puno uspeha ove sezone. Ipak, prema prognozi meteorologa, čeka nas sunčano i toplo vreme, što znači da bi Ferarijev tradicionalni problem sa zagrevanjem guma mogao da bude osetno manji. Osim toga, zbog odsustva brzih krivina sa naglim promenama pravca razlika između dve mešavine bi mogla da bude tek malo preko sekunde po krugu, a same gume ne trpe pritisak kao na primer na prošloj trci, u Belgiji.
Ono što trpi strašan pritisak su kočnice, jer sa već spomenutih preko 340 na sat u samo stotinak metara auto u prvoj šikani usporava na manje od 80 na sat, a takva drastična kočenja se dešavaju na bar još tri mesta u krugu.
Na Monci ćemo ove sezone videti dve DRS zone, svaku sa posebnim sektorom za detekciju, ali za razliku od svih ostalih staza, DRS ovde ne bi trebalo da bude ključan. Zbog toga što se inače vozi sa minimalnim nagibom zadnjeg krila, aktiviranje DRS-a vredi samo 6-8 km/h.
Očekivano je da vodeći timovi ići na dva servisa tokom trke, ali oni koji na kvalifikacijama (slučajno ili namerno) uštede koji set mekih guma mogu da probaju i sa tri odlaska u boks. Ipak, sa 22 sekunde zadržavanja u boksu na stazi na kojoj se za to vreme pređe kilometar i po, jedan odlazak na servis više može na kraju ispasti jako skup.
U najavi trke za Veliku nagradu Mađarske napisao sam da ćemo do kraja evropske sezone napokon na „pol poziciji" umesto Red Bula videti crveni ili srebrni automobil. Došlo je vreme da se ta prognoza ostvari.
