Izvor: Politika, 16.Feb.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji, a najviše zapostavljeni
Niški gimnastičari okićeni najsvetlijim odličjima, domaćim i međunarodnim priznanjima, ali i dalje bez sredstava za rad
NIŠ – Za svoje uspehe i izuzetne rezultate u prethodnoj, 2012., ali i u prethodnim godinama niški sportski novinari proglasili su Gimnastički klub Niš za najbolji sportski kolektiv u gradu. Rezultati i nebrojeno mnogo medalja, pehara i drugih priznanja krase vitrine ovog kluba, ali sve to malo vredi gimnastičarkama i gimnastičarima iz Niša. I dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u senci navodno kvalitetnijih sportova i dalje je njihova borba da se izbore za pravi status i mesto koje im pripada prava donkihotovska.
Direktor ovog niškog kluba prof. dr Dragoljub Petković za „Politiku” kaže:
– Gimnastika u Nišu ima bogatu tradiciju, ali to kao da nikome ništa ne znači. Prva gimnastička družina osnovana je još 1897. i od tada do današnjih dana nikada nije bilo prekida u delovanju i aktivnostima. Danas imamo vredno Gimnastičko društvo Soko 1897. Ono nastavlja tradiciju Gimnastičkog društva Dušan Silni, formiranog krajem XIX veka i kluba Soko osnovanog 1907. Svakako ne treba zaboraviti i na vreme posle Drugog svetskog rata kada su na temeljima društava Dušan Silni i Soko nastali Fiskulturni savez, a potom društva Jedinstvo i Partizan i, na kraju, Gimnastički klub Niš. To je bogatstvo koje negujemo i čuvamo, a i koje nam daje veliki podstrek za dostignuća. Na žalost, u svom gradu smo siročad: prošle godine ženska i muška gimnastička družina, od ukupno preko 300 miliona dinara koliko je bilo izdvojeno za sport, trebalo je da dobiju po 650 hiljada dinara. To je manje od pola procenta ukupnog budžeta za sport u Nišu!? Da sve bude još teže za 2012. ta sredstva smanjena su za 250 hiljada dinara.
Ukazuje prof. Petković na neshvatljive paradokse u raspodeli sredstava iz budžeta grada:
– Mi smo uvek delili sudbinu sredine u kojoj živimo i radimo. I uvek ćemo je deliti. Ali, ako ta sredina ima za sport na raspolaganju tri miliona evra, a za najbolji sportski kolektiv, sa desetinama mladih u svim kategorijama, izdvoji samo desetak ili manje hiljada evra, koliko mesečno potroši jedan nižerazredni fudbalski klub, onda nama opstanka nema. Ističem posebno da su trenutno od šest reprezentativaca Srbije čak četvorica iz našeg kluba, da smo prava gimnastička baza i osnova državne selekcije, jer imamo i tri juniorska reprezentativca. U Nišu, međutim, to niko ne želi da vidi i da prizna. Ali, zato imamo, kao nigde u Srbiji, paradoks da od ukupnog iznosa sredstava za sport čak sa 70 odsto novca raspolaže gradonačelnik, koji određuje ko će, koliko i kada dobiti. Praktično u rukama jednog čoveka su dve trećine novca za sport, a niko ne zna po kojim se kriterijumima deli. A za nas nema para ni za najosnovnije troškove… U isto vreme Niš ima i svoj Sportski savez, gde su činovnici marionete u tuđim rukama i jedino zbog čega su tamo je da primaju redovno plate.
Imena višestrukih prvaka države Miloša Paunovića, Gavrila Ilića, Aleksandre Aleksić, Jelene Stamenković i drugih iskusnih i medaljama okićenih gimnastičara, a i Petra Veličkovića, koji ima samo 15 godina i najtalentovaniji je i najperspektivniji gimnastičar na Balkanu, možda i u Evropi, kao da u Nišu nikome ništa ne znače, kaže prof. dr Dragoljub Petković:
– O kriterijumima i kategorizaciji sportskih kolektiva koji se primenjuju za raspodelu sredstava iz gradskog budžeta Niša uopšte ne vredi govoriti jer su napravljeni za fudbal, rukomet, košarku i slične sportove, gde rezultata nema. Ostalima samo ako nešto novca ostane. To što su naše aktivnosti usmerene na zdravlje mladih i uključenje u gimnastički sport velikog broja školske dece i srednjoškolske i studentske omladine u svakoj drugoj sredini bilo bi najvrednije, cenilo bi se na pravi način. Samo u Nišu ne.
U ovom niškom klubu, kaže prof. Petković, nastoje da u obe konkurencije, i u ženskoj i u muškoj, gde su treneri Saša Veličković i Marko Veljković, i gde se realizuju vrhunska gimnastika, međunarodni program i, posebno, projekat rada sa mladima i na stvaranju kadrova, stvore što više uspešnih takmičara. I traže formulu kako da dokažu da ispunjavaju sve uslove da u svom gradu budu sagledani na pravi način. I, svakako, nastavljaju da plene skromnošću i rezultatima. Bez obzira što su ostali i bez davno obećanog Gimnastičkog centra, koji je trebalo da bude u sklopu pre nekoliko godina otvorene Sportske dvorane „Mika Antić”.
Toma Todorović
objavljeno: 17.02.2013
