Izvor: Blic, 27.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadigrali smo Brazilce
Nadigrali smo Brazilce
SARAJEVO - Enver Marić, živa sportska legenda Mostara, počeo je kao pionir Veleža, za koji je kasnije odigrao 600 utakmica. Pripada generaciji Bajevića, Vladića. Za 'rođene' je debitovao 67/68, a za plave 30. aprila ‘72. godine protiv Sovjetskog Saveza. Za A reprezentaciju nastupao je 32 puta, za mladu 12, a tri puta branio je u timu Evrope. Za fudbalera Jugoslavije proglašen je 1973. godine, kada je Velež sa sjajnom generacijom za dlaku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostao bez titule. Kao golman preko 150 puta nastupao je u Bundesligi. Sada je trener u Herti, a sa Acom Ristićem radio je u Fortuni. Bio je učesnik SP u Nemačkoj 1974. godine, a kao trener vodio je BiH kroz kvalifikacije za SP ‘98, sa selektorom Mišom Smajlovićem: - Teško ću ikada zaboraviti Atinu i moj nesporazum sa Škijom, zatim ponovo Škija i majstorica odveli su nas na SP u Nemačku. Niko tada nije žalio ni vreme ni pare da bude na otvaranju prvenstva protiv Brazila. Hiljade Jugoslovena i zastava ispunili su 'Vald stadion', učinivši manifestaciju veličanstvenom. Kakva imena: Džajić, Rivelinjo, Katalinski, Žairzinjo, Bogićević, Pereira, Petković... Bili smo bolji, propustili idealne prilike. Oblak i Šurjak, ja sam bio siguran, ali bilo je samo 0:0. Branio sam i u naredne četiri utakmice, popustili smo nakon sjajnog starta i porazom od Poljske zauzeli osmo mesto - istakao je Enver Marić.
O Japanu i Južnoj Koreji priča sledeće:
- Bilo je tada manje reprezentacija, na ovom sada je duplo više, dugo traje i nezanimljivo je, pogotovo što su neke selekcije zalutale. Nisam imao svog favorita, ali ispadanjem Francuza, Argentine, Engleza, 'mojim' Nemcima je put do finala bio olakšan. Ja sam simpatisao Amere, bili su primer kako se pristupom, igrom i taktikom može uspeti. Većina reprezentacija se oslanja na starije golmane, najmanja greška je kobna i neophodno je iskustvo, Kan je najbolji, zatim Bufon, Siman, bez obzira na primljeni gol protiv Brazila, svideli su mi se Kasiljas i Pletikosa.'Leteći Mostarac' je najsrećniji u svom Mostaru, uz prijatelje i porodicu evocira uspomene iz mlađih dana, najviše fudbalske:
- Desilo mi se da jednom primim gol od Pantelića kada je degažirao loptu sa svog gola, pomogao mu je vetar. Žao mi je što nismo uzeli barem jednu titulu početkom sedamdesetih godina. Brža je bila Zvezda, pa Hajduk, ali smo ‘81. osvojili pehar maršala tita. Kako je to tada bilo. Puna Marakana, meni je pripala čast da ponesem štafetu, rezultat pun obrta, s jedne strane ja, Okuka, Slišković, Halilhodžić sa trenerom Milutinovićem, a na drugoj Njeguš, Berjan, Nikić, Paprica, Baždarević, Bahtić sa Osimom, slavili smo sa 3:2 - priseća se Marić.
Mara kaže da će se vrlo teško doći do lige nekadašnje Jugoslavije, koja je bila najjača u Evropi, ali da su se tek sada stvorili uslovi za tako nešto. Realno je očekivati, iako će proći mnogo vremena. G. I.
