Izvor: Politika, 28.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na "zlatnim" litvanskim stranicama
Aleksandar Trifunović, trener Ljetuvos ritasa (klub najvećeg litvanskog dnevnog lista), ne samo da je "preživeo" na jednoj od "najvrelijih klupa" u Evropi, već je produžio ugovor na tri godine
Bivši i košarkaš i trener Crvene zvezde Aleksandar Trifunović je duže od pola godine "zaposlen" u najboljem dnevnom listu Litvanije – Ljetuvos ritasu – ali do sada nije objavio nijedan tekst. Međutim, zahvaljujući tome što je "napisao recept" za nekoliko važnih pobeda košarkaša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljetuvos ritasa stekao je naklonost probirljive i nestrpljive uprave kluba koji je pozajmio ime od svog glavnog finansijera.
"Simensova" arena u Viljnusu, sa 11.000 sedišta, spada u jednu od najmodernijih u Evropi, a klupa Ljetuvos ritasa u jednu od najbržih trenerskih "vrteški" na svetu. Tu je teže održati se nego u najnemirnijem sedlu rodea, u šta su se uverili, pored ostalih, i Vlado Đurović, Zmago Sagadin, Šaron Druker, Tomo Mahorič... Ipak, Trifunović je iz senke, kao Sagadinov pomoćnik, sačekao svoju šansu i postao jedan od junaka u dvorani koja je od svog otvaranja, krajem 2004, ugostila Fila Kolinsa, Paka de Lusiju, Simpli Red, Depeš Moud, Tota Kutunja...
– Još dok sam bio Zvezdin trener uverio sam se koliko je Ljetuvos veliki klub – kaže Trifunović – Tada je Ljetuvos imao jači tim od onog koji sam preuzeo od Sagadina, sa Hausom, Javtokasom, Jasaitisom, Štelmahersom... Ekipu je tada vodio Đurović, a u toj sezoni je osvojila Kup Uleba. Sticajem okolnosti dobio sam priliku da klub vodim u završnici sezone u kojoj je proslavio 10. rođendan. Kad sam preuzimao posao bio sam svestan da samo ispunjenje klupskog cilja može da mi bude ulaznica za novu sezonu. A cilj je bio da se kroz Uleb kup plasiramo u Evroligu, pošto imamo isti problem kao i rivali Cibone i Olimpije u Sloveniji i Hrvatskoj, pa je lakše da šansu tražimo na evropskoj sceni nego u domaćoj ligi. Uspeli smo da osvojimo Baltičku ligu, da se kao finalisti Kupa Uleba plasiramo u Evroligu, a u finalu domaće lige smo izgubili od Žalgirisa. Imali smo dosta problema, u hodu smo menjali neke stvari, i izgubili na jednu loptu...
Trifunoviću je još pre finala Kupa Uleba s Realom ponuđeno da produži ugovor, ali je dogovor s klubom bio da se to objavi tek po završetku sezone. Dobio je i onu najvažniju podršku, od direktora kluba Jonasa Vainauskasa koji je zimus uručio otkaze Drukeru (pobednik Kupa Uleba 2004. s Hapoelom) i Sagadinu (učesnik fajnal-fora Evrolige 1997). Sa igračima nije bilo problema:
– Nivo profesionalizma određuje odnos trener-igrač. Sa igračima Ljetovosa od početka sam imao dobar odnos, počev od Štelmahersa koji mi je bio saigrač, do onih mlađih. Od njih sam tražio pre svega da uživaju u svom polsu i da vrate osmeh na lica. Ekipa je do tada prilazila poslu kao kuluku...
Nova sezona donosi najveći izazov u karijeri:
– Ispuniće mi se stara želja da igram u Evroligi, što sam propustio kao igrač dok sam bio u Zvezdi, zbog sankcija. Bio sam član dobre Zvezdine generacije koja je mogla da ostavi lep trag u Evropi.
Klub iz Viljnusa je u svojoj kratkoj istoriji postigao mnogo, a najveći uspeh je osvajanje Kupa Uleba 2005. Pored toga afirmisao je niz dobrih igrača, kao što su Macijauskas, Javtokas, Šiškauskas... Srbija i Litvanija važe za dva najveća izvora talenata, a Trifunović kaže da smo mi "za dobar korak ispred njih":
– Zašto mlađe selekcije Srbije osvajaju medalje? Zato što su nosioci tih selekcija ujedno i važni igrači seniorskih klubova, što se vidi po Tepiću, Teodosiću, Laboviću, Markoviću, Pauniću, dok je Štimac u Litvaniji imao šansu da igra u Evroligi... To nema nijedna druga reprezentacija.
Na pitanje zašto poslednjih godina postoji jaz između rezultata mlađih uzrasta i seniora, odgovara:
– Zato što smo nestrpljivi i što trenutni interesi smetaju krajnjim ciljevima. Nerealno je očekivati neki vrhunski rezultat u Španiji. Uspeh će biti ako se plasiramo za Olimpijske igre u Pekingu, ali neće biti neuspeh ukoliko se to ne dogodi... Poenta je da se ovi igrači odgajaju u duhu državnog tima. Sve greške koje su napravljene su obostrane... Treba gledati unapred. Od dve zlatne mlađe generacije mogla bi da se napravi reprezentacija koja će kroz dve-tri godine biti dominantna u Evropi, kao što je stasavala španska generacija Gasola, Navara, Rejesa...
Što se tiče "njegove" Zvezde, kaže da prati njene igre:
– Nije se ništa značajnije promenilo otkako sam otišao iz nje. Voleo bih da vidim više mladih igrača...
Aleksandar Trifunović, rođen 30. maja 1967, košarku je počeo da trenira tek po završetku osnovne škole ("Radoje Domanović"). Kao i većini košarkaša, prva "ljubav" mu je bio fudbal koji je trenirao do šestog razreda, ali je morao da ga ostavi zato što je popustio u školi ("tako je smatrao moj otac..."). Još nije siguran šta će biti njegovi naslednici, Uroš (6,5 godina) i Kosta (devet meseci), mada supruga Isidora tvrdi da Uroš pokazuje veliko interesovanje za košarku.
-------------------------------------------------------------------------
Zahvalnost Sagadinu
Aleksandar Trifunović je dva puta bio pomoćnik Slovencu Zmagu Sagadinu, prvo u Crvenoj zvezdi, a zatim i u Ljetuvos ritasu:
– Zmago je odigrao ključnu ulogu u mojoj karijeri. Valjda sam zaslužio da me pozove u Litvaniju. Otišao je brzo iz Ljetuvosa, zbog nedostatka kreativne komunikacije sa klubom...
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 28.07.2007.]
