Izvor: Politika, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pragu Svetske grupe
Počelo je naopako i nije slutilo na dobro. Zebnja se s razlogom uvlačila pod kožu 20.000 ljudi u Beogradskoj areni, a nemir je obuzeo i naše igrače i našu klupu. Završilo se sa srcima punim radošću i na krcatim tribinama i na igralištu i sa srcem na šljaci iscrtanim nogom Novaka Đokovića u koje je položena srpska zastava. Vodimo protiv Australije s 2:1 u doigravanju za Svetsku grupu Dejvisovog kupa za tenisere i još pobeda nam treba da dogodine igramo među 16 najboljih reprezentacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Junaci drugog dana su Đoković i Nenad Zimonjić. U igri parova su savladali Pola Henlija i Lejtona Hjuita sa 3:6, 6:4, 6:3, 6:2.
Tako je na najbolji mogući način najavljen dan odluke i upućena najlepša pozivnica ljubiteljima tenisa da i danas ispune dvoranu do poslednjeg mesta. Sve naše oči biće u 13 časova uprte u Đokovića, a sav teret svaljen na Hjuitova pleća. Naš najbolji igrač bije bitku da vrati reprezentaciju tamo odakle ju je izbacila baš Australija 1992, a najveća uzdanica gostiju da im produži nadu u grotlu Beogradske arene. Ukoliko Đoković poklekne, naše oči se okreću ka Janku Tipsareviću koji bi potom igrao s Piterom Lučakom.
Naš par je blistao u jučerašnjem meču. Bio je to njegov veličanstven preporod, jer se u prvom setu pobednički ishod nije nazirao. Đoković je počeo sapeto i očigledno je bilo da nije u svom ataru. Zimonjić je delovao sigurno, pošto je dublu posvetio svu karijeru, ali nikako mu nije polazilo za rukom da poput lokomotive povuče saigrača za sobom.
Australijanci su poveli s 5:1. Imali su vođstvo s 1:0 u džepu, iako su naši smanjili na 5:3. Očekivalo se da će prevagu na stranu našeg para da odnese servis, pošto je i Zimonjiću i Đokoviću to ubojita puška, ali ruka im je drhtala. Suparnici su na njihov servis osvojili dva gema, presudna za sudbinu prvog seta.
Hjuitu i Henliju je samopouzdanje raslo iz poena u poen. Strepnja da će jezičak na vagi u okršaju između Srbije i Australije da prevagne na stranu gostiju bila je sve veća. Đoković je u prvom setu delovao okovano, stegnuto i nepouzdano. Na površinu je počeo da izbija strah od neuigranosti našeg para potkrepljen s nekoliko sudaranja naših igrača reketima koja su odjekivala dvoranom kao ukrštanje sablji.
Golim okom se videlo da Zimonjić, uprkos velikom iskustvu u dublu, neće moći da se suprotstavi protivniku s "četiri ruke", ako ne bude imao veliku Đokovićevu pomoć.
A onda je naš najbolji igrač počeo da pokazuje pravo lice. Razigrao se i postao delotvoran kao kada niže pobede sam na terenu. Doneo je pregršt važnih poena udarcima koji su dizali publiku na noge. Posao je razdeljen na četiri ruke. Đoković je u toj pesmi od igre bio kao mladi lav, a Zimonjić je nastavio da kontroliše stvari na terenu kao pravi vođa i stub-nosač našeg dubla.
Početak kraja nadanja Australijanaca bio je gem koji su naši osvojili na njihov servis za izjednačenje u setovima. Grmelo je s tribina. Zamerke naših tenisera posle prvog dana publici da je isuviše mirna izgleda da su urodile plodom, ali se po ko zna koji put ispostavilo da nisu navijači oni koji uvek daju igračima vetar u jedra, već obrnuto, da dobra igra raspaljuje gledalište. Da nije to tako, zar Zvezdini fudbaleri ne bi mogli da se pohvale da su ove godine učesnici Lige šampiona.
U nastavku su dizgine čvrsto bile u Đokovićevim i Zimonjićevim rukama. Henli i Hjuit su se sve više povijali pred njihovim naletima i razdraganom publikom. Naši nisu posustajali da igraju s velikim žarom, a to se Đokoviću u jednom poenu obilo o glavu. U želji da prvi zakuca lopticu u protivničko polje, naleteo je na Zimonjićev reket. Bio je to poklon poen za Australijance, ali su naši već imali pobedu u džepu pošto su u četvrtom setu vodili s 5:1.
[objavljeno: ]
