Izvor: Sportski Žurnal, 10.Sep.2011, 04:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NA DOKOVIMA HADSONA: Lutka sa naslovne strane

Iz Njujorka piše: Vladimir Todorović

Šoping najt u Njujorku. Sve radnje su otvorene do jedan sat posle ponoći. Akcija u okviru nedelje mode u Velikoj jabuci. Sa rancem na leđima, u bermudama i papučama ne uklapam se u taj ambijent. Šetam po Petoj aveniji i gledam izloge. Ljudi, mali milion. Mile ko mravi. Na 60. ulici prodavnica „Kelvin Klajn“. Trebaju mi farmerke, pa reko ajde da uđem. Možda u šoping noći nađem nešto jeftinije.
Radnja prazna. Unutra samo prodavačica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Nešto ovde nije u redu.
- Gospodine, kako mogu da vam pomognem? – pitala me, skenirajući me od glave do pete. Sigurno joj se svideo moj „autfit“ sa sve japankama.
- Trebaju mi farmerke. Veličina 34 i 36 – rekao sam.
- Evo vam ovde odeljenje sa famerkama. Probajte ako vam se nešto sviđa. Kabina vam je tamo – pokazala mi je prstom na prostoriju za presvlačenje.
Počeo sam da gledam farmerke. Ima ih raznih. Našao sam jedne koje su mi se svidele. Otišao sam do kabine da probam. Stajale su mi ko salivene. Skinuo sam ih i pogledao cenu. 150 dolara! Skupo, baš skupo. Nije ni čudo što je radnja prazna. Nema ništa od trgovine.
Izašao sam iz kabine. Preko puta na nekih 10 metara žensko odeljenje. Na jednoj od fotelja sedi muškarac. Elegentan, sa kravatom, možda nekih 40 godina. Zalizan, italijanski fazon. Oko njega pet velikih kesa. Kao da je kupio pola Njujorka. Deluje prilično umorno. Zeva.
- Mark, dušo kako mi stoje? – čuo se zvonki ženski glas.
Pored Marka je stala plavuša. Ispeglana kosa, iskvarcovana. Crvena haljina uz telo. Sve puca na njoj. Lutka sa naslovne strane. Pokazivala mu je cipele koje je obula. Pravio sam se da i dalje razgledam farmerke.
- Sjajno dušo – rekao je smoreni Mark.
- Da ih kupim – pitala je – Sviđaju mi se, mada ni one što sam malopre probala nisu loše.
- Ne znam. Već smo kupili toliko stvari. Uzmi koje ti se više sviđaju.
- Mark, nemoj da budeš tako okrutan. Molim te pomozi mi da rešim dilemu. Dušo, stvarno ne znam šta da radim – rekla je maznim glasom
Nisam mogao da verujem. Mislio sam da ovakve postoje samo u filmovima.
- Umoran sam, dušo. Obišli smo već deset prodavnica. Nemam više snage. Ako ti se sviđa, kupi ih samo da krenemo kući.
- Znaš šta dušo. Uzeću i jedne i druge – uspešno je rešila dilemu – Nadam se da nije problem.
Mark je gledao. Vidi se da više ni o čemu nije razmišljao.
- Naravno da nije.
- Volim te, dušo – prišla je i poljubila ga.
Uzela je cipele i pošla prema kasi. Mark je uprtio kese. Lagano se kretao prema kasi. Dao je prodavačici karticu. Na trenutak je spustio kese da potpiše račun.
- Dušo, još samo da odemo do 67. ulice. Imaju divne haljine u jednoj prodavnici – smejala se plavuša, dok se uvijala oko njega na kasi.
- Naravno, dušo – krenuo je umorni Mark sa sve kesama.

Nastavak na Sportski Žurnal...