Izvor: RTS, 24.Nov.2012, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može biti samo jedan
Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, Formula 1 je od kraja Šumaherove dominacije početkom 21. veka definitivno zakoračila u jednu od svojih zlatnih era. Konkurencija među aktuelnom fantastičnom generacijom vozača je toliko jaka da će se po peti put u poslednjih sedam godina tek na poslednjoj trci sezone odlučivati o šampionu.
Nakon što su se jurili tokom 1124 kruga na 19 staza širom četiri kontinenta Fetel i Alonso su stigli i na poslednji, peti kontinent, gde >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ih u nedelju na stazi Hoze Karlos Paće čeka još sedamdeset jedan krug do odluke o tome ko će od njih dvojice postati najmlađi trostuki svetski šampion u istoriji.
Na našu sreću, na svetu verovatno ne postoji bolje mesto za taj obračun od otrcanog autodroma u Interlagosu, siromašnom predgrađu Sao Paula na kojem smo više puta bili svedoci istinski spektakularnih trka. Iako je nerealno očekivati da se ikada više ponovi šokantna trka iz 2008. godine u kojoj je Hamilton u poslednjem krugu, tačnije pretposlednjoj krivini poslednjeg kruga (!) pretekao Gloka i tako stigao do petog mesta i svoje (za sada) jedine titulu svetskog prvaka, ako je negde ama baš sve moguće, onda je to upravo Interlagos.
Neobično kratak krug, koji se obrne za malo više od sedamdeset sekundi je prva specifična karakteristika staze zbog toga što se karavan već veoma brzo po početku trke toliko razvuče da vodeći vozači konstantno upadaju u gužvu. Zatim je tu i nadmorska visina od oko 800 metara koja dramatično utiče na ponašanje automobila, jer ne samo da redukuje moć motora za šezdesetak konjskih snaga, već jednako smanjuje i otpor vazduha i prijanjanje.
Na kraju, nepredvidljivi vremenski uslovi, kroz kombinaciju visoke temperature i čestih pljuskova ruše i najbolje osmišljene strategije i favorizuju vozače i timove koji su spremni da rizikuju primenom alternativne taktike.
Fetel je nesporni favorit, koliko zbog 13 bodova prednosti, toliko i zbog činjenice da je Red Bulov automobil u čitavoj drugoj polovini sezone značajno brži od Ferarijevog. Sebova računica je jasna, jedna od prve četiri pozicije mu garantuje titulu, bez obzira na to šta uradi Alonso. Ipak, dve stvari ne dozvoljavaju aktuelnom Svetskom šampionu da ovih dana mirno spava.
Prva briga su alternatori koje isporučuje Reno u saradnji sa Manjeti Marelijem (italijanska firma, hmm), koji su ove sezone već uzrokovali tri odustajanja za austrijsku ekipu. Ukoliko bi se kvar ponovio i u nedelju na Fetelovom automobilu, Alonsu bi za titulu bilo dovoljno i treće mesto. Druga briga je vremenska prognoza koja u ovom trenutku sa velikom izvesnošću najavljuje pljuskove u nedelju, mada još uvek nije sigurno da li i tokom trke ili samo tokom prepodneva.
I jedno i drugo je loša vest za Fetela, mada je kiša tokom trke ipak strašnija opcija, budući da ruši sve taktike i ostavlja širok prostor za instiktivne poteze.
Sa druge strane, iako je od svojih pet poslednjih pobeda četiri izvojevao na kišnim trkama, i Alonso sigurno pomalo zazire od vremenskih prilika. Glavni razlog leži u činjenici da usled slabijeg rezultata na kvalifikacijama Alonso obično startuje tu negde oko trećeg reda što ga stavlja u domet bezobzirnog kvinteta Grožan-Maldonado-Sena-Kobajaši-Perez, a to pogotovo po kiši može da bude kobno.
Koliko je Ferariju stalo do ove titule pokazala je prethodna trka, na kojoj su povukli jedan od onih poteza po kojima je tim iz Maranela oduvek poznat. Namerno izazivanje kazne za Masu, ne bi li Alonso prešao sa „prljave" na „čistu" stranu startno-ciljnog pravca je sigurno navuklo smešak na lice velikog Enca, ukoliko je nekim čudom negde odozgo imao priliku da to vidi.
Genijalni potez je Alonsu omogućio da već posle prve krivine zaboravi na katastrofalne kvalifikacije od prethodnog dana, ali je u isto vreme još jednom na najbolji način podsetio veliki deo ljubitelja sporta zašto ne vole Ferari. Pravo je tima da svog vozača unazadi za pet mesta, ali ako čineći to oštete i nekoliko vozača iz drugih timova, koji su ni krivi ni dužni sa „čiste" morali da pređu na „prljavu" stranu staze, onda to svakako nije fer.
Jer, tačno je da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, pa samim tim cilj opravdava sredstvo, i tačno je da ni jedan vozač ne može da bude veći od ekipe, ali ono što su makjavelisti iz Maranela zaboravili je da isto tako ni jedan tim ne može da bude veći od sporta, pa makar se zvao i Ferari.
Iako je potez iz Ostina verovatno ključno doprineo da Alonso i dalje ostane u konkurenciji za titulu, konačna odluka o šampionu ipak nije u Fernandovim rukama. Ferari još od leta nije u prilici da se u čistoj borbi suprotstavi Red Bulu, i koliko god bilo impresivno to što je i sa takvim automobilom Alonso još uvek takmac u borbi za titulu, ukoliko u Brazilu ne bude nepredviđenih okolnosti, sav taj trud će rezultirati samo titulom vicešampiona. A niko ne želi da bude drugi*.
No, izgleda da niko ne želi da bude ni treći. OK, da budem precizan, Kimi, koji je već neko vreme na toj poziciji u generalnom plasmanu, ne želi da bude treći. Kimster se unapred smorio zbog mogućnosti da bi kao trećeplasirani jedan dan u decembru morao da provede na Mediteranskom suncu u Monte Karlu, na tradicionalnoj gala večeri povodom dodele nagrada prvoj trojici, umesto da uživa sa svojim vučjakom Aksuom, na minus dvadeset u rodnoj Finskoj.
Želju mu jedino može ispuniti Luis Hamilton, koji ne samo da živi u Monte Karlu, pa mu nije problem da skokne na proslavu, već mnogo bitnije, po svaku cenu želi da se pobedom oprosti od Meklarena, a posle treninga u petak deluje kao da ima na raspolaganju i automobil koji će mu to omogućiti. Nemam ništa protiv, dok god neko može da garantuje da na najvišem stepeniku podijuma nećemo gledati uplakanog Luisa, pregaženog silinom emocija.
Ne bi bila baš lepa slika, zar ne?
Jedan ipak mnogo tužniji oproštaj će za vikend dobiti značajno manje pažnje, ali sedmostuki svetski šampion je ipak sam za to kriv. Povlađivanje sopstvenoj sujeti je uvek loš potez, i koliko god Mihaelu danas bilo žao što se vraćao iz penzije, ipak je mnogo teže njegovim brojnim navijačima koji su morali da istrpe prethodno nepoznat osećaj da njihov heroj jednostavno nije dovoljno dobar u poređenju sa ostatkom karavana. Iako će ga mnogi i dalje pamtiti kao Najvećeg u istoriji, bojim se da će broj onih koji će ga pamtiti po tužne poslednje tri godine biti mnogo veći.
Vozačima je na raspolaganju ponovo Pirelijeva srednja i tvrda mešavina guma, i za razliku od nekoliko prethodnih trka gde je takav izbor pomalo ubio zabavu, u Sao Paulu su moguće interesantne taktike, pre svega zbog toga što se mekša guma veoma brzo pregreva. Ipak, kako je za nedelju kiša gotovo zagarantovana nema smisla o tome posebno pisati. Važan faktor će zato biti podešavanje automobila, budući da može da se dogodi da pojedini vozači žrtvuju kvalifikacije i u subotu na suvu stazu izađu sa automobilom podešenim za kišnu trku. Ono što će ih odati je visina zadnjeg krila, pa na to posebno obratite pažnju.
Uz informaciju da i kvalifikacije i trka počinju u 17 časova po našem vremenu, opraštam se od vas za ovu godinu sa željom da finale bude dostojno jedne od najuzbudljivijih sezona koje pamtimo.
* U tekstu o prošlogodišnjoj trci u Sao Paulu („Poslastica za kraj") sam već naveo jedan od svojih omiljenih citata o tome šta dobija drugoplasirani, pa da se ne ponavljam.
