Izvor: Blic, 16.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moje vreme tek dolazi!
Moje vreme tek dolazi!
Pobeda nad Mađarima (16:6) u finalu Svetske lige samo je kruna neverovatne sezone za kralja strelaca Aleksandra Šapića, koji je u nepunih osam meseci postao prvak planete, šampion Italije i pobednik LEN kupa.
- Čovek jednom u životu dobije priliku od Boga da osvoji sve kao što sam ja uradio ove godine. Mozaik se ređao, polako, kockicu po kockicu, iako sa reprezentacijom nisam bio favorit na Svetskom prvenstvu, kao ni sa Savonom u Italiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Osvojene titule u 2005. imaju i dodatnu vrednost jer sam prvi put u karijeri postao šampion sveta i Italije, i pobednik Svetske lige i LEN kupa. Redovno sam stizao do srebra i bronze, ali ove godine sve se otvorilo preda mnom - sumira utiske Aleksandar Šapić. Ipak, za kraj pobedili ste Mađarsku sa 16:6.
- Tamaš Kašaš, sa kojim igram u Savoni, odmah mi je poslao poruku iz Budimpešte: 'Šta se dogodilo? Da li je moguće, 16:6'? 'Moguće je, i te kako je moguće', odgovorio sam. Navikao sam ja i ranije da pobeđujem Mađare sa deset golova razlike. Bilo je to 1996. na EP za juniore u Istanbulu kada smo ih dobili 13:3. To je ista ova generacija koju smo sada u Beogradu pobedili 16:6. Postigli ste sedam golova, jedan više od svih mađarskih reprezentativaca?
- Nisam želeo da mi neki Mađari pokvare slavlje u mom Beogradu. Ne samo ja, nego i svi ostali u reprezentaciji. Ljudi, ne mogu da vam opišem koliko je teško igrati posle trijumfa na SP. Kada se finale završilo, jedva sam izašao iz bazena. Potrošio sam i poslednji atom snage. Narednih dana nema ni hodanja, ni plivanja. Samo odmor, zasluženi odmor, što daje od bazena.
Kada ste spomenuli odmor, gde ćete ga provesti?
- Idem sa suprugom Ivanom na Maldive. U stvari, ovo nam nije odmor već odloženi medeni mesec. Posle svadbe 5. juna morao sam da 'pobegnem' na pripreme i ostao sam dužan Ivani. Da li ste ranije bili na Maldivima?
- Ne. Nesreća vaterpolista i sportista uopšte je da smo obišli čitav svet a da nismo videli ništa osim bazena, hotela i aerodroma. To su naša mesta za provod. Ne plašite se cunamija koji je krajem 2004. pogodio taj deo Azije?
- Eh, ako će baš sada da udari, neka udari. Mi idemo na Maldive. Nisam valjda takve sreće. Kada vam počinju pripreme sa Savonom?
- Posle Maldiva ostaću u Beogradu još dve nedelje, a u klub moram da se javim do 12. septembra. Kup Italije igramo 24. septembra, dok prvenstvo počinje 22. oktobra. Dobro je što ne igramo kvalifikacije za Ligu šampiona jer, recimo, Vujasinovića sa Pro Rekom prva utakmica čeka već 15. septembra. Očekuje vas odbrana titule?
- Pro Reko i Posilipo su i prošle sezone bili jači od nas, ali smo ih iznenadili. Sada je u Savonu stigao i mali Jokić, dok na papire čeka Viktor Jelenić. Vaterpolo je u Savoni sport broj 1 i Italijani nas cene kao da smo fudbaleri. Gradić je udaljen 40 kilometara od Đenove i nalazi se na Azurnoj obali prema Francuskoj. Život je lep, miran i voleo bih da ostanem u Savoni, iako mi ugovor ističe 2006. Da se vratimo SP u Montrealu i promašen četverac protiv Hrvata u polufinalu?
- Dve godine mi niko nije odbranio četverac, ali eto, dogodilo se. Istina je da nisam dobro šutnuo. To je sve. Samo da sam šutirao kao što znam, ne bi odbranila ni dva golmana. Možete li da zamislite šta je devet miliona ljudi u SCG pomislilo u tom trenutku?
- Mogu. Ali kada biste vi samo znali šta je meni tada prošlo kroz glavu? Ne mogu da se ubijem. Dogodilo se, više neće. Obećavam. Da li su pritisak i važnost utakmice, možda, delom krivci za promašaj?
- Pritisak? Ne, ne verujem. Često kažem da sam rođen pod pritiskom i da me je život naučio da izdržim situacije u kojima bi mnogi pukli. Računao sam, i mislim da ne grešim, da sam već deset godina najbolji strelac timova za koje sam igrao. Osvojio sam sve osim olimpijskog zlata. Sa 15-16 godina ubacili su me u bazen i rekli: 'Mali, sada si glavni. Idi igraj'. Pritisak? Nisam imao ni vremena da se priviknem na reprezentaciju a već sam nosio igru. Napunili ste 27 godina, a iza sebe imate sve?
- Ako je verovati starijim igračima, moje vreme tek dolazi. Rekli su mi da vaterpolista sazreva između 26. i 32. godine. Tek ćete da čujete za Aleksandra Šapića. Trebalo nam je deset redova teksta da nabrojimo sve vaše medalje. Da li bi trebalo da ostavimo još toliko prostora za narednih pet-šest godina?
- Ha, ha. Ostavite. Olimpijske igre u Pekingu 2008?
- Sigurno igram, ako da Bog i ako posluži zdravlje. Hoću olimpijsko zlato, želim olimpijsko zlato. Predali smo ga prošle godine Mađarima i samo tražim ono što je naše. Retko kada planete, ali priznajete da vas je iznervirala izjava Ratka Rudića koji vas je optužio da ste namestili meč sa Mađarima kako Hrvatska ne bi igrala u finalu Svetske lige?
- Joj, muka mi je od takvih gluposti. Rudić lupeta umesto da brine o svojoj hrvatskoj reprezentaciji. Eno, nisu mogli da pobede ni Nemce za treće mesto. Delom smo krivi i mi, kao narod, jer svakoga dočekujemo bacanjem latica i cveća pod noge. Šta bi se dogodilo da smo mi nešto slično rekli u Splitu ili Zagrebu? Ne smem ni da pomislim. Rudić me ne interesuje. Za kraj, gledali smo vas u filmu 'Kad porastem, biću Kengur'. Da li spremate novu ulogu?
- To su me prijatelji glumci nagovorili da igram u filmu i mislim da nisam pogrešio. Bio sam dobar, zar ne? Super smo se zezali, ali ne verujem da ću ponovo glumiti. Nije gluma za mene. U stvari, ionako me često ima na televiziji posle evropskih i svetskih zlata. Za sada nema ništa od glume. Jednog dana, videćemo - poručio je Aleksandar Šapić. A. Pijevac
