Izvor: Politika, 08.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu da vodim Savez iz Valensije
Na samom izmaku 2007. generacija koja je donela poslednja tri odličja našem reprezentativnom rukometu – bronze sa Evropskog prvenstva u Španiji 1996. i svetskih prvenstva u Egiptu 1999. i Francuskoj 2001, otišla je u legendu. Dragan Škrbić, Nedeljko Jovanović, braća Nenad i Predrag Peruničić, Igor Butulija, Dejan Perić i ostali – stavili su tačku na reprezentativnu, većina njih i na igračku karijeru, u spektakularnoj humanitarnoj utakmici koja je, makar na kratko, vratila naš posrnuli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rukomet u žižu sportske javnosti.
Iako je od meča protiv selekcije Evrope, čije su boje branile sve same legende svetskog rukometa, prošlo deset dana Dragan Škrbić (39) je i dalje pod jakim utiskom svega što se 28. decembra odigralo u beogradskom hramu sporta. Upravo ga je naš telefonski poziv prekinuo u gledanju snimka oproštajnog meča. Društvo u Valensiji, između ostalih, pravio mu je dugogodišnji prijatelj Španac Ernando Fernandez, koji je igrao za ekipu "Starog kontinenta".
Ista slika kao i pre 12 godina
– Posle meča bio sam u velikoj konfuziji. Pomešale su mi se emocije i evo tek sada počinjem polako da sređujem misli – kaže Škrbić, koji je s porodicom dočekao Novu godinu u Srbiji. – Za razliku od ostalih kod mene je naboj bio mnogo veći. Pored toga što sam se opraštao od dresa s državnim grbom bio sam pod dodatnim pritiskom jer je moj fond "Dragan Škrbić 7+" bio glavni organizator ovog spektakla. Ipak, kako vreme odmiče utisci su sve bolji.
A kako i ne bi bili. Mnogobrojne pohvale, stigle sa raznih strana, najbolja su potvrda da je njegov fond, uz podršku Rukometnog saveza Srbije (RSS), Rukometnog saveza Beograda (RSB), Ministarstva za sport i omladinu, Gradskog sekretarijata za sport, ispunio sva očekivanja, podarivši Beogradu vrhunski rukometni događaj o kojem će se dugo pričati.
Iz nebrojeno nezaboravnih momenata koji su se desili 28. decembra Škrbić je izdvojio trenutak kada je sa saigračima napuštao hotel i kretao na poslednji meč u karijeri:
– Ispred mene ide Aleksandar Knežević, do mene Nedeljko Jovanović. Prilazimo autobusu, a fizioterapeut Vladimir Radulović nam uzima torbe i pakuje ih u prtljažnik. Potpuno ista slika kao i pre dvanaest godina kada smo pošli ka "Pioniru" na meč protiv tadašnjih svetskih prvaka Francuza u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Obuzela me seta jer sam se vratio u sada već daleku prošlost i podsetio se naših, takoreći, prvih koraka u reprezentaciji. Takođe, ni završetak ovog revijalnog meča neću nikada da zaboravim. Poslednji sudijski zvižduk i zvanično je, za većinu nas, označio kraj jedne blistave etapu u životu. Mnogo dece, koja su se u tom trenutku sjatila na parket "Pionira", uveličalo je taj momenat.
Igračka karijera je postala deo prošlosti najboljeg svetskog rukometaša 2000. u izboru Svetske rukometne federacije. Od stvari koje se tiču njegove budućnosti za ljubitelje rukometa u našoj zemlji najznačajnija se odnosi na mogućnost da postane prvi čovek srpskog rukometa. Podsećanja radi, rukomet je ušao u izbornu godinu. Čeka se usvajanje novog statuta posle čega bi trebalo da budu raspisani izbori, a Škrbić će, po svim najavama, biti kandidat RSB-a za predsednika RSS-a.
– Prihvatiću kandidaturu, ali pod jednim uslovom – da imam potpuno odrešene ruke u biranju saradnika. Samo uz ekipu ljudi koje lično budem odabrao mogu da garantujem da ću da ostvarim zacrtane ciljeve – kaže Škrbić koji nije želeo da otkrije o kojim imenima je reč. – Budući da se ne zna tačan datum izbora izlišno je da pričam o rešenjima za neka mesta. Inače, smatram da ukoliko bude bio formiran tim pravih ljudi biće svejedno ko je predsednik, a ko nešto drugo.
Gotovo nemoguće je naći pravi razlog protiv izbora Škrbića za predsednika RSS-a. Možda bi jedina zamerka, koju bi na njegov račun mogli da upute mogući protivkandidati, bila što živi u Valensiji. On to ne vidi kao ikakav problem:
– Pošto je funkcija predsednika potpuno volonterska smatram da je suvišno postavljati pitanje gde će on da živi. Čak i da je profesionalac, tehnološki napredak omogućava da, posredstvom Interneta i drugih načina komunikacije, mnogo toga možemo da pratimo i kontrolišemo i sa Antarktika, a kamoli iz Španije iz koje se do Beograda stiže za nepuna dva sata.
Gorući problemi rukometa
Iako je srpski rukomet u poslednjih nekoliko godina pao na niske grane Škrbić je optimista. Smatra da dobrom strategijom, planom i programom i krvavim radom ima načina da se ovaj, nekada trofejni, sport vrati na staze uspeha. Kao jedan od gorućih problema naveo je preran odlazak igrača u inostranstvo:
– Moramo da nađemo način da sprečimo neformirane mlade igrače da, po svaku cenu, napuštaju zemlju. Neretko odlaskom u inostranstvo prestaje njihova mogućnost za nadogradnju, a ceh kasnije plaćaju i oni i naš rukomet. Najbolje znam šta znači biti stranac u nekom klubu. Nema strpljenja i od tebe se očekuje da odmah ispuniš ono za šta si plaćen. Budući da su nam vezane ruke zbog propisa o slobodnom tržištu, kojeg se drži i Evropska rukometna federacija, jedini način je da talentovanijim igračima obezbedimo u zemlji pristojne uslove, približne onim koje im nude pojedini inostrani klubovi. Pre svih klubovi u okruženju gde, uglavnom, prvo odlaze. To možemo da sprovedemo u delo na najjednostavniji način. Ako određena stručna služba unutar Saveza proceni da postoji opasnost da će neki naš talentovan igrač da stagnira odlaskom u neki inostrani klub, Savez mu odmah ponudi novčanu dotaciju i tako pokuša da ga stimuliše da ostane u zemlji – ističe Škrbić, i dodaje – smatram da Savez može i mora da nađe finansijska sredstva za ovu namenu. Pogotovo sada jer, za razliku od nekog prethodnog vremena, ima veliku pomoć države koja je čvrsto stala uz sport.
Na pitanje preranog odlaska mladih igrača nadovezuje se i drugo, za Škrbića, ništa manje značajno pitanje. Ono se odnosi na jačinu lige:
– Rešenjem prvog problema donekle bismo počeli da rešavamo i problem slabe lige. Jačina nacionalnog šampionata najbolje pokazuje i jačinu sporta u celini. Svestan sam da ne možemo da se merimo s najjačim svetskim ligama, ali za mene je neprihvatljivo da redom svi naši klubovi završavaju evropska klupska takmičenja u ranoj fazi, da nemamo stalnog učesnika Lige šampiona... Trebalo bi da se poredimo makar s ligama u okruženju, koje su trenutno znatno jače od naše. Hrvati, Slovenci i Bosanci su napravili dva kluba evropske klase koji pozitivno utiču na razvoj celokupnog rukometa u njihovim zemljama. Mogli bismo da primenimo sličan recept. Kada bi Savez, ali i država, mnogo više stimulisali prvaka države i osvajača Kupa i tako im davali dodatnu potporu za borbe na međunarodnoj sceni, klubovi bi imali motiv više da se domognu domaćih trofeja, koji su u poslednje vreme obezvređeni. Posle izvesnog vremena iskristalisalo bi se koji su klubovi stručno, organizaciono i finansijski sposobni za visoke domete, a samim tim oni bi se nametnuli kao nosioci klupskog rukometa u zemlji.
U struku mora da se više ulaže
I kada je reč o struci Škrbić smatra da je i to oblast u kojoj mora štošta da se promeni ukoliko želimo da krenemo napred:
– Godinama nije dovoljno ulagano u trenerski kadar. Poznato je da bez dobrog stručnog rada ne možemo da krenemo napred. Nije sve u 3-2-1 i 6-0 odbrani. Ne pratimo nove trendove u rukometu, a jedan od razloga je i to što naši treneri nemaju finansijskih sredstava za učešće na seminarima širom Evrope. To mora da im se omogući. Sistem licinciranja trenera bi trebalo da bude pod strogom kontrolom. Mora tačno da se zna koje kriterijume treba da ispunjavaju treneri koji vode superligaške, prvoligaške, srpskoligaše ekipe...
Škrbić se osvrnuo i na novi talas našeg rukometa. Smatra da je generacija rođena 1986, koja je predvođena Šešumom, Nenadićem, Prodanovićem, Markovićem i drugima postala evropski kadetski prvak 2004, a 2005. i svetski šampion, kadra za velika dela:
– Gledao sam ih nekoliko puta, a poslednji put 28. decembra u "Pioniru" protiv Slovenije. Oduševili su me. Dugo nisam video na jednom mestu toliko talentovanih igrača. Verujem da, ako budu bili pravilno vođeni, mogu da nastave tamo gde smo mi stali 2001. kada smo osvojili "bronzu" na Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Čak i da nas nadmaše – rekao je na kraju Škrbić.
[objavljeno: ]
