Izvor: B92, 11.Maj.2014, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miš, tastatura i dirljiv i gorak put kroz favelu
"Mojoj majci, braći i sestrama, sa kojima sam preživeo čudovište u mom ocu"
Vander Kabaljero.
Nisam bio, ali pretpostavljam da je otići u Rio, a da bar malo ne okrznete favele, isto kao da odete u bilo koju poznatu turističku destinaciju i propustite najvažniji spomenik, muzej ili ulicu. Favele jesu i beda, ali su i nada, deo duha Brazila i njegov važan deo.
Više nisu ni sve strašne i opasne. Vladini programi i godine truda su omogućile da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u nekima prašinu, krv, olovo, strah, drogu i prljav novac zamene asfalt i srećnija lica.
Odavno je moguće da vas kroz neke od njih provedu i profesionalni vodiči, pa možete, makar i uz malo te moderne laži, da udahnete njihovu posebnu kulturu i opipate taj organizovani haos.
Kažu i da je pogled neverovatan.
Tu su i brojni tekstovi, reportaže, knjige, pesme i filmovi..
Ali ovo je nešto drugačija priča. Kroz favele možete proći i idući snovima jednog deteta, dečjim trkom ili korakom kroz emotivnu, dirljivu i gorku priču o onima koje bi trebalo da najviše volimo i njihovim demonima.
Maštom protkani lavirint jedne favele i jednog detinjstva zove se "Papo & Yo", a prolaz do njega možete potražiti iz fotelje, ispred monitora, pomoću džojpeda ili miša i tastature.
Nekadašnja PS3 ekskluziva stigla je prošle godine i na PC, a u moru nezavisnih izdanja i konzolaških 3D platformi sumnjivog kvaliteta nije u prvi mah privukla mnogo pažnje.
Na površini "Papo & Yo" je ne mnogo više od prosečne platformske igre sa logičkim zagonetkama, svakako nikakav dijamant, ali ono što se krije ispod je razlog zbog čega ćete je zapamtiti.
Vi ste u ulozi tamnoputog dečačića po imenu Quico obučenog u belu košuljicu, kratke pantalone. Jurcate po prelepo predstavljenim prašnjavim ulicama neke favele, tu i tamo vidite poneku fudbalsku loptu, možete je i šutnuti, muzika je topla, kao i cela atmosfera. Oko vas su suncem užareni limeni krovovi, zanimljive i ne previše naporne zagonetke, uglavnom podnošljive kontrole, veliko roze čudovište...
Ništa neoubičajeno za ovaj tip igara. Na prvi pogled - sve ukupno za ocenu 6/10.
Kao Quico jurićete misterioznu devojčicu, pratiće vas mali leteći robot, favela će se pretvoriti u svet mašte u kom ćete prolazeći pored ogromnih murala, crtati, pevati, rešavati prostorne zagonetke pomoću kokosovih oraha, šarenih žaba ili živih straćara na navijanje (?), imaćete posla sa pravom dečjom magijom. Boje, zvuci, sve će izgledati kao neka idilična južnoamerička verzija Alise u Zemlji čuda.
Sve vreme, uz vas je Čudovište kao zabavni, nezgrapni lenjivac i pomagač. Ako vam je dosadno, možete da razmenite i par šuteva onom loptom, njegov ogromni stomak će poslužiti kao trambolina za preskakanje visokih zidova...
Do prvog velikog skoka ste je verovatno zaboravili, ali uvodna poruka autora Vandera Kabaljera je ono što je prva naznaka drugačijeg iskustva.
"Mojoj majci, braći i sestrama, sa kojima sam preživeo čudovište u mom ocu."
Iako definitivno ne izgleda tako, "Papo & Yo" jeste priča o preživljavanju, odrastanju i sazrevanju.
Druga naznaka stiže mnogo direktnije i iznenada.
Bez namere da vam pokvarim priču - bes čudovišta će zaista doći iznenada. I čudovište će želeti da vas povredi. I povrediće vas.
Metafore su daleko od suptilnog - čudovište, isto ono koje vam spasi glavu koji minut ranije, pojede jarko obojenu žabu i dete mora da beži. I sam svet dečje mašte je jasna metafora.
Ubrzo, zagonetke i problemi su i dalje tu, ali čudovište više nije dobroćudni pomagač, već bolan teret. Njegov bes se smiruje tek kada mu date dovoljno fermentiranog voća.
Kako relativno kratka i sa igračkog aspekta laka igra odmiče, igrač će biti sve više frustriran, malo zbog kontrola, više zbog tereta koji predstavlja čudovište. To je i poenta.
"Papo & Yo" će vam iscepkanim scenama pružiti uvid i u drugu stranu priče, pa ćete umesto šarene favele, s vremena na vreme pogledom pratiti bolne senke kroz mračne ulice neimenovanog grada.
Autor Kabaljero, inače rodom iz Kolumbije, nije želeo da jasno locira priču, ali je govoreći o odluci da Quico ide kroz brazilske favele, a ne kroz kolumbijske "invasionese" rekao:
"Radeći istraživanje za igru shvatili smo da siromaštvo svugde izgleda isto. Deo inspiracije stigao je i iz siromašnih naselja Indije. Inače, ljudi iz Kolumbije su mi se žalili što mesto u igri nazivam favelom i to je za mene bilo veoma emotivno iskustvo. Shvatio sam da mi iz Južne Amerike želimo da čak i ova naselja puna prljavih straćara prisvajamo na nacionalnom nivou", rekao je Kabaljero.
Kabaljero kaže i da se odlučio da igra bude logička platofrma sporog ritma jer to vidi kao najbolji način da emotivno uvuče igrača u igru.
"Igračima je tako omogućeno da promišljaju o celom iskustvu i da emotivne momente prožive uz zabavne igračke elemente", kaže autor.
Doduše, "zabavni igrački elementi" nisu uvek toliko dobri, jer "Papo & Yo" definitivno nije remek-delo u čisto "gejmerskom" smislu.
Mehanika je već manje-više već viđena, zagonetke vremenom postaju dosta predvidive i često ćete videti osetne propuste.
Međutim, "Papo & Yo" je definitivno jedna od važnijih igara koje su se pojavile u prethodne dve-tri godine, a celokupan paket i putovanje su ono zbog čega biste morali da je odigrate.
Njena prednost je i to što je dovoljno pristupačna i za početnike, pa čak iako niste "gejmer", kroz ovu virtuelnu favelu vredi proći.
