Izvor: MVP.rs, 17.Sep.2016, 13:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milan Josić za MVP: Odlična saradnja sa Rakočevićem i Kuzmanovićem
Selektor kadetske reprezentacije Srbije je otvoreno govorio o gorućim temama.
"Mnogo sam toga uložio, mnogo smo dobro radili... Sve pripremne utakmice smo odigrali odlično i otišli smo spremni na Evropsko prvenstvo. Puni samopouzdanja! I sve je to potrajalo do četvrtog minuta prve utakmice. I dalje ne mogu da verujem... Petrušev je bio jedini igrač koji je odradio svih 50 treninga. I povredio se u četvrtom minutu."
Ovim rečima nas je dočekao Milan >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << Josić, još uvek vidno utučen zbog rezultata na Evropskom prvenstvu za kadete koje je u avgustu održano u Radomu. Pred odlazak u Poljsku svi su, pa i selektor, srpski tim videli kao kandidata za najsjajnije odličje. Orlići su se na kraju borili za opstanak u najkvalitetnijoj diviziji i završili na 10. mestu.
"Bio sam depresivan prethodne dve nedelje. Sve edukativne treninge, koji su bili odlična stvar, ja sam posetio. Držali su ih Boško Đokić, Vlada Vukoičić, Darko Ruso... Pazio sam da neko dete slučajno ne ispustim. Mislim da sam napravio dobar spisak, da su se odazvala stvarno najkvalitetnija deca koju Srbija ima u ovom trenutku. Uradili smo 50 treninga, odigrali odlično u januaru turnir u Turskoj, zatim turnir u Francuskoj. Izgledalo je idealno, a onda se na početku premijerne utakmice protiv Estonije povredio Filip Petrušev, momak za koga nismo ni krili koliko nam znači u igri."
Taj momenat je, ispostavilo se, obeležio nastup Srbije na Šampionatu. Ekipa se nije oporavila od šoka.
"Ni sam ne znam kako smo pobedili Estoniju, ali smo uspeli. Za igrače je povreda Petruševa bila vrlo stresna. Pred utakmicu sa Finskom smo ga ispratili na avion. To su, ipak, deca. Oni su osetili da jedno veliko parče nedostaje. Petrušev ulazi u kombi, a oni svi plaču. Ta pobeda bi nam značila prvo mesto u grupi i lakši raspored kasnije. Ja decu razumem što su to odigrala lošije. Gubljenje samopouzdanja, strahoviti pritisak sa svih strana, od medija, preko roditelja, kao i od mene i rezultata."
U javnosti je bilo komentara da je nemoguće da odsustvo jednog igrača može toliko da poremeti ekipu.
"Sve što kažem ispada kao alibi, a ne želim da ga tražim. Kao selektor preuzimam odgovornost. Da se ne bih mnogo pravdao oko Petruševa, navešću par primera. Poljska je organizovala turnir da bi uzela medalju, kao domaćinu to im je bio cilj. Tri dana pre početka im se povredio najbolji igrač i ispali su iz A divizije. Šta znači jedan igrač? Letonci, ekipa koja je igrala vrhunsku košarku na turniru u Turskoj, imaju jednog igrača u Realu iz Madrida. Dobili su sa njim u ekipi prvo kolo u grupi. Posle utakmice su se klinci iz reprezentacije jurili po hotelu i njemu je neko vratima priklještio šaku i povredio prste. Nije igrao naredna tri meča i sva tri su izgubili. Posle smo ih i mi dobili sa njim u timu, ali je on igrao sa uvezanim prstima na šuterskoj ruci i takav nam je postigao 12 poena. Istovremeno je to i odgovor nekim dežurnim košarkaškim dušebrižnicima koji nas upoređuju sa A reprezentacijom u kojoj nisu igrali Marjanović i Bjelica. Nije isto nadoknaditi nedostatak igrača u jednoj generaciji od 16 godina i u zrelom seniorskom timu."
Josić je pokušao da nam objasni deo taktičkih zamisli za turnir u Poljskoj.
"Kompletna naša napadačka igra je pravljena za tandem Pecarski-Petrušev. Ne slučajno, to se kroz rad pokazalo kao najbolja varijanta. U takvom sistemu smo uvek od njih dvojice imali sigurnih 50 poena. Svi ostali su trebali da daju 20, jer nam je odbrambeni sistem bio takav da ne primimo više od 65 poena. Takva igra nam je donosila pobede. To je odlično funkcionisalo i na turnirima u Francuskoj i Turskoj, kao i na pripremama. Posle povrede Petruševa smo izgubili sistem, pa sam ja u poslednja tri kola doneo odluku da igramo sa šest igrača u rotaciji. Od sistema da u pet naših napada po dve lopte potroše Pecarski i Petrušev, a jednu bek došli smo do dva napada za Pecarskog i tri za bekove. To nije moglo da donese bolji rezultat. Onda sam ja nekim bekovima govorio da u toku utakmice moraju da šutnu između 20 i 25 lopti, a trenirao sam ih pre toga 50 treninga i pripremne utakmice u kojima su šutirali po jednu ili dve. Ja snosim odgovornost za to. Tako sam ih trenirao jer sam imao sigurniju varijantu sa centrima za koševe. I sada, kako je vreme odmicalo ti bekovi su igrali bolje, ali je problem menjati ceo sistem za vreme trajanja prvenstva."
Tu smo došli i do još jednog problema kadetske reprezentacije vezanog upravo za ovogodišnji ciklus.
"Mi smo prva kadetska ekipa koja je na raspolaganju imala četiri i po nedelje za pripreme. Sve pre nas su imale devet i više nedelja. Procena čelnika Saveza bila je da je to dovoljno, po ugledu na Špance koji pred takmičenje treniraju četiri nedelje, ali su kod Španaca neke druge stvari mnogo drugačije. Još jednom ističem da nije alibi, ali jeste istina - devet nedelja i četiri i po nedelje", u dahu je rekao Josić, a zatim nastavio:
"Ja sam tri takmičenja proveo sa generacijom rođenom 1997. godine i sa sva tri smo se vratili okićeni medaljom. U toj reprezentaciji smo imali osmoricu igrača iz Zvezde i Partizana. Zašto to kažem? To su igrači naviknuti na dva treninga od po dva sata dnevno. Uz to su trenirali do 20. juna, pa dolazili na devetonedeljne pripreme. Oni su dolazili spremni na pripreme i spremni na napore tokom njih."
Ovog leta selektor je imao drugačije iskustvo.
"Imao sam četiri igrača iz Partizana i Zvezde, naviknuta na dva treninga dnevno, dok ostali to nisu. Uz to, Kadetska liga se završava najranije, još u aprilu. Sa njima sam imao četiri nedelje priprema i već posle prve nedelje sam, zbog upozorenja kondicionog trenera i fizioterapeuta, morao da smanjim ritam. Naše prvenstvo se završilo 20. aprila, a pripreme počele tek 5. jula. Veliki razmak, igrači nisu radili u tom periodu. Plus, većina njih nije naviknuta na potreban intenzitet treninga."
Josiću je posebno zasmetalo što su u javnosti omalovažavane ekipe koje su nas pobeđivale. On ističe da su u realnosti mnoge stvari drugačije nego što ih mi zamišljamo.
"Svi koji nipodaštavaju Finsku moraju da znaju par stvari. Prvo, oni su peti u Evropi i ove i prošle godine. To nije slučajno. Znate li koliko se ulaže u košarku u Finskoj? Ja ću vam samo reći da svake godine 40 trenera šalju na usavršavanje u Ameriku o trošku Saveza. Na klupi imaju prvog trenera, pa posebno trenera napada, trenera odbrane... Imaju mnogo više okupljanja tokom godine nego mi, njihova igra je to i pokazala. Toliko su dobro uigrani, zasluženo su nas pobedili. Ono u šta sam siguran je da iz te njihove generacije neće biti vrhunskih igrača. Oni su sada odličan tim u ovoj generaciji, ali to nisu vanserijski talenti. Mnogo je bitnije za našu košarku što ćemo mi iz ove generacije dobiti nekoliko sjajnih igrača."
Saznali smo još zanimljivih detalja o radu mlađih kategorija u evropskoj košarci.
"Idemo dalje, Litvanci. U osnovnoj školi imaju predmet Košarka. U Litvaniji menadžeri nemaju pristup mlađim kategorijama. Za svaki odlazak u inostranstvo pita se Savez. Preko 150 dana okupljanja godišnje. To je mnogo važno. Oni na terenu prepoznaju svaku situaciju. Zatim Španci, svaki period u kome se ne ide u školu koriste za okupljanja i turnire. Turci i Nemci takođe, preko 150 dana okupljanja godišnje. A, mi smo skratili sa devet na četiri nedelje. Tokom godine okupljanja na dve nedelje pred turnire. I onda mi idemo na medalju, stvara se veliki pritisak za ove dečake. Svi mnogo više ulažu, mnogo više vremena provode zajedno. Manje su talentovani i dalje, ali moramo da budemo svesni da smo i mi manje talentovani nego što smo nekada bili. Nije dovoljan jedan Pecarski ili Petrušev da se osvoji medalja."
U kadetskoj generaciji Srbije kao zvučnija imena se ističu Mario Nakić, bek Real Madrida, i Balša Koprivica, centar koji važi za jednog od najtalentovanijih igrača u Americi u svojoj generaciji, sinovi legendarnih košarkaša Partizana Ive Nakića i Slaviše Koprivice. Zbog čega njih nije bilo u Poljskoj?
"Bili su na širem spisku, pozvani su, ali... Koprivica nije dostavio sva potrebna dokumente u FIBA, dok se Nakić nije pojavio na prvom okupljanju. Ne znam razlog."
Ne možemo da znamo kakav bi bio njihov uticaj na igru, jer nisu trenirali sa ekipom, ali je jasno da je ova kadetska generacija imala problem na spoljnim pozicijama.
"Najveći problem generacije je organizator igre. Zaista sam mnogo dece gledao, išao sam i u Republiku Srpsku u potragu za dobrim igračima. Tamo ima sjajne dece, odlično izgledaju, ali je veliki problem obučenost i nedostatak jakih utakmica. Vrhunski su potencijal i u budućnosti možemo da se oslonimo na njih. Trebalo bi gledati da im se na svaki mogući način pomogne u razvoju."
Iako smo u dosadašnjem delu razgovora mogli da primetimo neslaganja sa nekim odlukama Saveza, Josić ističe da je imao izvanrednu saradnju sa "resornim" pretpostavljenim licima, Igorom Rakočevićem i Vladimirom Kuzmanovićem.
"Odličan odnos i odlična saradnja sa njima dvojicom. Zahvaljujući Kuzmanovićevoj sposobnosti dobili smo prvih nedelju dana priprema u Temišvaru, inače je moglo da se desi da ostanemo i bez tih prvih šest dana. Sad pričam za buduće akcije. U pripremama bih promenio jednu stvar - obezbedio bih još jedan jak turnir. Nedostajale su još tri jake provere. U sparingovanju sa Mađarskom to nismo dobili."
Uprkos svemu, Josić gleda da izvuče što više pozitivnih stvari iz prethodnog perioda. Zahvalan je na šansi koju je dobio, a benefit srpske košarke, prema njegovim rečima, predstavljaju pojedinci poput Marka Pecarskog i još njih nekoliko koji će u budućnosti donositi radost naciji.
"Radim sa mlađim kategorijama 25 godina i verovatno je neka kruna karijere da budeš selektor reprezentacije. Izuzetno mi je drago što sam sarađivao sa tim igračima koji imaju vrhunski potencijal. Između ostalog, takvi igrači dižu trenera, nebitno koliko godina on imao", zaključio je Josić, a zatim i skrenuo pažnju na neke stvari o kojima bi trebalo povesti računa:
"Naša selekcija nije loša, talenat imamo. Uigranost i uloge u klubovima su problem. Nemamo mi veliki broj dece da bismo ih se lako odricali. Moramo svakome od njih da posvetimo pažnju. Nekim narednim trenerima bi trebalo obezbediti drugačije uslove, da mogu da kontrolišu kandidate i prave planove zajedno sa njihovim trenerima u klubovima. To je sada nemoguće. Zamislite kakva bi to situacija bila da ja uđem u neki od najjačih srpskih klubova i nekom njihovom treneru skrenem pažnju na čemu bi trebalo da radi sa reprezentativcem!"
Ovde smo planirali da stavimo tačku na razgovor sa Milanom Josićem. Pre nešto više od godinu čitaoci "MVP portala" su imali priliku da se upoznaju sa njegovim radom i njegovim viđenjem košarke, kao i stanja u njoj. Međutim, pitanje planirano za kraj razgovora, o stanju u njegovom Nibaku i ambicijama za budućnost, je otvorilo niz novih tema. Neke odluke Saveza nisu naišle na njegovo odobravanje i dovele su do toga da ima puno dilema o načinu nastavka svoga rada. Pre svega, sporna je odluka koja će stupiti na snagu u martu 2017. godine, o zabrani učestvovanja klubova mlađih kategorija u državnim ligama ukoliko nemaju seniorski sastav.
"Krivo mi je zato što umesto da neko prepozna to što radim on me takvom odlukom uslovljava. Ne radim samo ja, radi i Sports Vorld iz Novog Sada i još nekoliko timova orijentisanih na proizvodnju igrača. Umesto da pokušaju nekako da nam pomognu oni kao da žele da nas ugase. Imamo dve opcije. Prvu, da pravimo ugovor o poslovnoj saradnji sa nekim od klubova. Drugu, da sami pravimo seniorski tim. A, mi se borimo za svaki dinar. Razlika u kotizaciji između mlađih kategorija i Druge srpske lige je ogromna. Za mlađe kategorije je 70.000, a za Drugu srpsku je 140.000 dinara. Umesto da se nađe način da nas nekako nagrade oslobađanjem od tih kotizacija oni nas kažnjavaju", revoltiran je iskusni stručnjak.
"Uopšte ne vidim u čemu je problem. Činjenica je da ima mnogo ekipa, ali postoje ogromne razlike između njih. Da počnemo od tih škola košarke. One možda ne prave kvalitet, ali rade na masovnosti, što ima veliki značaj. Oni povlače decu da treniraju košarku, a ne neki drugi sport u tom osetljivom periodu. I taj kvantitet je bitan. Onda smo tu mi, klubovi koji stvaraju igrače. Naš zadatak je da iz takvih škola selektiramo najbolje i radimo sa njima dalje. I tu bi Savez trebalo da napravi razliku između nas, da nam pruži podršku. Svi ti masovniji mogu da naplate nekako svoj rad kroz veliki broj članarina. Mi, koji stvaramo igrače, ne možemo od toga da se finansiramo. Kod mene juniori i kadeti prošle sezone nisu plaćali članarine. Zato ja sada mogu da uzmem neka obeštećenja, ali to ne može da te održi celu sezonu, veliki su troškovi."
Postavlja se pitanje da li je reforme takmičenja trebalo početi na ovaj način? Da li su klubovima potrebne seniorske kategorije i da li je možda razlog za ovakvu odluku što iz organizacija poput Nibaka mladi igrači često idu u inostranstvo, a ne u srpske timove? Preskoče juniorske kategorije i posle nemamo seniore?
"Iz Nibaka su u inostranstvo otišli Aleksa Stepanović i Nikola Spasov, obojica u sarajevske Sparse, a u Srbiji nije bilo zainteresovanih za njih. Otišao je i Andrija Marjanović u Barselonu. Moje kontra pitanje je, gde je generacija rođena 1997. koja je uzela tri medalje u nizu u mlađim kategorijama i koju smo već pomenuli u razgovoru? Gde su sada ti igrači? Sada su bili 11. kao juniori. Gde su se izgubili svi, a bili su u najvećim srpskim klubovima sa seniorskim kategorijama? Svi su u inostranstvu, a prozivaju nas. Zašto se zaduženi ljudi ne bave time? Svi ti talentovani igrači nisu dobili šansu u seniorima, otišli su napolje i očigledno usporili razvoj."
Josić je istakao da ga ovakva odluka navodi i na razmišljanje o zatvaranju kluba.
"Ovaj posao je borba, ali na šta se sad svodi? Da neki ljudi kao što sam ja, koji prepoznaju talente i koje prepoznaju ljudi iz regiona koji dolaze i dovode svoju decu, dolaze u situaciju da prestanu da rade. Potenciram ovaj deo "dovode svoj decu" zbog nekih, jer ti roditelji dolaze kod mene. Ne zovem ih ja. Dolaze iz Knjaževca, Svrljiga, Prokuplja, svako veče, dovoze decu. Imam i decu iz Dimitrovgrada, Pirota, Vranja. Svi su ovde došli i sada su svi tu o svom trošku, jer ja ne mogu to više da platim. Došli su sami, nikoga nisam vukao za ruku. Ispada da se neki ljute na mene što su roditelji prepoznali razliku između mog i načina rada u sredinama u kojima su bili. I sada, umesto da neko podrži to što kod mene dolaze deca iz celog regiona, u smislu nekih povlastica i termina, na ovaj način me zatvaraju", istiakao je Josić i nastavio:
"Dovešće me u situaciju da postanem profesionalac. Postanem lepo trener u nekom klubu, dobijem platu, držim treninge prepodne i popodne i ne razmišljam mnogo. Ko tu gubi? Mislim da u toj varijanti finansijski bolje prolazim, jer te pare na ovakav način ne mogu da uzmem. Taj novac koji sam dobio od transfera Marjanovića sam potrošio na juniore i kadete, ne na nešto drugo."
Šta će biti sa Nibakom naredne sezone?
"Nekoliko kadetskih igrača je napustilo ovog leta Nibak. Od desetak ozbiljnih igrača sa kojima sam mogao da računam na dobar plasman u Kadetskoj ligi Srbije spao sam na mali broj i odustali smo od nje. Imamo četvoricu igrača 2000. godište, dok su ostali mlađi. Sa takvom ekipom ne bih bio konkurentan, niti bi to značilo tim igračima u daljem razvoju, dok klubu donosi velike troškove. Imamo generaciju 1998/99, plus te pomenute 2000. godište i oni će igrati Juniorsku ligu. Veliko je pitanje za budućnost da li ću uopše držati juniore i kadete ili se svesti samo na pionire i mlađe pionire. Kadeti i juniori su postali čist trošak, a sad nas teraju u još veći."
Šta može da bude rešenje za probleme u domaćoj košarci?
"Stručni savet, da košarkaške odluke donose sručnjaci iz ove oblasti. Evo, koristim priliku da otvoreno pitam koja je procedura da se ponovo napravi Stručni savet, jer bez njega nema prosperiteta", završio je Josić.
(foto: FIBA; Getty Images; MVP)
.jpg)
