Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jan.2017, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihić i Kusturica rade Don Kihota?
Scenarista Gordan Mihić, kome je posvećena "Restrospektiva velikana" 10. Kustendorfa, održao je danas radionicu, a mladi autori i studenti pozdravili su ga dugim i gromoglasnim aplauzom, zahvalivši mu na delima poput "Dom za vešanje", "Crna mačka, beli mačor", "Vrane".
Mihić je ispričao kako je snimao sa Ljubišom Kozomarom film "Vrane" bez ikakvog rediteljskog iskustva, filmskog obrazovanja, samo zahvaljujući instiktu i verujući u čuda, da je poljski snimatelj Jerži >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vojčik nakon celog procesa smršao devet kilograma i stalno ponavljao kako to ne može tako, da bi na kraju, kada je pogledao film rekao: "Gospode, pa može i tako".
Priznati scenarista, jedan od najznačajnijih autora crnog talasa, rekao je da je film započeo distribuciju u provinciji, u Beogradu je bio zabranjen, dobio je odlične kritike u Kanu i prikazan na 11 inostranih festivala i prisetio se da je sniman u državi koja je smatrana totalitarnom, nedemokratskom, neprihvatljivom za život, a opet država je finansirala ostvarenja koja su bila usmerena protiv nje.
"Kod mladog sveta je potrebno da veruje u čuda, u nemoguće, u sebe i svoj projekat i da nemaju strah od toga kako će se sve to završiti. Potrebna je mera vere i snoviđenja. To je vrlo važno u našem poslu", poručio je Mihić.
On je ispričao da su se pre tri godine inostrani gosti zagrebačkog Festivala suberzivnog filma iznenadili kako je moguće bilo snimiti takav film u zemlji koja je smatrana totalitarnom.
"Zahvaljujući nama koji smo verovali u čuda i onih koji su imali hrabrosti da nam omoguće da snimimo taj film", kazao je Mihić i dodao da je crni talas bio vreme snažnih autora Makavejeva, Pavlovića.
Mihić je istakao da je tada postojala hrabrost dela upravljačke elite koji je smatrao da se kultura i umetnost ne mogu zaustaviti I da mora da postoji sloboda u umetnosti i u takvom totalitarnom društvu.
On je primetio da glavni tok većine medija danas plasira sadržaje koji predstavljaju duhovnu prazninu i bedu koja je nemrljiva sa totalitarnim režimima u kojima je kultura bila u zapećku.
Govoreći o "Kustendorfu", Mihić je rekao da tu grupa ljudi ne pristaje "bljuvanje" i da se treba boriti protiv bede, prostakluka i gluposti.
"Mislim da će pobediti večna iskra slobode, plamen koji nam ne da da se predamo. Bivala su i ranije varvarska vremena pa su se završavala. Ne govorim o optimizmu, već o veri a se moramo boriti i a ne smemo da zaboravimo da su manjine menjale svet", poručio je Mihić i dobio ogroman aplauz.
Scenarista je kazao da ima i danas mladih autora koji ga dosta podsećaju na Živojina Pavlovića i da "čovek ili oseća ili ne oseća, ili zna šta radi ili ne zna, ili je hrabar ili nije", svejedno koje je vreme.
Mihić je ispričao i da je saradnju sa Kusturicom počeo pre 30 godina kada je slavni reditelj bio još uvek student u Pragu. Pozvao ga je i rekao da ima priču po kojoj bi voleo da Mihić napiše scenario.
Pošto Mihić ništa nije znao o Sarajevu i tamošnjem životu da bi napisao scenario za film "Sećaš li se Doli Bel", posavetovao je Kusturicu da pronađe nekog pisca u Sarajevu.
Kasnije mu se Kusturica obratio za priču o romskoj deci koja prose i kradu u Italiji.
"Kusturica i ja smo zamislili devet projekata, realizovali tri, šest su još na čekanju, a pojavio se i deseti - jedna sporedna tema iz Don Kihota, koja je posle 400 godina aktuelna i zapravo priča o današnjem vremenu", rekao je Mihić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
