Izvor: Sportski Žurnal, 17.Jun.2011, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mihajlović u Interu

Uvek „pršti“ kad Inter traži trenera: Argentinac Bjelsa, Portugalac Boaš, Italijani Gasperini, Ranieri, Delio Rosi... I naš Siniša Mihajlović.
To su kandidati za klupu giganta iz Milana, među kojima samo jedan ima prošlost pravog „interiste“. Siniša Mihajlović je dve godine nosio „crno-plavi“ dres, u njemu je okončao igračku i kao asistent Roberta Manćinija počeo trenersku karijeru.
Otišao >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je pre tri godine sa željom da se jednog dana vrati. Zna se da mu je predsednik Masimo Morati naklonjen. U vreme kada je sa Katanijom nizao pobede, Interov bos nije propuštao priliku za telefonske čestitke. U tim razgovorima, onako između redova, Morati je bockao Mihajlovića pominjući mu da ga čeka šefovsko mesto u Interu, ali je i stalno ponavljao da se s tim ne sme žuriti.
I, zaista, mora se biti spreman za Interovu klupu jer na njoj ima mesta samo za odabrane, dokazane i uspešne.
Međutim, dosadašnji Sinišin trenerski put, iako kratak, bio je prepun iskušenja, uzleta i padova. Za njim se, kao i za Interom, uvek prašilo... 
- Oterali su me.
Tako je Siniša Mihajlović napisao u SMS poruci 14. aprila 2009. godine. Krenuo je iz Rima kolima za Bolonju i u putu su ga telefonom obavestili da nije više trener Bolonje.
- Šta da se radi, dobio sam „pedalu“. Ali, ne samo što sam ostao bez posla, nego sad još moram da vozim ko zna koliko kilometara autoputem do prvog okretišta za povratak kući, u Rim.
Tako je govorio tog jutra kad je prvi put kao trener dobio šutkartu. Iako gord i sa naglašenim egom, pa ponekad deluje kao preokeanski tanker prepun sujete, ume muški da podnese udarac. Ćuti, trpi i dugo pamti.
- Ma, šta ima veze. Bar ću imati više vremena da igram tenis.
Tako se tešio u situaciji koja mu, znajući ga kakav je, najblaže rečeno nije prijala.
Onda je stigao poziv iz Katanije. Svi su ga odgovarali da ne ide na Siciliju, gde bi mogao da zapečati trenersku karijeru ako dobije još jedan otkaz. Krenuo je na razgovor sa predstavncima Katanije unapred pripremljen da im se zahvali. A završilo se – stiskom ruke.
- Pristao sam. Najviše me privuklo to što su me svi savetovali da na idem u Kataniju.
Ispalo je super. Napravio je čudo. Prošlog leta digla se velika prašina. Imao je najave iz nekoliko klubova.
- Neću u Sampdoriju. Nude mi ugovor samo na godinu.
To je rekao uoči puta za Madrid na finale Lige šampiona Inter – Bajern. Svi su mislili da je on na toj utakmici u specijalnoj špijunskoj misiji, zbog mogućnosti da nasledi Murinja u Interu:
- Idem u Madrid zbog sinova. Obećao sam Miroslavu i Dušanu da ću ih voditi na finale.
Bilo je, istina, pre toga nekih najava iz okruženja predsednika Moratija. Prijalo mu je, ali nije on od onih koji grozničavo čekaju i mole boga da zazvoni telefon.
- Nema ništa od Intera. Dogovorio sam se sa direktorom Fjorentine Korvinom. Dobar klub, kvalitetni igrači, ugovor na godinu plus godinu...
Tako je presekao 4. juna prošle godine.
Imao je tešku prvu sezonu u Firenci. Jedni su ga smenjivali, drugi obećavali da će ovog leta produžiti ugovor sa Fjorentinom na još jednu godinu.
- Ako hoće da produžimo, onda to dolazi u obzir samo dok traje letnja pauza. Ukoliko se ništa ne dogodi sada, onda ću, ako oni budu hteli, odbiti da  potpišemo u toku nove sezone.
Kao da je slutio da će se nešto dogoditi ovog leta. I to sa mesta koje ga  privlači još od kada je otišao:
-Vratiću se u Inter jednog dana. Znam da me to čeka – govorio je i tada Mihajlović.

Nastavak na Sportski Žurnal...