Izvor: Blic, 22.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo kao grupa građana!
Mi smo kao grupa građana!
Negde iza ponoći, samo dva sata posle eliminacije sa Evropskog prvenstva, kada se većina naših igrača razbežala glavom bez obzira po belom svetu, zakucan za fotelju hladnog foajea novosadskog hotela 'Park', dugo je ćutke sedeo Željko Rebrača.
Najiskusnijem reprezentativcu poraz od Francuske je, očigledno, pao najteže od svih 12 odabranih.
Sada već penzionera plavih upitali smo zašto sedi sam.
- Želim da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozdravim sa kapitenom Dejanom Bodirogom i selektorom Željkom Obradovićem. Neću da bežim, bez obzira na sve.
Zašto smo ovako prošli na EP?
- Nešto mi stoji u grlu, ne znam odakle da počnem priču… Preživljavam košmare. Pored talenta koji imamo pokazali smo da smo najgora ekipa na šampionatu. Postoji li obrazloženje?
- Rekao sam još na početku priprema, ako pobedimo sami sebe, naše sujete i egoizam, onda možemo nešto i da uradimo. Reprezentacija nije klub, ovde je potrebna žrtva za grb i za dres. Bar sam ja tako naučio još 1992. uz Divca, Danilovića, Savića, Paspalja... I bio sam ponosan na naše rezultate, na naše jedinstvo, a sada me je sramota, blam. U zemlju bih propao. Ovog puta smo pokazali da nismo tim, već grupa građana. Šta sve nije ispoštovano?
- Neka svako stane pred ogledalo, neka svako ponaosob kaže. Nije me bilo u reprezentaciji četiri godine zbog povreda i problema sa srcem, pa opet na pripreme sam došao sav napaljen, gladan novih titula. Imao sam ogromnu želju da uzmemo zlato i sve sam podredio tom cilju. Nisam razmišljao ni o porodici, ni o klincima toliko. Ali, šta sad kad nas 12 na terenu nismo uradili ono što je trebalo. Kad staviš na papir, reći će mnogi ovaj tim vredi, ali nije tako. Nismo došli do hemije među svim tim 'zvezdama' – prstima obe ruke Rebrača stavlja znake navoda. Selektor kaže da su pojedini lumpovali po kafanama, na pripremama?
- Da smo uzeli zlato, o tome niko ne bi pričao. To što je Željko rekao – u pravu je, trener je uvek u pravu. Svega je bilo. Izlazili smo Đorđević, Danilović i ja i 1997. tokom EP u Barseloni, ali smo na kraju bili prvi. Možda su to bili bolji igrači, ali i drugo je vreme. Danas se sve meri ugovorima, milionskim ciframa, ali to nije realnost. I? Ko smo mi sada? Ma, smešni smo. Umislili smo da smo neko i nešto na osnovu uspeha u polednjih desetak godina. Najteže je sačuvati tron, a pri tome ostati normalan. Svi ste bili u pravu, pljuvali ste nas posle prve utakmice sa Španijom, sada imate još više razloga za tako nešto. Naveliko se priča o sujeti kod igrača?
- Sujeta je čudo. Tu je osnovni problem. Da li ste se trudili da sve to rešite na vreme?
- Imali smo niz sastanaka, ali to nije bilo dovoljno. Pričali smo sve i svašta još pola sata u svlačionici posle poraza od Francuske. Ne bih da ulazim u detalje ko je šta rekao. Reći ću samo jedno: bila je to ružna slika. Kad bih vam prepričao detalje samo bih me još više bilo blam – rekao je Željko Rebrača. D. J. Bužić
