Izvor: Sportski Žurnal, 05.Dec.2011, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medojević kao Mesi

Bilo je to nešto što se retko viđa na našim terenima. Vrhunsko majstorstvo. Praznik za oči. U Mesijevom stilu. Podvig za duboki naklon.
Kapiten Vojvodine Slobodan Medojević prepričava  svoju solo tačku u 75. minutu, koja je, po jedinstvenim ocenama, obeležila subotnju utakmicu s Borcem na „Karađorđu“:
- Kada sam dobio loptu od Merebašvilija, u trenutku mi se ukazao otvoren put prema golu Čačana. Vredi pokušati, prostrujalo mi je kroz glavu. Dobro, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ne mogu da kažem da baš nikoga nije bilo ispred mene. Uočio sam Borčeve igrače koji su bili spremni da me presretnu. Da odustanem od soloprodora?  Ne, bilo je kasno za novo rešenje. Nazad se više nije moglo.
U tom jurišnom naletu, u kojem je delovao kao kad se skijaš otisne niz strmu stazu i u vratolomnom spustu prolazi kapije, Slobodan Medojević je kao od šale zaobilazio prepreke. Vešto, lepo i elegantno: jedan, dva, tri, četiri... Pedeset metara tako. Niko mu ništa nije mogao.
-Nisam imao jasan plan. Samo sam gledao napred i tražio prostor kroz čačansku odbranu. Do kraja, govorio sam u sebi, dok ne vidim golmana.
Da je u završnici šutirao i pogodio, to bi bio ukras. Za navijače, poklon s mašnicom. A, da je promašio gol? Niko mu ništa ne bi prigovorio. Imao je pravo da radi šta hoće s onim što je stvorio bez ičije pomoći.
Slobodan Medojević je odabrao ono što je još više ulepšalo ovo njegovo malo remek delo – odigrao je pas za Branu Ilića:
- Mogao sam da šutiram, ispred sebe sam imao još samo golmana Borca. Međutim, odustao sam jer sam u poslednjem trenutku levo od sebe spazio Ilića. Bio je u boljoj poziciji. Dodao sam mu loptu i to je bio kraj – 2:0.

Nastavak na Sportski Žurnal...