Izvor: Sportski Žurnal, 16.Dec.2011, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Marković: Hoću da učim

Partizanov vunderkind. Novi biser srpskog fudbala. Brzi Gonzales. Munja koja je obasjala domaću scenu. Bljesak koji je očarao i evropske velikane. Lazar Marković – najperspektivniji igrač Jelen Super lige.
Mediji bruje o mladom Čačaninu. Javnost je oduševljena. Postao je zvezda preko noći. Zasluženo. Korakom od sedam milja. Navijači Partizana se u njega kunu. Od kadetskog reprezentativca u drugom planu, do sve glasnije želje nacije da se nađe u seniorskoj selekciji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Za samo pola godine...
- Sezona iz snova. Ništa od ovoga ne bi bilo da nisam imao podršku trenera i saigrača. Nisam se nadao, mislio sam da ću letos možda otići negde na kaljenje. U najboljem slučaju razmišljao sam da bi za mene bila premija da sedim na klupi Partizana. Dobio sam šansu, iskoristio, a nadam se da ću biti još bolje na proleće – rekao je Lazar Marković po dobijanju laskavog priznanja.
Tinejdžer, a već u žiži. Svakog drugog dana na naslovnoj strani. Cifre od kojih se vrti u glavi. Kamioni, avioni... Uspon na koji je teško ostati imun.
- Potreban mi je odmor. Možda je najbolje da neki period ne budem u novinama – pre neki dan izneo je želju mladić za koga se interesuju Inter, Fiorentina, Šahtjor...
I ko da mu nešto zameri? Dečački nasmejan. Lepo vaspitan. Kulturan. Sa obe noge na zemlji. Sa manirima iz porodice...
- Roditelji brinu da ne skrenem na stranputicu. Stalno mi govore koliko je važno obrazovanje. Majka mi non-stop priča da završavam školu. Zbog treninga i utakmica malo sam zapostavio Sportsku gimnaziju, međutim, moram da zapnem, da položim razred, kako bi mi kasnije bilo lakše. Polugođe traje do 29. decembra, tako da za mene nema pravog odmora.
Igračina, a još školarac. Uz fudbalske lekcije uči i životne.
- Ne tražim popuste. Dosta sam časova propustio, sad moram da ih nadoknadim. Ne mora niko da mi zvoca, sam ću da zagrejem stolicu.
Polako sa Lazarom, nikome nije u interesu da sagori – rečenica koju je često tokom jeseni ponavljao trener crno-belih Aleksandar Stanojević. Partizanu i srpskom fudbalu treba uzdanica na duže staze.  
- Želim da ostanem među mojim crno-belima makar još dve-tri godine, ostavim trag, a biće vremena za dokazivanje u inostranstvu. Ne bežim od konstatacije da sam skrenuo pažnju na sebe, ali ljudi, još ništa nisam napravio. Tek sanjam o duploj kruni i plasmanu u Ligu šampiona – mudrost izbija iz svake izjave 17-godišnjeg Markovića.
Sada najperspektivniji, uskoro najbolji!

Nastavak na Sportski Žurnal...