Izvor: RTS, 04.Maj.2014, 09:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maratonska prevara
Da je bila malo opreznija, administrativna radnica u jednoj firmi mogla je da izvede verovatno najveću prevaru u istoriji sporta. Rozi Ruiz je osam dana bila pobednica prestižnog Bostonskog maratona 1980. godine, sve dok se nije utvrdilo da je varala na toj trci.
Kada je 1. aprila 1980. godine Rozi Ruiz prošla prva kroz cilj Bostonskog maratona, napravila je prvoklasnu senzaciju u svetu sporta. Do tada anonimna amaterska maratonka uspela je ne samo da pobedi na maratonu, već >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i da postavi rekord te prestižne trke, prešavši maratonsku deonicu u vremenu od dva časa, 31 minuta i 56 sekundi. Ne samo što je postavila rekord maratona, Ruizova je postavila treći najbolji rezultat u maratonu, u ženskoj konkurenciji svih vremena.
Maratonsku slavu Ruizove pomutila je samo jedna činjenica - američka maratonka je varala na takmičenju. Bostonski maraton je u istoriji dužoj od jednog veka imao svoje uspone i padove, bilo je legendarnih trka i maratonaca, ali ono što je Ruizova napravila 1980. godine i dalje važi za jednu od najvećih prevara u istoriji sporta.
Prevara je bila jednostavna, Rozi Ruiz se početkom trke odvojila od ostatka takmičara, prevozom došla do poslednje donice i čekala pravo vreme da se uključi u trku. Ruizova se vratila u trku na oko kilometar pred cilj, kod ulica Čarlstongejt i Avenije Komonvelt.
Iako su svi očekivali da će pobedničku traku prvi preseći kanadska maratonka Žaklin Garej koja je vodila (makar je tako mislila) veći deo trke, svi su se iznenadili kada su videli Ruizovu.
Čim je prošla kroz cilj policajci su joj pomogli da ostane na nogama i sproveli su je do mesta predviđenog za odmor. Mnogima je već tada upalo u oko da se Ruizova, koja je nosila žutu majicu, nije čak ni oznojila. Čak su se mnogi gledaoci i fotografi pitali kako je moguće da njihovom oku pobegne jedna takmičarka i to upravo ona koja je prva prošla kroz cilj.
Ruizova je odmah nakon pobede ušla u maratonski protokol, na glavu joj je stavljen pobednički venac i odmah je izašla pred medije. Dodatnu sumnju da je u pitanju prevara bile su i prve izjave koje je maratonka dala, ne sećajući se nekih detalja trke i deonica kroz koje je prošla. Ni na pitanje pobednika muškog dela maratona Bila Rodžersa koja su joj prolazna vremena, Ruizova nije znala odgovor.
Sve ovo je bilo dovoljno da organizatori i publika budu, ne samo sumnjičavi, već i da pokrenu istragu da vide da li je sve bilo regularno.
Dodatnu sumnju u čitavu priču uvela je i analiza rezultata Njujorškog maratona, održanog godinu dana ranije, na osnovu kojeg se Ruizova i kvalifikovala na Bostonski maraton. Ustanovljeno je da je Ruizova na Bostonskom maratonu popravila rezultat za više od 25 minuta, što je delovalo neverovatno.
Organizatori su ispitivali posetioce maratona i niko se nije setio Ruizove na bilo kojoj od deonica trke. Ni na snimcima sa više mesta na maratonskoj trasi nije se video ni trag od pobendice. Slično je bilo i kod fotoreportera koji na svojim fotografijama nisu mogli da pronađu takmičarku koja je prva prošla kroz cilj.
I pored svih sumnji i dalje nije bilo dovoljno dokaza da se Ruizovoj oduzme titula. Punih osam dana Ruizova je uživala u maratonskoj pobedi, sve dok se organizatorima nisu javili očevici koji su je kako se naknadno uključuje u trku.
Očevici su bili dvojica studenata sa Harvarda koji su pomno pratili Bostonski maraton tog dana. U jednom trenutku kod Avenije Komonvelt oni su videli takmičarku da se neopaženo ubacuje u trku. Kako su sami rekli, oni su tada pomislili da je u pitanju neko iz publike željan pažnje.
Ni tada nisu bili sigurni da li da čitav slučaj prijave organizatorima jer nisu ni sanjali kakva se prevara iza toga krije. Tek kada su kasnije videli da je žena (Ruizova), koju su videli da se iz publike uključuje u trku, pobedila na maratonu, odlučili su da čitav slučaj prijave.
To je bio poslednji dokaz koji je bio potreban da se ospori pobeda Ruizove i da se potvrde sumnje da je sve bila prevara. Iako je Ruizova mnogo godina nakon Bostonskog maratona tvrdila da je regularno pobedila, neoborivi dokazi su bili protiv nje.
Da stvar po Ruizovu bude još gora, tokom istrage, javili su se očevici koji su rekli da ona nije istrčala ni Njujorški maraton godinu dana ranije, na osnovu kojeg se i plasirala na Bostonski maraton. Fotograf Suzan Morou rekla je da je na dan Njujorškog maratona videla Ruizovu u metrou i da su zajedno otišle na trku.
Iako je tamo izgubila kontakt sa Ruizovom, navela je da je jedan deo deonice Njujorškog maratona „pretrčala" koristeći metro. Nakon istrage organizatora Njujorškog maratona potvrđeno je da Ruizova nije istrčala taj maraton i sa debelim zakašnjenjem su je diskvalifikovali.
Kao što je rečeno, osam dana kasnije Ruizova je diskvalifikovana, njen rezultat je poništen, tako da je za pobednika Bostonskog maratona 1980. godine proglašena kanadska maratonka Žaklin Garej.
Imajući u vidu da je Ruizova prevarom otela svu slavu pobednice, Atletski savez Bostona organizovao je posebno slikanje za pravu pobednicu maratona, gde je Žaklin Garej, nekoliko dana kasnije, pred više hiljada gledalaca protrčala kroz cilj.
Zanimljivo je da su nakon otkrivene prevare mnogi američki mediji navodili da je Rouzi Ruiz Amerikanka kubanskog porekla. Ovu činjenicu nisu stavljali u plan kada je takmičarka pobedila, već kada je otkrivena prevara. Ruizova je zaista rođena u Havani 1953. godine, devet godina kasnije sa porodicom je emigrirala u SAD, dok je u vreme Bostonskog maratona imala 27 godina.
Iako Ruizova nikada nije priznala prevaru, jedna od teorija je da nije želela da izneveri šefa u firmi u kojoj je radila kao administrativni asistent. Navodno njen šef je bio impresioniran kako je istrčala Njujorški maraton, pa je sličnu prevaru pokušala da izvede i u Bostonu. Mnogi smatraju da Ruizova nije htela da pobedi u maratonu, ali da je pogrešno procenila trenutak kada će da se uključi u trku. Kao jedan od razloga navode iznenađenje Ruizove kada je videla da je prva prošla kroz cilj.
Zanimljivo, da je Ruizova bila samo malo opreznija, prevara bi možda bila i otkrivena, ali nikada ne bi bila dokazana i ona bi ostala upamćena kao pobednica Bostonskog maratona za 1980. godinu. Tačnije da je dvojica studenata sa Harvarda nisu videla kako se uključuje u trku, Ruizova bi uspešno izvela verovatno najveću prevaru u svetu sporta.
Nakon toga Bostonski, ali i mnogi drugi maratoni uveli su veliki broj sigurnosnih provera koje iskuljučuju mogućnost da se neka slična prevara danas dogodi.
Rozi Ruiz je i nakon Bostonskog maratona imala buran život. Nakon maratona dobila je otkaz u firmi u kojoj je radila, tako da je često menjala poslove. Dve godine nakon maratona, 1982. godine, optužena je da je učestvovala u prevari u firmi za nekretnine u kojoj je radila. Nakon nekoliko dana u zatvoru, osuđena je na pet godina uslovno.
Manje od dve godine nakon toga Ruizova je uhapšena u Majamiju kada je pokušala da proda kokain policajcu na tajnom zadatku. Zbog toga je odležala 23 dana u zatvoru.
Ruizova i danas živi u Majamiju, sada sa prezimenom Vivas i više nikada nije učestvovala u maratonu niti bilo kojoj drugoj trci. Iz današnje perspektive njen pokušaj prevare izgleda naivno i već je postao anegdota po kojoj se prepoznaje Bostonski maraton. Štaviše, mnogi smatraju da je Ruizova svojom akcijom nesvesno spasila Bostonski maraton i donela mu ogromnu popularnost.
Pokušaj prevare 1980. godine bio je zaštitni znak Bostonskog maratona sve do aprila 2013. godine kada je na ovoj trci došlo do terorističkog napada u kojem su poginule tri, a ranjene 264 osobe. Kako je kasnije utvrđeno, bombe su podmetnula braća poreklom iz Čečenije.
