Izvor: Blic, 07.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maratonka je rođena
Maratonka je rođena
UŽICE - Nakon trećeg mesta na 33. njujorškom maratonu, postavljenog nacionalnog rekorda od 2:26,46, i gomile dolara u džepu, najbolja jugoslovenska atletičarka Olivera Jevtić se zajedno sa trenerom Slavkom Kuzmanovićem vratila preksinoć u Užice i u ponoćnom razgovoru za 'Blic' priznala da je na njujorškim ulicama istrčala jednu od najboljih trka u desetogodišnjoj karijeri. Prenoseći utiske o najpoznatijoj maratonskoj trci na svetu, Kuzmanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je zažalio što Olivera nije u svom prvom susretu sa stazom od 42.195 metara prekinula pobedničku vrpcu. - Olivera je krenula silovitio. Prvi deo od 21 kilometra, odnosno polumaratonsku stazu, pretrčala je kao vodeća i za to je kasnije dobila posebnu nagradu. Kad je videla da se grupa 'raspada', da Saliven zaostaje, počela je da forsira tempo i tu je prilično pogrešila. Mi smo uvek govorili da su najvažniji poslednjih sedam kilometara, kada prođu svi mostovi i sve zamke. A onda se dogodio taj 34. kilometar, kad je Olivera pala nakon što ju je saplela Australijanka Mek Kan. Iako je pad bio težak, Olivera je ustala i nastavila trku, ali taj nesrećni trenutak je razlog da pomalo i žalimo za prvim mestom, tim pre jer je Olivera već dva puta bila bolja od pobednice, Kenijke Džojs Čepčumbu - kaže Kuzmanović.
Olivera kaže da je Mek Kanova sigurno nije namerno saplela, i da su posle trke obe plakale.
- Pad je zaista bio težak. Povredila sam oba kolena, lakat i kuk, ali sam uprkos bolovima nastavila trku. Na moju nesreću, usledila je nizbrdica od 800 metara, koju nisam mogla da savladam zbog bolova u kolenima, i dve trkačica su tada napravile razliku koju nisam uspela da nadoknadim do cilja - priča Olivera, prenoseći kako su Amerikanci, pogotovo organizatori maratona, izrazili veliko žaljenje zbog njenog pada. Svoju prvu maratonsku stazu Olivera Jevtić je istrčala kao član svog novog tima, italijanske File, i već u debiju bila je najuspešnji takmičar brojne Filine maratonske ekipe u Njujorku.
- Ovo je početak nove Oliverine karijere. Mi smo stalno pričali o njenom prelasku na maraton, gde treba da postane slavna i bogata. I Olivera je, trčeći polumaratone, dugo razmišljala o maratonima, zbog čega sam i sugerisao Filinim ljudima da ona ima velike mogućnosti u toj disciplini i da više ne treba da se troši na malim takmičenjima. Ipak, bez obzira na sve želje, Oliverin prvi susret sa maratonskom stazom, i to velikom njujorškom, bio je pravi kockarski potez koji su povukli menadžer Njujorškog maratona Dejvid Monti, ljudi iz File, a pogotovo Olivera, jer je deset godina sticani sportski rejting bacila na kocku. Naravno, imala je dobre karte i dobila je. Ubuduće, ona treba da se sprema samo za velike trke, za Olimpijadu, svetska prvenstva, i maratone u Čikagu, Bostonu, Njujorku, Tokiju, Londonu i Parizu - smatra Kuzmanović.
Iako je postala član File, Olivera Jevtić se još nije preselila u Italiju. Pripreme za Njujork obavila je na Zlatiboru i Kopaoniku, ali će se za prvu narednu veliku maratonsku trku, 13. aprila u Londonu, verovatno pripremati u neuporedivo boljim uslovima - u svetskim kampovima italijanskog kluba. - Trebalo je da ranije odem u Italiju, ali sam odložila put zbog lakše povrede. Mislim da ću uskoro na Apenine - kaže Olivera, raspoloženija za priču o utiscima van njujorške staze, pogotovo o pažnji osoblja britanske avio-kompanije na liniji Njujork - London.
- U Hotelu 'Hilton' na Menhetnu bilo je fenomalno, dolazili su naši ljudi, bilo je i slavlja, a potom smo bili okruženi neverovatnom pažnjom na njujorškom aerodromu. Najlepše je, ipak, bilo u tom britanskom avionu. Prvo je usledio poziv u biznis-klasu, pa onda carska gozba, pa spavanje u krevetima na dugme… Neverovatno koliko su bili ljubazni i prijatni. Rastali smo se uz moje obećanje da ću doći na Londonski maraton - ispričala je nikad vedrija i raspoloženija 'košuta sa Đetinje', ali je dodala:
- Svi putnici u avionu su prilazili, čestitali, oduševili se… A ovo što smo doživeli na dolasku u Beograd je za bruku. U Atletskom savezu Jugoslavije kao da ne postojimo. Z. Tmušić Drugarice nisu izneverile
Iako je u pitanju možda najbolji atletski rezultat koji su postigli sportisti najnovije Jugoslavije, očito da sve nije bilo dovoljno da Oliveru Jevtić i njenog trenera Slavka Kuzmanovića na surčninskom aerodromu u Beogradu dočeka bar jedan republički ili savezni ministar. Čast je jedino pripala pomoćniku republičkog ministra prosvete i sporta Žarku Mihailoviću.
A Slavkovom sinu, Dragiši Kuzmanoviću, jedinom je ukazana čast da Oliveru i oca preveze autom do Užica, gde ih je skupa oko ponoći jedino dočekalo besplatno piće u 'Galeriji', i zagrljaj nekoliko Oliverinih drugarica. Brža od muškaraca
Olivera Jevtić je bila 31. u konkurenciji atletičara i atletičarki, uz napomenu da je u trci startovalo tri hiljade muškaraca. Alen Stanfild predao je Oliveri trofej za najbrže pretrčan 21 kilometar.
- Trka je bila paklena, prošli smo polumaraton dva i po minuta brže od svetskog rekorda - rekla je Olivera Jevtić.
