Izvor: B92, 08.Jul.2019, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manični ponedeljak
Posle "srednje nedelje" stigao je "manični ponedeljak".
Isti onaj o kom su pevale nekada članice američkog benda "Bangles".
Doduše, ovaj sredinšnji vimbldonski ponedeljak, maničan je samo iz jednog razloga. To je dan kada svih preostalih 32 učesnika u muškom i ženskom singlu izlazi na teren, što garantuje odlične mečeve i sijaset uzbuđenja.
Motaju mi se po glavi ti stihovi iz tog slatkastog refrena, osećaj svima nama poznat u ponedeljak, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << započinjemo radnu nedelju.
"It's just another manic Monday, I wish it was Sunday, 'cause that's my fun day…", pevala je frontmen benda Suzana Hofs u tom nezaboravnom hitu iz 1986.
Godina rođenja Rafaela Nadala, pre nego što je Novak Đoković došao na ovaj svet. Kako vreme brzo prolazi…
Prolazi i ovde na Vimbldonu. Dnevna rutina, ustaneš, spremiš se na brzinu, pa na autobus broj 200 ka Rejns Parku, izađeš na Vimbldon vilidž/Ridžvej stanicu, spustiš se dole, ka Ol inglands klubu i na kapiji broj 13 dočekaju te redari, koji te istresu iz…
"“Dobro jutro, gospodine, vašu torbu molim".
Kraj nekoliko stolova koji su poređani jedan do drugoga, stoji njih pet do šest. Svaki detaljno pregleda šta nosite.
Čeprkaju mi po torbi svaki svakcijati dan kao da će ne znam šta naći. Samo što ne zaviruju šta mi je u fasciklama. Pipa mi novčanik, otvara pregrade, gleda ima li šta sumnjivo unutra.
"Čik da vidim šta ćeš tu naći", pomišljam dok mu se ljubazno osmehujem.
"Imate laptop?”, pita. – “Upalite ga, molim".
Ispunim mu želju, pritisnem dugmence. Srećom brzo se pali. On konstatuje, u redu je. (Nije bomba).
Ni tu nije kraj. Zaviri mi u ranac, ispipa sve kablove, punjače, i kad naiđe na flašicu sa vodom izvadi je: "Popijte malo, molim".
"Zar moram?", pitam ga.
"Da proverim da nije otrov!", odgovara mi, što me je nateralo u smeh.
Dobro, popijem gutljaj dva, on se uveri da je sve u redu i onda usledi ono na kraju, "prijatan dan vam želim, gospodine".
E tako je svakog dana. Striktna procedura. I unutar samog kompleksa, brzo ćete da naletite na članove antiterorističke jedinice, naoružane do zuba, mitraljezima spremnim na gotovs. Patroliraju kompleksom, spremni da, ne daj bože, reaguju.
Velike, velike mere opreza. London od onih terorističkih napada pre nekoliko godina, živi u priličnom strahu. U autobusima su izlepljene procedure zaštite i mere opreza. Vozači ne smeju da stanu iz tog razloga van stanica. Apeluje se na prijavljivanje svih sumnjivih stvari vozaču.
Isto je i na Vimbldonu, tenis, opasan opsadnim merama. Slika i prilika sveta u kom živimo.
Uz sve to, ona standardna vimbldonska pravila, kada sednete na zidić kraj staze koja vodi ka terenu 1, pa vas redar upozori u prolazu da tu ne smete da sedite, daluje kao komarac.
Ili kada vam traže da uzmete narukvice za svaki meč posebno na Centralnom terenu. Ili kad tražite dozvoli da odete da gledate trening, pa vam i to vreme gledanja ograniče. Ali dobro, to je Vimbldon.
Setim se one epizode koju je Džon Mekinro otkrio u svojoj autobiografiji. Pre 11 godina, uoči finala između Federera i Nadala, Džon je u toku dana “zagrevao” Španca.
Taman su završili trening, kada se Amerikanac uputio ka svlačionici gde je ranije ostavio svoje stvari pored Rafinih. Da se istušira i presvuče. Zaustavio ga je gardista pred samim ulazom u svlačionicu.
“Sigurnosna pretnja, gospodine Mekinro”, rekao mu je gardista.
Možete zamisliti ono Mekovo – “mora da se šališ”.
“Vidi, ono tamo je moja oprema, vidim je", rekao mu je Mekinro i tek posle dužeg ubeđivanja dopušteno mu je da je pokupi.
“Osvojio si tri titule ovde, kažeš? Baš me briga, svejedno možeš da budeš terorista”, “čitao” je Amerikanac postupak gardiste.
E tako vam je to. Čak i na manični ponedeljak, red je red, a teren je teren, a tamo se, ništa dramatično nije desilo kada je reč o trojici favorita u muškom singlu.
Biće da je tako, “pravi” turnir kao da tek sad počinje. Šetnja kroz žreb trebalo bi da je završena, Novak Đoković je stigao do četvrtfinala, a tu više nema popusta, sada počinje ona prava bitka.
Meč sa Francuzom Igom Imberom bio je – ravna linija, od početka do kraja. Jasno preuzeta kontrola od prvog do poslednjeg poena u tom 102 minuta dugom okršaju u kojem nije bilo ama baš nikakve neizvesnosti.
“Dremežljiv” meč, Novak igra i diktira ritam, mladi Francuz tek na momenat bljesne, ali ne može da pripreti ozbiljno, ne može da ostvari više od proseka, nema taj “sprat više”, diže se na prste, ali Novak je visoko, previsoko, a još igra rutinski, koliko mu treba.
I publika je bila mirna, kao u pozorištu, više uzbuđenja doneo bi im kakav Šekspirov komad. Brejkovi na vreme, u svakom setu, sigurna vožnja, a onda u 17:38, urlik oduševljenja se čuo sa Centralnog terena, signal – ljubimica domaće publike Džoana Konta izbacila je dvostruku šampionku, Petru Kvitovu.
Nije ni Novak ostao još dugo, kojih 12 minuta više. U osmom gemu drugog seta, prelepo se bacio na jedan niski bekhend volej, onako kako je to radio njegov bivši trener, Boris Beker, svojevremeno u eri svoje vladavine ovim terenima.
Nole je čini se, imao više problema sa povremenim proklizavanjem, nego sa Amberom. Kako će biti sa Davidom Gofanom? Ne verujem da će biti problema, istina je da je Belgijanac iskusan i da igra veoma dobro ovde na Vimbldonu, ali Novak je šampion. Time je sve rečeno.
Više me brine zastrašujuće dobra forma Rafaela Nadala. Ako se izuzme ona pobeda u “blokbasteru” sa Kirijosom, sve ostalo je bilo izuzetno lako i ubedljivo za Rafu, protiv Japanca Sugite, Žoa Vilfreda Conge i konačno u osmini Portugalca Souze. Forma iz Pariza prenela se i London, Rafa puca od optimizma i sigurnosti.
Sećam se onog fenomenalnog polufinala Rafe i Novaka od prošle sezone, kakva je to bila bitka! Meč koji je prelomio sezonu u korist Đokovića. Hoćemo li ih ove godine gledati ovde, na istom mestu? Sve je moguće, s tim što će Rafa najverovatnije imati tu malu “začkoljicu” zvana Rodžer Federer na Vimbldonu, mada mora paziti i na Sema Kverija u četvrtfinalu, Amerikanac je u stanju da zada problem svakom, pa i šampionu Rolan Garosa.
Kod devojaka, osim pomenute Konte koja je pobedila Kvitovu, turnir je ostao i bez prvog nosioca i šampionke Ešli Barti. Serena Vilijams je sve sigurnija, Alison Risk je nastavila svoj turnir iz snova, ali ne i mlada Kori Gof, Simona Halep bila je prevelik zalogaj za 15-godišnju devojčicu.
Čehinje imaju dve među osam, ali ne koje su se očekivale, već potpuno nove junakinje iskusna Barbora Sticova i Karolina Muhova.
Utorak je dan za ženska četvrtfinala, kod tenisera, čeka se sreda. “Velika trojka” hita ka završnici, neumoljivo, danas su ispustili zajedno ukupno 19 gemova! A tamo će uslediti pravi revolveraški obračun. Ostalima naravoučenije – gledajte i učite od najboljih.
.jpg)
