Izvor: Sportski Žurnal, 17.Maj.2011, 06:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mandić: Vraćam se kući
Priča sa Vladimirom Mandićem nikad ne može biti ni dosadna ni obična. S godinama je dobio dodatnu dozu zrelosti, pored rukometa predao se i porodičnom biznisu, kažu da se odlično snašao, diplomirao je i na pravnom fakultetu, otac je male Saše i naravno sa Vojvodinom je pobednik Kupa Srbije. Osim trofeja, što kad je on u pitanju i nije novina, ima još dosta toga što možda ne znamo o njemu.
Za početak, da prvo otkrijemo šta znače one tetovaže na desnom ramenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << i leđima?
- Na ramenu je Car Dušan Silni, jedini srpski osvajač, a na leđima na starom pravoslavnom srpskom jeziku ispisano je „S verom u Boga prolazim sve“.
Je li to zaista tako?
- Jeste – odgovara osmehujući se, istovremeno odajući utisak unutrašnje mirnoće i zadovoljstva koju imaju valjda samo verujući ljudi.
Koji Vam je ovo već trofej, brojite li Vi to uopšte više?
- Jubilarni deseti, još dva, tri i ostavljam rukomet. Samo da prestignem kuma Peđu Peruničića jer ih on ima taman toliko.
Vraćate se u Partizan?
- Vraćam se kući, u moj klub, selim se za Beograd. Da, sigurno je, opet ću obući crno-beli dres – a drugari su mu samo koji minut ranije skandirali: „Mandiću, ostani!“. – Dogovorili smo se za iduću sezonu, ali što da ne i malo više, to je klub za koji navijam.
Šta još novoga ima u životu Vladimira Mandića?
- Nisam igrao rukomet dve i po godine, zbog privatnih problema, morao sam i da se posvetim poslu. Uskoro ću da magistriram radno pravo, ali se neću baviti advokaturom, niti ću u trenere. Više volim privatluk, rukomet i po malo noćni život.
To se Vi vraćate momačkom životu?
- Ne momačkom, već sam opet u javnosti, ali ne bih voleo da to bude kroz žutu štampu, već u sportskim okvirima.
Svojevremeno Vas je bio glas da ste jedan od glavnih plejboja?
- Nije to bilo baš kao što se pisalo. Mada, nekada mi je to prijalo sada sam više za sportsku priču.
A, ovo sigurno niste znali o njemu:
- Mojoj kćerki Staši je rođendan 15. maja, baš kad smo mi osvojili Kup i ovo je moj poklon njoj - smeši se najbolji igrač završnog turnira nacionalnog kupa i podiže medalju pokazujući datum.
A, gde je Nataša
Proneo se glas u neka doba dvoranom Slana bara, pred polufinale sa Partizanom, da na utakmicu dolazi i Nataša Bekvalac, odnedavno devojka desnog beka Ljubomira Jovanovića.
Ne dođe Nataša ni na tu utakmicu, ali ni na finale. Ali je zato Ljuba bio meta drugarskog zadirkivanja. U sred slavlja su mu skandirali svi u glas: „A, gde je Nataša“, i „Dovedi Natašu“ što je vaj dobroćudni momak sa smeškom prihvatao.
Nastavak na Sportski Žurnal...
