Izvor: RTS, 27.Feb.2018, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mančester Siti silan protiv nedoraslog Arsenala za prvi trofej u sezoni
Mančester Siti je savladao Arsenal u finalu Karabao Kupa sa ubedljivih 3:0, osvojio prvi trofej u sezoni (izvesno ne i poslednji) i pokazao da, kada ekipa igra relativno blizu gornje granice mogućnosti, ne postoji tim u Engleskoj, možda čak i u Evropi, koji može uopšte da se usudi da pomisli da im je ravan.
Tako, dakle, počinje... Ako se ispune nadanja navijača i projekcije čelnika Mančester Sitija, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klub sa Etihada izgradiće dinastiju koja će vladati engleskim, a potom i evropskim fudbalom. Trofeji su neophodni kako bi to uistinu i bilo tako, a Pep Gvardiola je osvojio svoj prvi otkako je stigao u Englesku (pitanje je trenutka kada će i drugi, s obzirom na grotesknu prednost koju ima njegov tim u Premijer ligi).
U finalu Karabao Kupa, na Vembliju, Mančester Siti je dio izrazito dominantan protiv Arsenala, što krajnji rezultat od 3:0 sasvim korektno i pokazuje.
Siti je meč počeo u iznenađujućem 4-2-3-1 sistemu (inače igra u bazičnoj 4-3-3 formaciji), ali je sa loptom stajao u 3-2-2-3 obliku, pošto je Kajl Voker kao desni bek postajao desno krilo, dok je Kevin De Brujne, nominalno na boku, ulazio između liniju, gde i inače igra. Na ovaj način Pep Gvardiola je potpuno neutralisao svaki pokušaj Arsenala da stvori numeričku superiornost na sredini igrališta, što je verovatno i preduslov da odigrate ravnopravan meč sa ovim timom.
Prvi gol Mančester Siti, međutim, nije postigao iz kontinuiranog napada, već je to uradio na antički engleski „ruta jedan" način - Klaudio Bravo je ispucao loptu, Serhio Aguero ju je pokupao iza svog trenutnog čuvara i, nakon još malo osvojenog prostora, lobovao istrčalog Ospinu.
Siti je nastavio da napada, Arsenal je pokušao da uspostavi kakvu-takvu ravnotežu u odnosu vremena koje provodi sa loptom i bez nje, a to je tim iz Mančestera koristio upravo zato što je tim Arsena Vengera ostavljao ogroman prostor iza i između svojih linija.
Naćo Monreal je morao van terena zbog povrede leđa, a zamenio ga je Sead Kolašinac. Na drugoj strani se povredio Fernandinjo, koga je zamenio Bernardo Silva, da bi Kevin De Brujne prešao na mesto centralnog, odnosno zadnjeg veznog.
Drugi gol za Siti postigao je Vinsent Kompani, nakon što je promenio pravac lopti koju je ka golu uputio Ilkaj Gundogan.
Arsenal i svaki privid strukture su se tada raspali, što je iskoristio David Silva i, posle inteligentnog dodavanja Danila, postigao treći gol na susretu.
Bilo je to finale, ali i finale koje nijednog trenutka nije donelo borbu dva ravnopravna takmaca. Prikladno, rekao bi neko, imajući u vidu da tako izgleda čitava sezona u engleskom fudbalu ove sezone.
Nakon što su, šokantno, ispali iz FA Kupa od najbolje ekipe Lige Jedan (Vigan je prvi u engleskoj trećoj ligi), a imajući u vidu da su praktično već mesecima de fakto šampioni Engleske, Mančester Siti sada može sebi da dozvoli da se naglašenije fokusira na Ligu šampiona.
