Izvor: Politika, 27.Apr.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ludak” sa stadiona Bernabeu
Zbog nepravdi i incidenata na mečevima polufinala Kupa šampiona 1976. godine Bajern zauvek ostao najgori i najnesimpatičniji naprijatelj Reala
U Kupu šampiona 1975/76. Real Madrid je eliminisao Dinamo iz Bukurešta, zatim Derbi Kaunti (nadoknadivši gubitak od 4:1 iz prve utakmice) i Borusiju i Menšengladbaha. Tako se u polufinalu susreo sa Bajernom iz Minhena, pobednikom dva prethodna Kupa šampiona.
Bili su to veliki dani nemačkog fudbala. Reprezentacija je bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetski prvak, a u glavnim ulogama su tu bile i neke zvezde Bajerna; Majer, Bekenbauer, Henes, Miler...i Brajtner, koji je posle igrao u Realu i to kao levi spoljni. Pravi igrač sredine terena, neumoran i u napadu i u odbrani. Još dve nemačke ekipe su bile u polufinalu evropskih takmičenja; Ajntraht u Kupu pobednika kupova, a Hamburg u kupu UEFA. Godinu dana pre nego što je Real angažovao Brajtnera, u svojim redovima je već imao Necera, još jednog od velikih nemačkih fudbalera. Dakle, Nemačka je bila glavna fudbalska sila.
Otuda je Bajern imponovao. Osim toga, u četvrt finalu sa Borusijom na Bernabeu, gostima su poništena dva gola a da niko nije znao zašto, a to je u Nemačkoj izazvalo veliko nezadovoljstvo. Bajern je stigao u Madrid u arogantnom stilu, onakvom kakav je uvek karekterisao ovaj klub. Sa svojim kuvarom (što je u to vreme bilo sasvim neobično), sa ledenim pogledom predsednika Vilhelma Nojdekera, koji se nije ni potrudio da bude simpatičan. Uoči meča, rekao je daga stadion Bernabeu uopšte nije impresionirao, i da mu se osvetljenje čini zastarelim i nedovoljnim. Bajern se i inače nikome nije dopadao, posle sreće sa kojom je pobedio Atletiko dve godine ranije, kao i zbog nepravedne pobede u finalu Kupa šapiona predhodne godine protiv Lidsa. Uopšte, viđen je kao klub sa velikim fudbalerima, ali koji igra ziheraški fudbal, zasnovan na kažnjavanju protivničkih grešaka više nego na stvaranju sopstvene igre, koju je mogao da stvara sa igračima koje je imao, a među kojima se pojavio još jedan fenomenalan član, mladi Rumenige.
Real je u meč ušao sa problemima; Brajtner, Piri i Velaskes su bili povređeni i neizvesno je bilo njihovo učešće. Kad je na stadionu objavljen sastav domaćina, videlo se da prve dvojice nema u timu. Bar je tu bio Velaskes. Tadašnji trener Reala, Miljan Miljanić, Nemcima je suprotstavio ovu ekipu; Migel Anhel, Sol, Benito, Del Boske, Kamaćo, Velaskes, Necer, Rubinjan, Amansio, Santiljana i Roberto Martines. Na suprotnoj strani, dvostruki pobednik Kupa šampiona je izveo sve najbolje što je imao; Majer, Hansen, Švarcenbek, Bekenbauer, Horsman, Rot, Henes, Durberger, Kapelman, Rumenige i Miler. Sudio je Austrijanac Linemajer, tada smatran jednim od najboljih sudija na svetu. Bernabeu je bio prepun, atmosfera pobednička, u pravoj prolećnoj noći. Bio je 31. mart.
Real je krenuo u opšti napad, nošen magičnim tonom velikih evropskih fudbalskih događaja. U 12. minutu, Necer šalje loptu do Roberta Martinesa, koji je najpre propušta i time vara odbranu, a onda je stiže, sam izbija ispred Majera i savladava ga. Stadion se sav tresao od slavlja. Napadi domaćina se nastavljaju, i kao da se u vazduhu oseća velika «goleada». Ali u 35. minutu sve staje kada se Velaskes, do tada najbolji na terenu, povlači u svlačionicu zbog povrede. Zamenio ga je Vitoria. Real nastavlja pun uverenja, ali više ne tako sjajno ni opasno po gol protivnika. Pred samo poluvreme, Robetro Martines šutira, lopta odlazi pored gola, domaći igrači traže korener, ali to Linemajer ne priznaje. I dok više igrača Reala protestuje zbog toga, Bajern brzo prebacuje loptu napred i za nekoliko sekundi ona je kod Milera, koga je samo tada propustio da pokrije Benito, što je Nemcu bilo dvoljno da izjednači rezultat. U toku poluvremena, navijači gunđaju zbog loše sreće, ali se ljute i na sudiju zbog nedosuđenog kornera.
Sve se pogoršava kad u 57. minutu Roberto Martines razbije nos u sudaru sa Majerom. Odlazi u svlačionicu sa naduvenim licem. Zamenjuje ga Guerini. Miljanićev Real je bio stvoren za visoke lopte za Santiljanu i Roberta Martinesa, a bez ovog poslednjeg, sve se spušta za jedan stepenik niže. Bajern je kao zid, igra egoističan fudbal, bez rizika, i vidi se da je zadovoljan sa 1:1. Real napada i napada gotovo slepo, ali bez rezultata.
Pred kraj, dolazi do katasrofe; Santiljanu hvataju za majcu u šesnaetercu, ali Linemajer pušta da se igra nastavi. Eksplodira uvređenost. Publika je već neko vreme videla da Linemajer sudi protiv domaćina, smatra da je pod utiskom komentara u Nemačkoj posle onog meča sa Borusijom. Odjednom, jedan navijač utrčava na teren i uspeva sudiji da zada strašan udarac pesnicom, uprkos tome što Henes pokušava da ga uhvati. Majer skače na njega, hvata ga i svoga ga protrese. Ulazi policija i odvodi ga. Sledećeg dana, fotografija «Ludaka s Bernabeua» kako pesnicom udara sudiju, pojavila se širom sveta. Bila je to velika sramota za klub. Predsednik Reala, Santijago Bernabeu, već se dosta vremena opirao da se ogradi teren, uprkos tome što su to drugi uradili, i što su to fudbalske vlasti savetovale;
«Dan kad se najviječi stave u kavez, prestaću da idem na utamice», izjavio je.
Dvedeset pet godina kasnije, Haime D. P. kako se zove rečeni navijač, na insistiranje novinara Tomasa Ronsera, posetio je redakciju lista AS, i dozvolio da ga fotografišu samo sa leđa. Tada je ispričao da je u ono vreme imao 26 godina, da je na stadion došao se svojom trudnom ženom, sa starijim bratom i snajom. Bio je na gornjem amfiteatru, onom za stajanje. Povređen zbog nedosuđenog penala nad Santiljanom, rekao je svojoj ženi da ide do toaleta, sišao dole, preskočio nisku ogradu i utrčao na teren. Kada ga je policija odvodila, otrgao im se, ili su pustili da im se otme, ili oboje po malo. Iskreno se kaje zbog toga; «Ovo govorim svim navijačima, da ono što sam ja uradio, ne može da se uradi ni pod kakvim uslovima». Njegov otac dve godine nije govorio sa njim zbog toga, a žena su je bila sva postiđena. Dve godine nije išao na stadion.
Real je 14. aprila stigao na aerodrom u Minhenu gde je bio izvređan. Senzacionalistički nemački listovi, 15 dana su se hranili samo tim incidentom, koji je preuveličan, govorio je o navijačima koji uskaču na teren, a ne o samo jednom koji je to učinio, kaže da su tukli ovog i onoga igrača Bajerna, a da je to takođe činila i španska policija.
No, ovog puta su u timu bili i Piri i Barjtner, mada ne Velaskes i Roberto Martines. Benito je nosio veoma smeli sako sav na kocke, koji je postao jako popularan jer je Real (i reprezentacija), uvek pobeđivao kad ga je nosio. Ali bilo je neke strepnje i nemira u klubu. Saznaje se da Miljanić tajno pregovara sa Arsenalom, a takođe se zna da je više igrača protiv Miljanića. U svemu, loša atmosfera.
Za Real su igrali Migel Anhel, Sol, Benito, Piri, Kamaćo, Brajtner, Necer, Del Boske, Amansio, Santiljana i Guerini. Bajern igra u istom sastavu kao i u Madridu. Publika zviždi svaki put kad loptu dotaknu Necer i Brajtner, nazvivaju ih izdajnicima, članovi su kluba varvara sa Juga. Obojici je neugodno i igraju loše. Santijago Bernabeu će se kasnije žaliti zbog toga; «Igrali smo sa devet igrača». Miler postiže po gol u svakom od poluvremena. Madriđani se žale da škotski sudija Klajv Tomas, dozvoljava veoma grubu igru domaćina. Amansio je već imao jedan žuti karton kad je u 89. minutu besno šutnuo loptu, posle ko zna kog faula koji je nad njim napravio Horsman. Dakle, drugi žuti karton i isključenje. Tu je i kraj; 2:0.
Bila je to poslednja utakmica Amansija u Kupu šampiona, gde je stekao toliko slave. Nekoliko dana kasnije, UEFA kažnjava Real sa tri utakmice u evro-kupovima izvan Madrida. Real je morao da igra najmanje 300km daleko do svog stadiona. Naredne godine će u Valensiji primiti Stal Mjelec, a u Malagi Briž. No, neće se kvalifikovati za dalje takmičenje. Time je i kazna završena, jer sledeće godine mu je oproštene jedna utamica.
Bajern je osvojio treći uzastopni put Kup šampiona, ovog puta protiv Sent Etjena. Realu je ostala sramota zbog «Ludaka», zabrane igranja, ograde a i bol što jer Amansio završio svoju slavnu evropsku karijeru jednim isključenjem. Zato je u mislima madridskih navijača, Bajern zauvek ostao kao najgori i najnesimpatičniji naprijatelj Reala u Evropi.
Alfredo Relanjo
Preveo iz El Pais-a
Branislav Đorđević
objavljeno: 28.04.2014.
