Izvor: RTS, 27.Nov.2013, 09:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Loša devojka svetskog sporta

Podmuklost, brutalnost, beskrupuloznost - ovo nisu osobine koje bi trebalo da krase profesionalne sportiste. Ipak, u profesionalnom sportu sve češće se susrećemo sa atletama koje na putu ka uspehu ne biraju sredstva. Luis Suarez, Tajson, Rodman, Šumaher - samo su neke od sportskih ikona koje se na putu do pobede nisu ustručavale da koriste „prljave trikove". Ipak, oni su „male bebe" prema američkoj klizačici Tonji Harding, za koju se vezuje jedan od najvećih skandala u istoriji sporta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Tonja Harding je američka takmičarka u umetničkom klizanju koja je obeležila početak devedesetih godina prošlog veka. Zgodnu, nežnu i lepuškastu Hardingovu svet je mogao da upamti kao jednu od najboljih umetničkih klizačica svog vremena. Umesto toga, njeno ime se vezuje za jedan od najvećih skandala u istoriji sporta.

Hardingova je ostala upamćena da je 1994. godine organizovala napad na glavnu konkurentkinju za odlazak na Olimpijske igre, zemljakinju Nensi Kerigan. Napad se dogodio u junu 1994. godine, kada je nepoznati napadač teleskop-palicom udario Keriganovu nekoliko centimetara iznad kolena. Namera napadača bila je da Keriganovoj polomi koleno i da je trajno onesposobi da se bavi ovim sportom.

Javnost je bila šokirana ovim napadom koji je samo na prvi pogled izgledao kao da je slučajan. Nakon policijske istrage utvrđeno je da iza njega stoji Kerigenova rivalka, Tonja Harding, koja je zajedno sa tadašnjim suprugom i još nekoliko osoba skovala ovaj monstruozni plan.

Rivalitet Hardingove i Keriganove rastao je iz dana u dan, a vrhunac je dostigao na Nacionalnom šampionatu SAD 1994. godine nakon kojeg se odlučivalo koje će takmičarke uću u sastav američke reprezentacije za Olimpijske igre u norveškom Lilehameru. Krem ženske konkurencije ovog sporta činile su takmičarke Kristi Jamaguči, Tonja Harding i Nensi Kerigan. Te tri takmičarke osvojile su i prva tri mesta na Svetskom prvenstvu u umetničkom klizanju 1991. godine.

Rivalitet dve takmičarke osetio se godinu dana kasnije kada je na Olimpijskim igrama u francuskom Albertvilu Kristi Jamaguči osvojila zlato, Nensi Kerigan bronzu, dok je Hardingova ostala bez medalje zauzevši četvrto mesto.

Kada je 1993. godine Kristi Jamaguči završila profesionalnu karijeru, ostale su dve velike rivalke. Tonja Harding smatrala je da u Americi ima mesta samo za jednu od njih. Umesto na ledu, Hardingova je odlučila da konkurenciju eliminiše na drugi način.

Tonjin suprug Džef Džiloli, zajedno sa Tonjinim telohraniteljem Šonom Ekartom,  unajmio je sitnog kriminalca i reketaša Šejna Stenta da obavi prljav posao. Stent je pratio Hardingovu i priliku da je povredi ugrabio je 6. januara 1994. godine u Detroitu, nakon što je Keriganova završila trening noć uoči početka Nacionalnog šampionata SAD. Stent je teleskop-palicom udario žrtvu u desnu nogu, ali je na svu sreću  koleno promašio za nekoliko centimetara, tako da je udarac završio na butini.

Napad je odmah izazvao neviđenu medijsku pažnju i predstavljao je nacionalnu vest. Tonja Harding trijumfovala je na šampionatu i plasirala se za Olimpijske igre. Keriganova zbog povrede nije učestvovala na takmičenju, ali se brzo oporavila, tako da je i ona uvrštena u olimpijski tim SAD.

Koliku je medijsku pažnju izazvao napad i odlazak dve takmičarke u Lilehamer najbolje govori podatak da je trening ženske američke reprezentacije u umetničkom klizanju pratilo više od 400 američkih novinara. Bivši američki klizač Skot Hamilton tada je rekao da se od Olimpijskih igara u Lilehameru pravi tabloidni događaj.

Policiji nije trebalo dugo da otkrije da je u napad umešan Tonjin suprug. On je uhapšen zajedno sa Stentom, Ekartom i Derikom Smitom (koji je vozio auto kojim je Stent pobegao nakon napada). Još manje vremena je bilo potrebno da Tonjin suprug prizna krivicu u zamenu za svedočenje protiv Hardingove i saučesnika.

Tonja Harding uspela je da izbegne zatvor, ona je priznala krivicu za učešće u planiranju i organizaciji napada. Za svoj udeo u zločinu Tonja je kažnjena sa 500 sati društveno korisnog rada i novačnom kaznom od 160.000 dolara. Hardingovoj je doživotno zabranjeno da se bavi umetničkim klizanjem.

U svojoj autobiografiji izdatoj 2008. godine Tonja je navodno imala nameru da FBI prijavi šta je njen suprug nameravao da uradi, ali nije smela zbog straha za sopstveni život. Ona je napisala da joj je suprug tada uperio pištolj u glavu i zapretio da će je silovati sa još dvojicom muškaraca, a da će je zatim i ubiti, ukoliko bilo kome otkrije da se sprema napad na Nensi Kerigan. Njen suprug, koji je nakon razvoda promenio ime, navode bivše žene proglasio je smešnim.

Život Tonje Harding nakon napada kreće silaznim tokom. Iste godine u javnost je procurio privatni video snimak na kojem je snimljen seks sa tadašnjim suprugom. Sumnja se da je Tonjin muž kasetu prodao medijima.

Tonja se nikada nije vratila umetničkom klizanju, pa je angažmane tražila u rvanju u blatu, kao i povremenim filmskim ulogama u serijama. Na kraju Hardingova je od krhke klizačice na ledu postala i bokserka i imala je šest borbi u ringu. Više puta nakon incidenta Hardingova je imala sukobe sa zakonom zbog manjih prekršaja i krivičnih dela.

Sa druge strane, karijera Nensi Kerigan nakon napada imala je meteorski uspon.

Iako je napad mogao da okonča njenu profesionalnu karijeru, on je na neki način i koristio Nensi Kerigan, koja je postala jedna od najpopularnijih medijskih ličnosti u SAD. Keriganova je unovčila ulogu žrtve, potpisala je jake sponzorske ugovore koji su joj doneli više miliona dolara. Za Amerikance ona je predstavljala holivudski primer kako se neko izdigao iznad nepravde i postigao uspeh. Ipak, ni Nensi Kerigan nije bila bezgrešna.

Već je na Olimpijskim igrama u Lilehameru Keriganova napravila glupost kada je, nakon što je osvojila srebrnu medalju, dala neumesan komentar na račun pobednice, ukrajinske takmičarke Oksane Baijul. Nensi je bila nezadovoljna ocenama, posebno nemačkog sudije Jana Hofmana, dok su Amerikanci u sve to uneli i političku konotaciju i pozivali se na netrpeljivosti još iz vremena "hladnog rata".

Organizatore je Oksanina pobeda zatekla nespremne, pa im je trebalo 20 minuta da u arhivi pronađu ukrajinsku himnu. Dok su svi čekali na uručenje medalja, do Keriganove je stigla informacija da se na uručenje odličja čeka zbog toga što se ukrajinska klizačica šminka. Frustrirana američka sportiskinja, nesvesna da su kamere uključene, prokomentarisala je: „Ma dajte. Ionako (Oksana) će samo izaći ovde i ponovo zaplakati, u čemu je razlika". Američki mediji su odlučili da puste tu njenu izjavu, što je dovelo do problema.

Besna Nensi Kerigen je u znak protesta odbila da učestvuje u završnoj ceremoniji Olimpijskih igara. Kasnije se međutim ispostavilo da njeno nepojavljivanje na završnoj ceremoniji nije imalo veze sa protestom, već sa ranije ugovorenom obavezom da sa sponzorima učestvuje na paradi „Svet Volta Diznija". Na paradi Keriganova opet nije mogla da suzdrži jezik. Nesvesna da se njene reči snimaju, ona se obratila čoveku u kostimu Mikija Mausa rečima: „Ovo je glupo. Ovo je najotrcanija stvar koju sam ikada uradila". Kasnije, Kerigenova se pravdala da su njene reči izvučene iz konteksta i da se odnosilo samo na činjenicu da je sa sobom na paradu morala da nosi medalju.

Ipak, šteta je učinjena. Njen lik žrtve, koji su konstruisali američki mediji, urušio se, i ona je u medijima prikazivana kao nervozna, sujetna i ćudljiva osoba. Pukotine u imidžu Keriganove dovele su do mnogo manjih sponzorskih ugovora, ali i pored toga, osvajačica olimpijske medalje dobro je profitirala na incidentu koji se dogodio.

Nastavak na RTS...