Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Avg.2015, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Ruska torta
Dosta dugo nas niko nije izvestio da živimo u hladnom ratu, mi bismo rekli da je naš dolazak na ovaj svet pao usred obaveze, kakve obaveze, pa obaveze, kao što se danas zna šta je poglavlje, tako se u Vojvodini odvajkada zna šta je obaveza: to je ono što klasno još uvek neosvešćeni poljoprivrednik, da ne kažem i ja kulak, ima u naturi svake godine da ustupi mladoj državi, a svoje reakcionarne potrebe neka zadovolji kako zna, kad je tako bandoglavo neprilagođen!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Dosta dugo nas niko nije izvestio da živimo u hladnom ratu, mi bismo rekli da je naš dolazak na ovaj svet pao usred obaveze, kakve obaveze, pa obaveze, kao što se danas zna šta je poglavlje, tako se u Vojvodini odvajkada zna šta je obaveza: to je ono što klasno još uvek neosvešćeni poljoprivrednik, da ne kažem i ja kulak, ima u naturi svake godine da ustupi mladoj državi, a svoje reakcionarne potrebe neka zadovolji kako zna, kad je tako bandoglavo neprilagođen!
Država je, budući socijalističkom, mogla ceo atar da proglasi zadružnim, ali je dopustila zalupanim paorima da ostanu privatnici; tu svoju dobrotu i blagost naplaćivala je kroz obavezu; potonju je neko određivao tako da seljaci nisu uspevali da je ispune, usled čega je pola Banata prodefilovalo kroz zatvore (manji deo ušao je u seljačke radne zadruge koje će se mic po po mic pogasiti). Da najbolji domaćini ne bi okapavali po kaznionama i zapostavljali svoje porodice, partijski aktivisti nagovarali su ih uđu u zadrugu: u prijateljskom ubeđivanju počupan je mnogi brk, o čemu biće kad-tad reči i u ovom karaistorijskom mozaiku: sad se vraćamo hladnom ratu.
Kao i danas Srbija, tako je posleratni Banat podeljen na anglofile i rusofile, novine nam nisu stizale (ma koliko da su dobrodošle bile, i za potpalu, i za glancanje stakla petrolejke, i za umotavanje slanine), poneko je imao radio na baterije, da je tada kakva evropska komisija nadzirala medijsku scenu u Farkaždinu, ne bi našla ništa, pa ipak, ili upravo zato, hladni rat na ćošku kod Gige Toračkog, ali i u drugim kružocima nije jenjavao: na neke Banaćane crvenoarmejci nisu ostavili najlepši utisak; smatralo se takođe da je obaveza dar Sovjetskog saveza, sa kojim se jesmo zakačili i raskrstili, ali iz kojeg nam metelica i dalje donosi bajke o kolektivizaciji svega i svačega; iz Amerike su pak stizali paketi (Kurjački su imali tetku koja je između svega ostalog poslala prelepo skrojen karirani sako: nosili su ga Karči i moj otac, a valjao je i meni kao učeniku Druge eksperimentalne gimnazije u Zrenjaninu); u avionskim pismima stizale su slike Amerikančića, u kariranim košuljankama i sa istovetnim razdeljcima, kao da svi idu kod istog brice; Amerika je i u filmovima ostavljala lepši utisak, ruski su filmovi isto bili dobri, ali u njima se još uvek ratovalo, dok je Amerika bila sva nalickana, omladinci na biciklima donose pred kuću mleko u flašama sa širokim grlićem (iz kakve će i pok. Džems Din piti), u sandučiće za poštu ubacuju novine sa odličnim vestima o daljem napretku, travnjaci i verande uredni, baš kao frizure umivenih i nasmejanih desetogodišnjaka na fotografijama.
Dok je Draga Belić kovao nikad viđenu Ameriku u zvezde, naš komšija i kum deda Vela raščuo se po svojoj odbojnosti prema isto tako neviđenoj prvoj zemlji socijalizma oličenoj u njenom većinskom narodu; moj stric Boža imao je radio na baterije, tu je ceo komšiluk slušao vesti i pesme; čim bi se pojavila prva nenarodna pesma, neko bi pitao „šta je ovo?!", vlasnik radija merodavno bi odgovorio: „To su Rusi!" - deda Vela je iz tih stopa polazio kući.
Tridesetak godina docnije, a to će mi pričati njegov unuk, dolaze potonjem tast i tašta, prvi put u goste nakon venčanja, dođe na red torta koju je donela Dragica, tašta, svi hvale tortu, neki bi da uzmu prepis, drugi bi još jedno parče, zainteresuje se i deda Vela: „Kakva je to torta kad je svi toliko falu?", autorka mu kaže: „To vam je Ruska torta!" – „Au, supu jim njinu, nisam znao da Rusi imadu tortu!"
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
