Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2017, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Paralelna stvarnost
Nijedno se selo nije oslanjalo samo na maštovitost kumova, nisu mu bila dovoljna imena koja su popa i matičar mastilom upisivali svak u svoje knjige, nego je ono imalo pravo, dužnost i čast da žiteljima daje nadimke, a nadimci su, kako koji, živeli samo u jednoj ličnosti, ili su po nepisanom naslednom pravu ostajali novim pokolenjima, i postajali porodično paraprezime. Ime ti se davalo, ovo drugo ti se nadevalo, i ostajalo je priljubljeno uz tebe kao krpiguz uz vunenu čarapu; kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bih od kakve naučne ustanove dobio stipendiju rado bih u okv. sv. mogućnosti proučio poreklo nadimaka: jedni su odblesak nečije naravi, drugi nečijeg izgleda, treći govorne mane, uzrečice, ili hobija, ali bi mnogi umakli etimologiji, ostajali bi tajanstveni i nepristupačni prema svakome ko bi se uskopistio da vidi šta znače. Neka su data od švota, druga su prirodno i neosetno srasla sa nosiocima, a tek svaki stoti nadimak je ono što se u ukrštenici stručno zove ime od milja.
Evo nekih:
Curka, Rišpa, Mrvan, Kidran, Kinec, Džidžoc, Kepečar, Čarakalo, Gadža, Šinga, Širaj, Olujina, Ždral, Šljivar, Majzler, Šula, Gija, Čangela, Purđa, Ćupica, Šabala, Burger, Kilaš, Lopataš, Andzi, Karlica, Gaćin, Kurkela, Tumba, Trampa, Lain, Lipa, Trka, Džeban, Enćala, Bena, Beća, Bećar, Besulj, Pošta, Batika, Vasika, Čađa, Skoverac, Gusak, Bibela, Šarić, Šiga, Bića, Guzan, Batija, Ćurak, Major, Čokot, Zaka, Bođela, Zec, Lort, Pleva, Nerast, Ipa, Avijar, Žabok, Općar.
I prezimena su mnoga ostala izvan državnog i crkvenog kataloga: Šundini, Doročarovi, Đirski, Šenđurski, Pevenini, Bogatini, Tadini, Japelini, jedna su mi kao detetu zvučala ruski, druga su vukla na Italiju, Pera Bogatini, pa što onda i udarenie nije na pretposlednjem „i", da bude Bogatini, kao Roberto Roselini, u Orlovatu se babin srednji brat zvao Josa, kako Josa, mamin najstariji brat jeste Gija, ali mu je ime Dušan, a deda Josa se baš tako zvao, pa odakle to stiže, od Džošue, Josipa, Josifa? Deda Josinog mlađeg sina zvali smo Mena, ali to je od Kamenko, dok je drugi moj stric, o kome će možda biti reči u jednoj „Dopisnici", a možda i neće, bio Koreja. Ni manje ni više. To je najveći nadimak za koji sam znao, njaopširniji, dok je njegov sestrić, rodom iz Samoša, dobio nadimak Zeba. Baba Titino devojačko i dečije prezime bilo je Ostojin, ali ih zovu Mitini (kao što smo mi Krstini), ni to nije dovoljno, pa su i Skorupanovi. Ko zna kako se taj mlečni nadimak priljubio uz moje pretke i rođake, možda nam se neko malko švotao, ali danas i reč „skorup" niko ne upotrebljava, u školi su nas prosvetlili da se to što skupiš kad uzvariš mleko zove kajmak, u domaćim zadacima pisali smo da se od mleka prave sir i kajmak, iako smo znali da skorup i kajmak nisu isto; pravio se od mleka i miler, kome je puno i svečano ime mileram; ponekad bi mama od mleka utukla i puter, da joj se torta ne oseća na margarin, ali nisam bio načisto da li se pravilno piše „buter", a taman sam bio naučio da ne može i ovako i onako, pa ga u zadaći nisam ni spominjao.
Nadimci, i ovi deskriptivni i ovi neprozirni, ipak su davani, nadevani muškarcima, dok je ženskadija uživala u prećutnoj seoskoj poštedi: i nije mi bilo pravo kad sam čuo da jednu ženu zovu Krmačica. Naglasak je bio pomeren na „i" i zvučao jeste kao ljubičica, ali se značenje nije moglo prikriti: ma koliko svi predostrožno spuštali glas kad dođete do nadimka, žena će nekako doznati kako je zovete! Nisam odobravao ovo ogrešenje o tabu, dok se za moje komšije, deda Stevu Nerasta i deda Lazu Ćurka, nisam mnogo potresao: samo sam pazio da ih tako ne nazovem kad je blizu neko ko im je rod.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
