Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jan.2017, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Matična knjiga zaboravljenih
Šta se desilo sa imenima koja su nekad bila kao dobar dan, i odakle su uopšte stizala do nas militaraca? Moj se pradeda zvao Gena, bili su Gena Tomašov, Gena Grujin, Gena Piličin, pomenuti prandeda nije stao nikad pred fotografski aparat i jedino što sam o njemu čuo jeste da je bio prilično visokog rasta, mada po sačuvanoj anegdoti, nije bio baš za Mensu: neko ga je nagovorio da sa sugrađaninom C., od rođenja pogrbljenim, meri ko ima duže ruke; stali su jedan uz drugog, i moj predak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je pogledujući nadole u dlanove iskreno ustanovio: „Gle, mrtve mu njegove, ima duže ruke od mene!"
A na njega si ti onda, Ljubomire, pa jesam sigurno i na njega, jednog će lepog dana, pre nego što počne moj prilog, na ekranima biti upozorenje: „Ovaj program ne preporučuje se gledaocima bilo kog uzrasta“, ali možda imam nešto i od drugog prandede zvanog Giga! Giga Katić tj. Japelin, ni on se izgleda nije dao fotografisati, nije ni on pozirao nikome od ondašnjih slikara, a od Livada, koje su na rubu našeg atara, do kuće Uroša Predića bilo je tri ili četiri kilometra (dobro, Konstantin Danil bio je već star kad je prandeda Giga bio dete).
Već sam pominjao bio Gigu Dojnovića, kovača, pa je bio Giga Major, deda Giga Torački, da li je Giga ostatak nekog pompeznijeg imena, Grigorija ili Gligorija, ili možda Ignjata? Ime mog prandede pojavljuje se svakodnevno kao mera kapaciteta kompjutera, androida i drugih andrmolja, malim doduše slovom i sa kratkim „i“, a ranije kad kažeš Giga, to „i“ potraje: ime Svetislav, na primer, zar nije prozračno, montažno i krhko, a Giga, možda i zbog Gige kovača, koga vidim iznad nakovnja, kao da je celo iz jednog komada: kamen koji se meće na kupus.
Je li moguće da je pravo ime mog pretka po muškoj liniji bilo Evgenije, ili čak možda i Genadij, i da je naše poreklo rusko, a nismo iznedrili nijednog zapaženijeg šahistu niti drvodelju?!
U celom selu samo se jedna žena zvala Neva, nosi na obranici dva vedra vode sa Tamiša, a u imenu joj onoliki mostovi preko kojih je prelazio i Nikolaj Vasiljevič, i vetar koji je u Sankt Petersburgu po svom običaju duvao sa sviju strana one noći kad Akakiju Akakijeviču beše otet šinjel.
Dedin brat Mila oženio se iz Opava, koje će kad pođem u školu postati Opovo, baba Marin otac zvao se Loga, Loga Legetin, možda je bio Login, i to ime, kao i Giga, živi na internetu: log in. Naš zet iz Zemuna zvao se Gliša (Jeremić), a iz Perleza Ljubinko, (Krstonošić), ne znam nijedno dete koje se danas tako zove. Već u poslednjoj deceniji prošlog veka pitam tada šestogodišnju Katarinu: „Kaži mi, kako se zapravo zove tvoj teča Bata?“, a ona će upitno: „... Ljubimko?“
Pa nije, ali si blizu, možda si nehotice i potrefila praoblik, ali su ga pokolenja i pokolenja izgovarala onako kako im je bilo zgodnije, a jednog lepog dana počeli smo da pišemo onako kako smo govorili.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake nedelje na Prvom programu RTV u 14.50.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
