Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2015, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Događaj u Batinjolu
Koliko sam samo gledaocima dodijavao ocrnjujući našu mladu državu, koja jeste moje rodno mesto kao i rodna mesta većine Vojvođana ostavila tako dugo bez puta, bez vodovoda, bez lekara i bez još koječega, a porez je uzimala redovno kao da je sve cakum-pakum, pa ipak - naša prepuštenost sebi samima imala je i lepih strana.
Nismo imali lovočuvara, barem ga se ja ne sećam, postojale su samo subaše, daleki omaž Turcima, ali subaše su bile zadužene za atar, pazile su da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne neko napasa ovce na tuđoj detelini, da se protivzakonito tovarenje gomila već obranog tuđeg kukuruza svede na razumnu meru, dok se o ekološkoj ravnoteži, gde i divljač ima zapaženu ulogu, niko nije zvanično starao.
Tako je bilo i sa Tamišom.
Nemaš miliciju da te brani ako kogod izvadi brisu sa namerom da ti probuši i kožni grudnjak i tvoju rođenu kožu u predelu stomaka, nemaš nikoga ni ko bi ti branio da zagažnjom navataš ribe; svako je domaćinstvo iza slame imala pripravan i čerenac, moj deda je cenio najviše kecu, uglavnom smo se osećali kao Indijanci pre nego što će beli čovek doći sa vatrenom vodom i štapom koji govori više puta, ko je mogao Indijancima oko Skjulkila (Schuylkill), reke na čijim ću obalama i ja provesti tri godine, naložiti da linjake i somove ispod te i te mere vrate radi daljeg ribljeg rasta i eventualnog ribljeg razmnožavanja, tako i mi, na Tamišu smo osećali kao kolektivni Tarzan: što priroda ponudi i što se zapereti u naše metnice - naše je!
Pa ipak, jednog kobnog leta u Batinjolu uhvati ribočuvar dvojicu ribohvatica, ne mogu reći ribokradica, ta od koga su krali? Živu Toračkog i Milana Romanovog, mog rođaka koji je da bi bio zanimljiviji društvu na ćošku, gde je kuća i danas, mnogu priču prekitio, a neke pojedinosti i izmaštao, uglavnom, dvojicu komšija, možda i dinera (vršnjaka) zatekne in flagranti službeno lice, prestupnici u sivim gaćama, sa džakom u kojem vuku protivzakoniti ulov, sa neregistrovanom zagažnjom, i bez ikakvih naravno dokumenata. „Tako znači", ribočuvar otvara beležnicu da u stojećem stavu zabeleži generalije počinilaca: „dajte imena i prezimena!"
Živa se lomi bi li izmislio neko ime ili bi organu gonjenja rekao neko tuđe ime, pa neka taj poriče i neka se pozove na alibi da je u taj mah vadio krompir, kad ti Milan, kao osnovac koga je upravitelj škole zatekao da puši, ili kao regrut pred oficirom, zauze stav mirno: „Torački Živa i Stankov Milan!", na šta će Živa: „Znaš da si sad prvi put kazo istinu!"
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
