Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisabonsko podvlačenje crte
Veliki broj otežavajućih činjenica zbog loše igre, rezultata, kompozicije tima i komfora koji su pojedini igrači selektora Havijera Klementea sebi dopustili, u odlučujućim kvalifikacionim mečevima morali bi da ustupe mesto odlučnosti da se u Portugaliji predstavimo u potpuno drugačijem svetlu
Od našeg specijalnog izveštača
Lisabon, 10. septembra – Višedecenijska praksa da o našoj fudbalskoj reprezentativnoj sudbini odlučuju matematički proračuni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i neozbiljne kalkulacije tipa "da li će nam neki rezultat rivala odgovarati ili ne" kulminirala je posle novog neuspeha izabranika srpskog selektora Havijera Klementea u duelu protiv selekcije Finske. Tako je posle briselskog poraza i remija na stadionu Crvene zvezde protiv tima Roja Hodžsona veliki posao odrađen na početku kvalifikacija za odlazak na evropski šampionat u Austriji i Švajcarskoj bačen pod noge.
Zahvaljujući sklonosti da unapred razvijamo zastave, slušamo pobedničke fanfare i sebe proglašavamo jačim nego što to zapravo jesmo dospeli smo u situaciju da u lisabonskom meču tražimo izlaz iz rezultatskog igračkog košmara protiv, po mnogima, najrespektabilnijeg tima u našoj grupi, reprezentacije Portugalije.
Dokle više hoću-neću
U ozbiljnoj analizi trenutnog stanja tima selektora Havijera Klementea fudbalski poznavaoci lako i s pravom pronalaze veliki broj optužujućih činjenica zbog igre, kompozicije tima i komfora koji su neki igrači sebi priuštili u praktično odlučujućim kvalifikacionim mečevima.
Prikazana igra protiv Belgije i Finske nije dovoljna ni da se gradi iluzija o mogućnosti da se popravi forma i izađe iz krize u koju smo zapali posle visoko podignutih glava naših reprezentativaca na početku kvalifikacionog ciklusa.
Izgubljeno je previše bodova, no stalni pratilac na našim večito traumatičnim kvalifikacionim putešestvijima misao "da nada poslednja umire", i ovoga puta je uoči duela sa Portugalijom (prekosutra, 22 časova) spakovana u torbe Klementeovih izabranika. Šta od takve poslovne filozofija može da ispadne ukoliko naš tim ne pronađe način da se izvuče iz očite letargije, indisponiranosti i odbaci skromni fudbalski repertoar?
Iako sada mnogi okreću priču u pravcu objašnjenja da je ovaj tim tek formiran, neiskusan i mlad, on je pre nekoliko meseci pokazivao potpuno drugo lice. Tada smo veličali novu fizionomiju u igri "crvenih", dobru pobedničku atmosferu i očite napore da se pobedi bolji od sebe, što je, na žalost, izostalo na poslednjim mečevima.
Gde se izgubio pobednički duh
Klementeovo insistiranje na praktičnosti i racionalnom ponašanju srpskih reprezentativaca bilo je jasno i neumoljivo, no insistiranje na rezultatu kao vrhovnom gospodaru sportskih dostignuća kao da se vremenom gubilo, prepuštajući primat našem poslovičnom komplikovanju u igri i kombinovanju van terena.
Ako je Klemente u startu postavio i oformio dobru strukturu tima, miks iskusnih i veoma talentovanih igrača, onda se na tom konceptu mora beskompromisno istrajavati.
Uostalom, Klementeova rečenica u predvečerje meča sa Finskom, koja je u javnosti prošla gotovo ne zapaženo zapravo je rešenje ove enigmatske situacije pred kojom se našao naš reprezentativni tim. Ona se, da parafraziramo baskijskog stručnjaka, odnosi na naše shvatanje posla da danas hoću, sutra neću, što je Klemente ponovio sa istim intenzitetom nekoliko puta. To zapravo odslikava stanje duha naše reprezentativne selekcije.
Tako se, dabome, ne može dalje od sopstvenog dvorišta, a kamoli među ozbiljan fudbalski svet. Na fonu Klementeove tačne dijagnoze o našem opuštenom prilazu obavezama jeste i zapažanje prvog čoveka nacionalnog fudbalskog saveza Zvezdana Terzića, koji je našu večitu poštapalicu o nedostatku sreće smestio na pravo mesto.
Nama je potrebno znanje, a ne sreća što je opora istina sadašnjeg reprezentativnog trenutka, gotovo je urliknuo Terzić u mikrofon reportera nacionalne televizije.
Alibi kao stalna navika
Nekoliko novinarskih šlajfni s lakoćom se može potrošiti na opise onoga što naši igrači nisu učinili u mečevima sa Belgijom i Finskom, no kako smo ovaj rezultatski cunami sami doveli u svoju kuću, sada je još izraženija nedoumica šta možemo učiniti u lisabonskoj noći.
Kvalifikaciona knjiga nije do kraja zatvorena, još smo daleko od epiloga, puno bodova je na raspolaganju ali se do njih ne može na način koji je prezentovan protiv Belgije i Finske. Na tim utakmicama izbegli smo svaku vrstu odgovornosti prema naporima da se reprezentativni fudbal reafirmiše i tako pokrene kompletan zamajac u novoj etapi razvoja najpopularnijeg sporta kod nas.
U Lisabonu zato nemamo pravo na takvu vrstu luksuza, ziheraštva, iako su Portugalci tim sa mnogo fudbalskih veličina i vrhunskih ostvarenja. Ni njihov evropski koridor ka Austriji i Švajcarskoj ne ide onaka kako je zamislio brazilski stručnjak Felipe Skolari.
Primetne oscilacije u igri, izraženi egocentrizam pojedinih fudbalskih zvezda, pre svih Kristijana Ronalda, Nuna Gomesa, Kvarezme i ostalih ostavljaju dovoljno prostora da se upornom i agresivnom igrom južnjački temperament i neosporni fudbalski kvaliteti svedu u granice koje se mogu kontrolisati. To su momci poljskog selektora Lea Benhakera uspeli da urade.
Portugalija jeste favorit, ali komletan stručni štab naše reprezentacije mora učiniti napor da timu vrati samopouzdanje i pokuša da ga izvuče iz rezultatske depresije. To neće biti lako, s obzirom na prilično zbunjujuća opravdanja naših reprezentativaca posle duela sa Belgijom i Finskom.
Naš je dospeo u krizu igre u trenucima kada je morao da se motiviše do krajnjih sportskih mogućnosti. Ta vrsta sportske kulture, koju naši reprezentativci svih selekcija godinama odbacuju ponovo ih je vratila na teren opšte sumnje u njihove mogućnosti.
U ključnim trenucima ponašamo se i suviše komotno, neodgovorno, ali su uporni u istrajavanju da su oni najmanje krivi za takvo stanje. Kao što smo olako sebe već videli u Austriji i Švajcarskoj tako danas sumnjičavo vrtimo glave i samo konstatujemo kako smo sebi najveći neprijatelji.
Biće vremena da se o potencijalu novoformiranog nacionalnog tima i potezima selektora Klementea ozbiljno razgovara, ali ono što onespokojava posle gubitka planiranih šest bodova iz duela sa otpisanim Belgijancima i do grla zakopčanim Fincima jesu objašnjenja reprezentativaca bez kritičkog stava prema igri koja je bila na palanačkom nivou.
U Briselu smo imali loš dan, listom su tvrdili igrači, protiv Finske nismo mogli da igramo jer je protivnik napravio bunker. Gotovo komično zvuče ovakve vrste izjava i one dodatno pojačavaju sumnju u rešenost Klementeovih izabranika da poprave sadržaj igre i ispoštuju sve važeće zakonitosti savremenog fudbala.
Šta u suprotnom fudbalska javnost može da očekuje protiv izabranika Felipea Skolarija na stadionu lisabonskog Sportinga.
U fudbalu, kao i svakom ozbiljnom poslu, odavno ne možete da birate dan kada ćete igrati i raditi, ili da protivnika privolite da igra po meri vaših opredeljenja. To znaju i fudbalski početnici, a mi smo, eto, dospeli da u rasponu takvih banalizovanja fudbalske igre, pokrivamo ono što na terenu nije racionalno, praktično i u rezultatskom smislu svrsishodno.
Kako protiv Portugalije
Improvizacije je bilo napretek u Briselu i Beogradu. Dve sumorne reprezentativne večeri pokazale su nespremnost da se personalni problemi, izostanak nekoliko standardnih igrača i nedovoljna oporavljenost Žigića prevaziđu na način kako to čine ozbiljni timovi.
Traženje alibija da smo pokušavali da strpljivom igrom probijemo bedem ispred finskog golmana, ne podrazumeva da se osamdeset i više minuta akcije odvijaju brzinom kornjače. Bez agresije brzih i pravovremenih dodavanja, i sa lako dešifrovanom dobrom namerom Klementea da se preko bočnih delova terena dospe u poziciju stvaranja gol-šansi, sve se svodilo na obični fudbalski šablon.
Krajnje zabrinjavajuće deluje činjenica da naš tim u srednjem redu nema kreatora akcija, igrača koji sa jednim potezom i lucidnim rešenjem može da promeni tok utakmice. Sve lopte upućene od naših igrača sredine terena lako su čitljive.
Ako smo ranije "umirali u fudbalskoj lepoti", što nas je često koštalo ozbiljnih fudbalskih ostvarenja, onda danas i suviše racionalizujemo igru i sve usmeravamo na mogućnosti pojedinca od koga se očekuje razrešenje komplikovanih situacija. Najčešće je to do sada bio Žigić, ali on je već dugo povređen i van ozbiljne takmičarske igre. U tom smislu moraju se tražiti druga rešenja u kojima će dominantan biti kolektivan pristup igri. Samo tako protiv Portugalije imamo neku šansu.
Reprezentacija Srbije stigla je u Portugaliju sa teretom velikih promašaja na leđima. Ukoliko ovo nije dovoljan motiv da se u Lisabonu poštenom i odgovornom igrom ostvari dobar rezultat i povrati vera u mogućnosti tima, logičan epilog biće da ćemo duele ne evropskom prvenstvu posmatrati mirni i ravnodušni, uživajući u igri drugih rivala.
Lisabon će dati odgovor da li smo definitivno podvukli crtu ispod ona dva mesta koja vode u evropsko krem fudbalsko društvo, ili ćemo se naći ispod linije koja nas ponovo ostavlja na periferiji ozbiljnih fudbalskih zbivanja i dostignuća.
--------------------------------------------------------------------------
Izgubljen duh s početka kvalifikacija
Od našeg specijalnog izveštača
Lisabon, 10. septembra – Fudbalska reprezentacija Srbije je posle prijatnog leta avionom Jat ervejza od tri i po časa stigla u Lisabon čvrsto uverena da protiv Portugalije, koja je favorit, može da anulira bodovi zaostatak, naročito izražen zbog dva rezultatska neuspeha, protiv Belgije u Briselu (3:2) i Finske u Beogradu (0:0). Na lisabonskom aerodromu naše reprezentativce i rukovodstvo su dočekali veoma temperamentni novinari čije je interesovanje očigledno bilo usmereno na novu akviziciju Porta Milana Stepanova.
On je istakao da Srbija nije došla u Lisabon da se brani, naglašavajući kako je napadački pristup doneo Poljacima dobar rezuzltat u Portugaliji pre tri dana (2:2). Domaće novinare je takođe zanimalo i mišljenje visokog Nikole Žigića, njegovo zdravstveno stanje, ali je naš centarfor više diplomatski nego direktno odgovarao na njihova prilično stereotipna pitanja.
Odmah po dolasku u Portugaliju, gde je temperatura veoma visoka (oko 30 stepeni) a vlažnost ogromna, naša ekspedicija se uputila u hotel gde će na novom brifingu sa selektorom Havijerom Klementeom iskoristiti naredne sate da još jednom analizira igru portugalskog tima. Dejan Stanković, jedan od naših najiskusnijih igrača, predvodnik generacije, obećava da će tim delovati mnogo bolje nego na prethodnim utakmicama, ali nije sklon da određenije i jasnije prezentira način na koji bi se naši suprotstavili izvrsnim pojedincima u timu Felipea Skolarija.
– Ne želim da dajem stereotipne izjave. Ponavljam ono što je u savremenom fudbalu postalo uobičajeno, da bez kolektivnog, racionalnog i do kraja odgovornog posla ne možete da očekujete povoljan ishod. Gurnuli smo sebe u matematičku kombinatoriku. Sada to nije jednostavna pozicija, ali verujem da, ukoliko vratimo duh s početka kvalifikacija, možemo u Lisabonu da ostvarimo povoljan rezultat, – rekao je kapiten naše reprezentacije.
Momčilo Jokić
[objavljeno: 11.09.2007.]
