Izvor: Politika, 13.Feb.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Libervil – mesto zambijske tuge i sreće
Selektor Renar trijumf na 28. afričkom kupu nacija u fudbalu posvetio predsedniku saveza Bvaliji koji, sticajem okolnosti, nije bio u avionu u kojem je 1993. stradala reprezentacija
Afrika je dobila novog – četrnaestog prvaka. Nakon dva neuspela pokušaja 1974. i 1994. godine Zambija je, na 28. kupu nacija održanom u Gabonu i Ekvatorijalnoj Gvineji, trijumfovala prvi put. Izabranici selektora Ervea Renara ostvarili su višedecenijski san, a francuski stručnjak je veliki uspeh >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posvetio najboljem igraču Zambije svih vremena i sadašnjem predsedniku Fudbalskog saveza Kaluši Bvaliji:
– Osećalo se da ćemo pobediti. Ne znam gde su momci pronašli snagu da ovo urade. Mora da je negde tako bilo zapisano. Nismo bili najbolji, ali smo uz sebe imali silu, koja nas je učinila šampionima Afrike. Pobedu posvećujem Bvaliji, koji je kritikovan što mi je dao drugu šansu.
Najveći uspeh u svojoj istoriji Zambija je ostvarila na mestu na kojem je 28. aprila 1993. u avionskoj nesreći nadomak Libervila stradala kompletna reprezentacija. Jedino je Bvalija izbegao nesreću, pošto je u Senegalu putovao automobilom. Verovatno i zbog toga, Renar je pričao o „višoj sili”:
– Znali smo da se finale igra blizu mesta gde se srušio avion. Uz to, prvi protivnik nam je bio Senegal.
Ostaće zabeleženo da je Zambija posle prvog mesta u A grupi (Senegal 2:1, Libija 2:2 i Ekvatorijalna Gvineja 1:0), nanizala pobede protiv Sudana 3:0 i Gane 1:0, a u velikom finalu i Obale Slonovače nakon izvođenja jedanaesteraca 8:7 (0:0). Dakle, na putu do fudbalskog Kilimandžara Zambijci su savladali oba favorita, a zanimljivo je da su najbolji igrači Gane i Obale Slonovače propustili da realizuju penale. Mvini je u polufinalu odbranio udarac Đana, dok je Drogba tukao preko prečke.
Ova generacija „slonova” često nazivana zlatnom, nije uspela da se okiti najdražom medaljom. Obala Slonovače je ostala bez trofeja (izuzev za fer-plej), mada se njena mreža za 570 minuta igre nije zatresla. Golmana Barija savladali su samo Zambijci s bele tačke. „Slonovi” su i treće finale završili na isti način – nakon 120 minuta bez golova izvodili su jedanaesterce. Pre dve decenije bili su bolji od Kameruna (11:10), a 2006. su poraženi od Egipta (4:2).
Treće mesto osvojio je Mali, a četvrto Gana. Najveće razočarenje ovog šampionata su „crne zvezde”, koje je s klupe predvodio naš Goran Stevanović. Na turniru, na kojem između ostalih nisu učestvovali ni Egipat, ni Kamerun, ni Nigerija, nisu uspeli da osvoje medalju.
Inače od 32 utakmice samo pet je završeno nerešeno. Postignuto je 76 golova, ili 2,38 po meču.
Zbog razdvajanja sa svetskim prvenstvom, ubuduće će se šampionati „crnog kontinenta” igrati neparnim godinama, tako da će se 29. takmičenje održati već 2013. u Južnoj Africi.
----------------------------------------------
Sedam titula Egipta
Fudbalski šampionat Afrike osvajali su: Egipat 7 puta (1957, 1959, 1986, 1998, 2006, 2008, 2010), po četiri Gana (1963, 1965, 1978, 1982) i Kamerun (1984, 1988, 2000, 2002), po dva DR Kongo (1968, 1974) i Nigerija (1980, 1994), a po jedanput: Etiopija (1962), Sudan (1970), Kongo (1972), Maroko (1976), Alžir (1990), Obala Slonovače (1992), Južna Afrika (1996), Tunis (2004) i Zambija (2012).
----------------------------------------------
Kapiten Katongo predvodi najbolje
Kapiten Zambije Kristofer Katongo proglašen je najboljim fudbalerom 28. afričkog kupa nacija. U idealnom timu šampionata su: Mvini (Zambija), Žoso (O. Slonovače), Sunzu (Zambija), Džon Mensah (Gana), Tambura (Mali), Majuka (Zambija), J. Ture i Žervinjo (oba O. Slonovače), S. Keita (Mali), K. Katongo (Zambija) i Drogba (O. Slonovače).
Đ. Smiljanić
objavljeno: 14.02.2012.
