Izvor: Politika, 26.Dec.2012, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepo je biti ispred Lipija
Trener koga su za najboljeg u 2012. proglasili i Kinezi i Srbi, govori kako je uspeo u sva tri izbora u Kini da bude ispred čuvenog italijanskog stručnjaka. – Sedam rekorda, među njima i najveća poseta
U sazvežđu fudbalskih stručnjaka u Kini Dragomir Okuka je proglašen za najboljeg. Ovo vredno priznanje nekadašnjem fudbaleru Veleža a danas treneru Đijangsunga stiglo je ubedljivo, pošto je u tri glavna izbora u toj zemlji odneo tri pobede. Najpre ga je najtiražniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sportski časopis u Pekingu „Titan”, koji se distribuira u čitavoj Kini, proglasio za trenerskog cara najmnogoljudnije zemlje sveta, zatim mu je nacionalna televizijska kuća „Kanal 5 +” dodelila titulu najuspešnijeg, a na kraju, kao šlag na tortu došlo je priznanje i od Fudbalske federacije Kine. Odneo je sve te pobede bez obzira na to što je njegov tim na kraju šampionata bio drugi, iza neprikosnovenog Gvanžoa na čijoj klupi sedi poznati italijanski stručnjak Marčelo Lipi, osvajač „duple krune”.
Zato Fudbalski savez Srbije (FSS) nije imao dilemu kada mu je prekjuče dodelio „Zlatnu loptu” za 2012. godinu. Dragomir Okuka je krenuo iz rodnog Mostara gradeći najpre lepu fudbalsku karijeru u Veležu, u jednoj od najboljih generacija koje je taj klub imao, jedno vreme igrao je i u inostranstvu, a poslednjih 18 godina bavi se trenerskim poslom. Miran, strpljiv, intelektualac… Jedan je od retkih trenera u Srbiji sa diplomom Pravnog fakulteta. Kao trener se najpre dokazao u Srbiji, a potom i u Poljskoj gde je ostavio dubok trag u Legiji i Visli. U Kini je nastavio svoj uspon.
Da li ste iznenađeni uspesima koje ste ostvarili u 2012. godini?
Svakako da prijaju ova priznanja. Drago mi je da sam se u Kini nametnuo u veoma oštroj konkurenciji gde od 16 prvoligaša čak 13 ima trenere strance i to velike trenere od Lipija, Pašeka, Tigane i drugih. Ja sam sa svojim klubom Đijangsungom, koji se od Šangaja nalazi oko 380 km, napravio malo fudbalsko čudo. Grad Nanking je carski grad odakle potiče najpoznatija kineska dinastija Ming. Kada sam došao klub je bio gotovo na ivici ispadanja iz najvišeg ranga, bez podrške navijača, ali smo velikim i ozbiljnim radom ja, moji saradnici i igrači uspeli da ostvarimo do sada nezapamćen rezultat. Klub je bukvalno bio na ivici ambisa, ali smo uspeli da opstanemo.
Kako su navijači doživeli uspeh i plasman u Azijsku ligu šampiona?
Kada sam došao imali smo svega oko deset hiljada gledalaca, ali iz kola u kolo taj prosek se stalno popravljao, da bi u finišu šampionata bio zabeležen rekord jer nas je na poslednjoj utakmici bodrilo svih 68.000 gledalaca, a čak 20.000 je ostalo van kapija stadiona. Grad je u fudbalskoj ekspanziji iako spadamo u red siromašnijih klubova jer je naš godišnji budžet samo oko 10 miliona evra, dok primera radio Gvanžo ima čak 100 miliona evra, Šangaj 70, Peking 50… Čak deset klubova u Prvoj kineskoj ligi ima veći budžet od 40 miliona evra.
Pobedili ste Lipija u izboru za najboljeg trenera. Kako ste doživeli to priznanje?
U Kini postoje tri izbora za najboljeg trenera. Pobedio sam u sva tri i to trenera kakav je Lipi. To mi je motiv da još više radim i siguran sam da na ovome neću stati. Uskoro ćemo početi pripreme za novo prvenstvo, kao i za Azijsku ligu šampiona koja počinje u februaru.
U Kini se još uvek govori o rekordima koje ste vi i Đijangsung napravili u ovoj godini?
Prvi rekord je da smo na jednoj utakmici imali najviše gledalaca (68.000). Drugi da smo postigli najbrži gol (7,52 sekunde) i to u derbiju protiv Gvanžoa, imamo najboljeg golmana koji na sedam utakmica nije primio ni gol, najboljeg strelca, tri utakmice smo pobedili sa po 5:0, 13 utakmica bili bez poraza, izabran sam za najuspešnijeg trenera i sve smo to postigli kao drugoplasirani tim u Kini. A poznati čuveni Lipi je sa Gvanžoom osvojio duplu krunu. To se do sada u Kini nije nikada dogodilo.
Koliko su cenjeni naši treneri u Kini?
Moda u Kini je da se dovode poznata i prizna trenerska ali i fudbalska imena. Trenutno smo u najvećoj zemlji sveta, moja malenkost, Stanojević, Šapurić, a uskoro će nam se priključiti i Antić. Kinezi idu krupnim koracima kako u ekonomiji tako i u sportu. Doveli su Drogbu iz Čelzija, platili ga čak 15 miliona evra, a on je zajedno sa Anelkom, takođe velikom fudbalskom zvezdom, postigao samo devet golova. Svi misle da se u Kini igra slab fudbal, ali to nije tačno.
Kakvi su vam dalji planovi?
Nedavno sam potpisao novi ugovor na godinu dana i zadovoljan sam i zahvalan mom menadžeru Dejanu Bašiću koji me je doveo u Kinu. Trenutno u Kini mogu da igraju samo tri stranca i jedan Azijat, a voleo bih da uskoro, naravno sve zavisi od finansija kluba, dovedemo još nekog igrača iz Srbije. Za sada sam prezadovoljan sa Jevtićem koji je došao iz Zvezde, a pored njega u timu imamo Rumuna, Brazilca i jednog Uzbekistanca.
Da li razmišljate o povratku u Evropu?
Za sada ne. Svi planovi vezani su mi za Kinu, za moj klub, i verujem da ćemo u predstojećem takmičenju Ligi šampiona u Aziji gde se nalazimo u grupi sa prvakom Koreje Seulom, vicešampionom Japana, i vicešampionom Tajlanda uspeti da izborimo plasman za narednu rundu takmičenja.
Da li pratite dešavanja u našem fudbalu i oko reprezentacije Srbije?
Naravno da pratim i to uglavnom preko Interneta, zanima me šta se dešava u Zvezdi, Partizanu i naravno reprezentaciji. Novi selektor je hrabro krenuo u podmlađivanje tima i sada mu je potrebna podrška, potrebno je naravno i strpljenje. Iskreno, u ovom trenutku daleko smo od Brazila, a vidim da je u Hrvatskoj već euforija i da su nas otpisali. Iako objektivno imaju bolju reprezentaciju od nas, siguran sam da će nama biti mnogo lakše u Zagrebu nego njima.
Dragan Todorović
objavljeno: 26.12.2012.
