Izvor: Politika, 08.Okt.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcija Estonaca srpskim „zvezdama”
Fudbaleri Srbije deklasirani u Beogradu od selekcije sa obala Baltičkog mora s 3:1 (0:0). – Debakl u drugih 45 minuta. – Strelci: Žigić za našu reprezentaciju, a Kink, Vasiljev i Luković (autogol) za goste
Srpski fudbaleri doživeli su jedan od najtežih poraza na domaćem terenu kakvu ne pamte ni oni najstariji ljubitelji najpopularnije sporedne stvari na svetu: Srbija – Estonija 1:3 (0:0). Momci sa obala Baltičkog mora, koji su na Fifinoj rang listi 85, odnosno 70. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta ispod naših „zvezda” očitali su lekciju kako treba da se bori i izgara u dresu nacionalnog tima. Nadigrali su u svim elementima izabranike debitanta u selektorskoj fotelji Vladimira Petrovića i šokantnim preokretom, kakav nije očekivao ni najveći pesimista na stadionu u Humskoj, ostvarili možda i najveću i najznačajniju pobedu u svojoj istoriji.
Od početka susreta dali su do znanja našim igračima da su došli s namerom da se nadigravaju i uživaju u igri. Hrabro su napali papirnatog favorita na njegovom bunjištu i zato su nagrađeni sa tri boda.
Vladimir Petrović nije uspeo da pronađe lek za izuzetno organizovanu i čvrstu igru rivala. Nažalost, još manje je to pošlo za nogama igračima na terenu. Želja da se što pre povede, kao da je uslovila bezbroj grešaka i pogrešnih pasova i onih iz zadnje linije i onih iz veznog reda. Najavio je novi selektor igru po bokovima, međutim, nje nije bilo. Umesto toga ponovo se „bunarilo” na visokog Žigića, koji je usamljen bio nemoćan da bilo šta učini u sendviču veoma raspoloženih za borbu Rana i kapitena Piroje.
S petoricom u sredini terena gosti su zatvorili sve puteve ka svojoj mreži strpljivo čekali i dočekali kikseve u igri srpskih fudbalera. Da nisu došli samo da skupo prodaju svoju kožu Estonci su potvrdili kuražnim napadima i brojnim pokušajima da udarcima s distance matiraju povratnika na naš gol Vladimira Stojkovića. Na kraju to su i uspeli, pa iz Beograda odlaze s punim plenom na koji verovatno nisu ni računali.
Prvi deo igre bio je, bar što se tiče reprezentativaca Srbije za zaborav. Ništa im nije polazilo za nogom, što je samo povećavalo nervozu. Krasić i Jovanović su se uvlačili u sredinu, bez podrške Ivanovića i Lomića, pa se igra koju je zamislio i javno izrekao selektor raspala. I u takvom rasulu ipak su imali par šansi. Najozbiljniju u 11. minutu kada je golman Parejko izvanrednim intervencijama zaustavio šut Lomića iz slobodnog udarca i par sekundi kasnije Jovanovića glavom u isto mesto. Borbeniji i hrabriji gosti su neuporedivo više trčali, a do vođstva mogli su i u 14, 17, 21 i 44. minutu.
U poluvremenu Petrović je izvršio dvostruku izmenu. Umesto Jovanovića i Kačara ušli su Tošić i Ninković, pa su naši momci zaigrali angažovanije i agresivnije i počeli da stežu obruč oko protivničkog gola. Nagrada za takvo opredeljenje bio je toliko željeni pogodak, koji je postigao Žigić u 60. minutu. Krasić je centrirao sa ugla, gosti izbili loptu, koju je zahvatio Kuzmanović, a nju je na putu ka mreži zakačio Žigić i skrenuo joj pravac, pa je prevarila nemoćnog golmana Parejka.
Samo tri minuta kasnije, kao grom iz vedra neba stigao je izjednačujući pogodak. Kink je video da je golman Stojković daleko od gol linije i izvanrednim udarcem postigao pravi gol za šokantnih 1:1. U 66. minutu sjajnu priliku propustili su Žigić i Ninković, a u 73. usledio je novi šok za naše igrače i navijače. Dugo su Estonci kombinovali oko našeg kaznenog prostora, da bi na kraju Vasiljev razantnim udarcem sa distance po drugi put matirao Stojkovića 1:2.
Bez prave igre i ideje pokušavali su naši fudbaleri da bar izjednače rezultat, a kazna za veoma lošu partiju usledila je u prvom minutu nadoknade vremena. Stojković je daleko izašao ne bi li izbio loptu, ali ju je ispred njega glavom udario Luković, koji nije znao gde se ovaj nalazi, u nameri da mu je vrati, pa se ona zakoprcala u nebranjenoj mreži.
Na kraju debakl! Finalni turnir kontinentalnog šampionata sada je udaljen koliko i sunce, a iz ove perspektive čini se i nedostižan. Jer, nije problem samo rezultatski krah protiv „autsajdera”, već ponajviše učinak naših „zvezda” na zelenom tepihu.
Đorđe Smiljanić
------------------------------------------------------------
SRBIJA – ESTONIJA 1:3 (0:0)
Stadion: Partizana. Gledalaca: oko 15.000. Sudija: Lajuškin (Rusija). Strelci: 1:0 Žigić (60), 1:1 Kink (63), 1:2 Vasiljev (73), 1:3 Luković (90+1 autogol). Žuti kartoni: Krasić, Vidić, Lazović (Srbija), Piroja, Dimitrijev, Vasiljev (Estonija). Nadoknada vremena: prvi deo: 1 minut, drugi: 4.
SRBIJA: Stojković 5, Ivanović 5, Vidić 6, Luković 5, Lomić 5, Stanković 5, Kuzmanović 5 (od 79. Lazović -), Kačar 5 (od 46. Ninković 6), Krasić 6, Jovanović 5 (od 46. Tošić 6), Žigić 5. Selektor: Petrović.
ESTONIJA: Parejko 8, Jager 7, Ran 7, Piroja 7, Klavan 7, Puri 7 (od 69. Purje -), Dimitrijev 7, Vasiljev 8, Kruglov 7, Kink 7,5 (od 64. Sag 7), Zenjov 7 (od 87. Vunk -). Selektor: Ritli.
IGRAČ UTAKMICE: Konstantin Vasiljev (Estonija).
--------------------------------------------------------------
Sveopšte sivilo
Atmosfera na stadionu Partizana nije bila ni nalik onoj koju su priželjkivali naši reprezentativci. Kao da se i publika razočarana slabom partijom utopila u sveopšte sivilo. Klupska podeljenost, prozivka jedne strane na račun Tomislava Karadžića, zviždanje Stojkoviću i klicanje Radomiru Antiću nisu bila podrška igračima na terenu. Selektor Petrović je dočekan aplauzima i to najpre od navijača sa južne i istočne tribine, a na kraju su i on i njegovi puleni ispraćeni zvižducima i negodovanjem razočaranih gledalaca. I obrnuto, gosti su dočekani zvižducima, a ispraćeni zasluženim aplauzom.
-----------------------------------------------------------------
Petrović: Neću da bežim
Debitant Vladimir Petrović je posle susreta sa Estoncima zaštitio svoje izabranike i prihvatio krivicu na sebe:
– Počeli smo dosta nervozno. Želeli smo da što pre postignemo gol i grešili. Tražili smo igru, ali je nismo našli, naročito na sredini terena. Nismo uspeli da uspostavimo igru po bokovima. Nije nam bila namera da igramo dugim loptama na Žigića, već je to bila posledica nervoze. Odgovornost je moja. Bolje da krivicu preuzmem na sebe, nego da je svaljujem na druge.
Upitan da li će podneti ostavku, novi selektor je odgovorio:
– Zašto bih se povlačio i bežao? Doživeli smo jedan neuspeh. Idemo dalje. Trenutak jeste veoma težak za mene, ali u sportu mora i da se gubi. Sada moramo da napravimo tim, koji će igrati u Italiji, i to bez „požutelog” Vidića. I da smo pobedili ne bi bio kraj kvalifikacija.
O golmanu Stojkoviću je kazao:
– On je naš najbolji golman. E sad, ne mogu da promenim to što smo mi ovakvi kakvi smo. Šta da radim?
Selektor gostiju Tarmo Ritli je bio presrećan:
– Ovo je jedna od najvećih i najvažnijih pobeda Estonije. Veliki uspeh je pobediti jednu veliku reprezentaciju kao što je Srbija i to na njenom terenu. Dobro smo postavili igru, znali šta hoćemo, bili organizovani i strpljivi i obradovali naše navijače i ovde na stadionu, a verujem i one kod kuće.
Ritli je dodao da je estonskim predstavnicima medija rekao da će njegovi puleni postići tri gola i dodao:
– Veoma sam zadovoljan. Očekivao sam ovako nešto, jer naši reprezentativci igraju uglavnom u inostranim klubovima u kojima imaju jake i kvalitetne utakmice. Pokazali su i u duelu sa Italijom i sa Srbijom da mogu da se ravnopravno nose sa velikim rivalima. Nisam obraćao pažnju na to da li Srbija igra loše ili ne, pošto sam vodio računa o svojoj selekciji.
Đ. Smiljanić
objavljeno: 08/10/2010
