Izvor: Politika, 17.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek za faulove sa smrtnim ishodom
Idejni tvorac „penal ruleta” bio je Vilijam Mekrum, krajem 19. veka golman lokalnog fudbalskog tima u Severnoj Irskoj i nepopravljivi kockar
Englezi su izumeli fudbal, a i onaj kojeg su nesumnjivo mnogo puta proklinjali zato što je izmislio penal bio je državljanin istog kraljevstva, samo Severni Irac... Nema reprezentacije koja je doživela više nesreće zbog jedanaesteraca na najvećim fudbalskim takmičenjima od Engleske. Sudbina njenih fudbalera čak šest puta je odlučivana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u penal serijama posle 120 minuta igre i izgubili su pet, u sve tri situacije na svetskim i dve na evropskim šampionatima.
Prvi penal u istoriji viđen je 14.9.1891. godine u Vulverhemptonu u Engleskoj, a uspešno ga je izveo izvesni Džon Hit. Domaći „Čarobnjaci” pobedili su Akrington sa 5:0. Na zahtev irskog saveza, Internacionalna fudbalska federacija zavela je 1890. penal kao pravilo 13, na probnih godinu dana, posle debate u kojoj su protivnici tvrdili da će biti ugrožena igračka „sloboda izraza”. Idejni tvorac bio je Vilijam Mekrum, iz Milforda u Severnoj Irskoj. Danas tamo kažu da kazneni udarac, vrhunac drame koji u centar scene postavlja golmana, dajući mu male šanse ali i svu pažnju publike, i nije mogao da osmisli niko drugi do – čuvar mreže.
„Gospodar Vili” amaterski se bavio glumom, iako je bio sin lokalnog bogataša. Kao ni Englezi sa njegovim izumom, nije imao sreće u životu. Izbačen je iz porodičnog posla zbog kockarskih gubitaka u Monte Karlu, ostavila ga je i žena, pa je sebe pronašao u igri koja je krajem 19. veka lako raspaljivala strasti među Ircima. Po rečima praunuka Roberta Mekruma, sportskog novinara londonskog „Observera”, u to vreme su odbrambeni fudbaleri protivnike zaustavljali i udarcima kolena u stomak, što je ponekad dovodilo do smrtnih slučajeva. Tako je golman lokalnog Milforda koji je 1932. umro zaboravljen od svih kao alkoholičar bez prebijene pare, došao na veliku ideju...
Kao rešenje kada se pobednik ne dobije u igri, penal serije je u profesionalni fudbal početkom sedamdesetih godina prošlog veka uveo Fudbalski savez Nemačke, čiji primer su pratile Evropska fudbalska unija i Svetska fudbalska federacija. Prvi put je posle penala pobednik velikog takmičenja dobijen 1976. na stadionu Crvene zvezde, u finalu Evropskog šampionata. Prvak Evrope postala je Čehoslovačka koja je pobedila Zapadnu Nemačku. Posle toga Nemačka je četiri puta na svetskim prvenstvima izvodila penale i pobeđivala (17 golova u 18 šuteva). Naši fudbaleri su bili samo jednom u toj prilici, u dresu reprezentacije SFRJ u četvrtfinalu „Mundijala” u Italiji 1990. protiv Argentine, kada su izgubili sa 3:2. Međutim samo godinu kasnije posle izvođenja penala ostvaren je najveći uspeh u istoriji našeg fudbala. Crvena zvezda je u finalu Kupa šampiona u Bariju pobedila Olimpik iz Marseja.
U domaćem prvenstvu četiri sezone (1988/1989 prvak Vojvodina, ostale tri titule do 1991/1992 uzela Crvena zvezda) na snazi je bilo šutiranje penala posle „remija”, koje je pobedniku donosilo bod, a manje uspešnom sa bele tačke nije ostavljalo ništa. Zvezda je u tom periodu 23 puta šutirala penale, a samo 13 puta bila uspešnija od rivala. Ali, Partizan je bio još gori sa 13 bodova u 29 penal serija. „Crno-beli” su u sezoni pre ukidanja penala zauzeli drugu poziciju sa četiri boda manje od Zvezde, a šest su izgubili na penalima posle utakmica...
G. Kovačević
[objavljeno: 18/03/2008]
