Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2017, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kusturica: Kolaps kulture, Handke: Nećemo da kukamo
U Beogradu se danas i sutra održava "Beogradski kontrapunkt" - prvi susret najznačajnih književnih autora današnjice sa raznih strana sveta, koji će razgovarati o tome šta može književnost u današnjem vremenu. Peter Handke, Milovan Danojlić, Ju Hua, Zahar Prilepin i njihovi domaćini, Emir Kusturica i Vladan Vukosavljević, razmatrali su danas u okviru skupa situaciju u kojoj se danas nalaze kultura i umetnost, posebno književnost, skrenuvši pažnju na hiperprodukciju knjiga, nevidljivost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << velikih pisaca i da su oni izgubili uticaj u savremenom svetu.
Kusturica je konstatovao da je ovo vek u kome je sve kolabiralo, uključujući kulturu i umetnost, vreme kada veliki romani ne obeležavaju čas u kome živimo, već su marginalizovani i primetio da danas ne možemo da kažemo da ima manje dobrih pisaca nego u prethodnom veku, ali su postali manje vidljivi, zatrpani gomilom smeća.
On je konstatovao da danas u Kanu od 5.000 filmova 22 koja valjaju određuje ideologija savremenog zapadnog sveta koja tvrdi da su komunizam i fašizam isto i nameće političku korektnost i autocenzuru kao bazu ponašanja.
"Teško je živeti u vremenu u kome kultura gubi značaj, a smeće pravi šumu kroz koju se teško dolazi do velikih dela. Političari su preuzeli funkciju velikih umetnika, a veliki umetnici su ostali bez uticaja. Umetnik u Evropi je izgubio poziciju, njegov glas se ne čuje", rekao je slavni reditelj.
Proslavljeni režiser kaže da je umetnost danas dovedena u tržišnu trku u kojoj se umnožava broj artefakata koji sve manje znače.
"Kad čovek uđe u knjižaru nema ko ne piše, a najviše oni koji ne čitaju. Onda se pitamo - ko čita? Ima ljudi koji čitaju, ima onih koji su stekli tu naviku. Nažalost, književnost utiče, ona temeljna književnost, romani koji se pojavljuju kao što su Frenzenovi i Prilepinovi, oni zapravo ne mogu da promene svet jer su u manjini", kaže Kusturica.
Dodaje da kada su se nekada davno pojavljivali veliki romani, oni su određivali vek, a danas kada se pojave takvi romani, a sreća je da ih ima, oni jednostavno dolaze do malog broja ljudi.
"Romani koji ne vrede su preplavili svet i toliko je ta pozicija beznadežna, ali treba se nadati da će nekako kvantifikovani svet jednog dana da dođe na tačku na kojoj će ipak mlađi ljudi sa tom preglednošću prošlosti, sadašnjosti i onoga što sledi birati i govoriti "vau" tamo gde treba, a ne gde ne treba", navodi Kusturica.
Upitan da li nacionalni kulturni izrazi mogu opstati u naletu globalne kulture, Kusturica navodi da mogu da opstanu ako Evroazija bude dovoljno jaka da se "odbrani globalizacije, koja nažalost krši sve više ispred sebe i, pod firmom multietničkog društva, ona u stvari uništava kulturu".
Handke: Dosta kukanja! Ja nastavljm da pišem!
Handke je ocenio da je Kusturičina konstatacija strašna, ali ispravna, s tim što se ne slaže da su političari oteli uticaj umetnicima.
"Niko tu nije zločinac, svi su nedužni i to je skandal. Nevinost i nedužnost ljudi je kriva", rekao je on, primetivši da je film uzeo primat u odnosu na ostale umetnosti, ali i naglasio da pismo jednog čitaoca iz Negotina ili Seula vredi više od liste bestselera.
Handke je, reagujući na analizu stanja na književnoj sceni, koju su izneli učesnici "Beogradskog kontrapunkta", povikao da je dosta kukanja.
"Baš me briga da li imam čitaoce. Ja sam odlučio da nastavim da pišem kao i do sada", kazao je slavni književnik i citirao Getea koji je rekao da "u teškim vremenima, gde je sve neizvesno i tragično, veliki ljudi nastavljaju da rade kao da se ništa ne događa".
Hua je skrenuo pažnju na interesantnu pojavu koju je nedavno primetio na jednom takmičenju, da pisci, rođeni posle devedesetih godina, imaju svoje kompanije koje vode njihovi menadžeri od dvadesetak i nešto godina i koji kreiraju veliku bazu obožavalaca, ali i naglasio da je optimista da će značajne knjige uvek imati uticaja na ljude.
Prilepin: Dođite goli u naš globalni svet i bićete srećni
Prilepin se nadovezao na Kusturičinu konstataciju da nas savremeni globalizovani svet poziva da odustanemo od ideologije, svog identiteta, poručujući "dođite goli u naš globalni svet i bićete srećni", pri čemu oni, primetio je ruski pisac, ne odustaju od svoje ideologije, svog naroda, svog imena.
On je kazao i da je u Francuskoj "omiljeno jelo" loša vest iz Rusije i da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde može da govori pohvalno o Rusiji.
"Zadatak umetnika je da ne bude podložan manipulaciji. Dostojevskog bi danas smatrali zločincem, iako je on pisac broj jedan u svetu i svi ga poštuju. Tolstoj bi bio fašista i nitkov. Dostojevski, Tolstoj, Hemingvej nisu bili politički korektni", kazao je Prilepin primetivši da u Rusiji pisci još uvek imaju veliki uticaj, za razliku od drugih zemalja Evrope.
On je istakao da njegove knjige čita svaki stoti stanovnik Rusije, uključujući i predsednika Vladimira Putina. "Ja tako utičem na Putina, a Putin utiče na svet", uz osmeh je dodao jedan od najčitanijih ruskih pisaca poslednje decenije.
Prilepin je, takođe, primetio da kriza uticaja pisca na masu nije posledica toga što su ljudi usmereni na nešto drugo, već zato što je pisac postao previše poslušan, "kao da su ga dresirali".
Danojlić: Okvir u kome živimo je prezasićen lažima
Danojlić je rekao da je ogromna količina knjiga plod opšte demokratizacije, lakoće objavljivanja, činjenice da svako ko nauči 30 slova hoće da napiše knjigu, ali je ipak uveren da prava knjiga uvek nađe svog čitaoca.
On je konstatovao i da je poezija postala potpuno nevidljiva, da su se pesnici na Zapadu pretvorili u "sektu prvih hrišćana", što je indikativan znak opadanja kulturnog kapaciteta i životnog elana.
Danojlić je rekao i da teško uviđamo činjenicu da su velike zapadne kulture vekovima građene na pljački, otimačini, ratovima, eksploataciji kolonija i sopstvenog naroda, i poručio da moramo u svom odnosu sa zapadnim svetom, od koga još uvek imamo šta da naučimo, da razdvojimo upravo to od gorkih stvari i pronađemo sopstveni put između tih suprotnosti u svetu kojim vlada laž.
"Okvir u kome živimo je prezasićen lažima i kultura, posebno književnost, nastoji da održi standard normalnosti i poštenog mišljenja, što je najteže. U situaciji kada sve posmatramo kroz prizmu zapadnog imperijalizma, književnost trpi još veći izazov da se bori za pravdu, istinu i čovečnost", naglasio je Danojlić.
On je kazao i da je "masa opismenjena da bi čitala uputstva za belu tehniku, tabloide i potpisivala čekove, što se ne razlikuje mnogo od stanja potpune nepismenosti", ali i dodao da ne treba očekivati da svi čitaju i to vrhunsku literaturu jer to ne bi bio normalan i zdrav svet.
Ministar Vukosavljević je uoči početka skupa istakao da je cilj "Beogradskog kontapunkta" da okupi značajne književne stvaraoce iz različitih kulturnih zona celog sveta - Kine, Rusije, Francuske, iz Evrope i Srbije, sa ciljem da susret postane tradicionalan.
Ministar kaže da je namera da Beograd postane centar okupljanja značajnih ljudi iz oblasti kulture i pozornica jednog interkulturalnog dijaloga, tokom koga bi se razmatrale teme koje su od opšteg kulturnog značaja ne samo za našu zemlju, nego i globalno, kao i da Beograd bude mesto važnog dijaloga iz oblasti kulture.
"Želimo da Beograd bude stecište, središte i ishodište jednog interesantnog dijaloga koji će tretirati mnoge teme i savremenog stvaralaštva i kulture uopšte", kaže Vukosavljević.
Navodi da su u tom smislu glavna pitanja da li kultura može da spase ovaj svet koji se "prilično drma i koji je izložen mnogim krizama", da li je kultura kohezioni faktor, da li kultura ima snage i potencijala da bude vezivno tkivo i nešto što povezuje nacije i civilizacije ili se koristi ponekad kao faktor za razdvajanje.
"Tema ima mnogo. Učesnici skupa su izuzetno ugledni književnici. Nameravamo da ovo postane tradicionalni skup, da naredne godine pozovemo i stvaraoce iz drugih oblasti, iz filma, slikarstva, vizuelnih umetnosti", rekao je ministar kulture.
Jedno od pitanja o kome će biti reči na skupu je i mogu li nacionalni kulturni izrazi opstati u naletu globalne kulture, a Vukosavljević kaže da je teško dati precizna odgovor na to pitanje, te da je namera da se do delova ili naznaka tog odgovora dođe i tokom skupa.
Kaže da globalizacija kao proces već decenijama izlaže svet različitim izazovima, pa samim tim i oblast kulture, da ona sa sobom nosi neke pozitivne efekte kao što je spajanje, upoznavanje, prožimanje, međusobne uticaje, ali i neke izazove i negativne aspekte, dodajući da preti dominacija monohromatskih sadržaja i obrazaca.
"Mislim da nacionalne kulture jesu važne i moraju biti čuvane i negovane kao deo jednog interesantnog i suštinski značajnog globalnog kultrnog mozaika", kaže Vukosavljević i navodi da je pitanje koje njega lično najviše interesuje da li kultura može da spase svet od propadanja.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, čija je ideja organizovanje "Beogradskog kontrapunkta", osvrnuo se na hiperprodukciju knjiga, zapitao se koliko je knjiga zapravo potrebno pojedincu da bi one imale temeljan efekat na njega i primetio da je industrija zabave od kulture učinila robu i da će to dovesti do njenog kraha.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
