Izvor: Sportski Žurnal, 11.Mar.2011, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupio kozu zbog šampionke
Na startu ženske seniorske trke slika uvek ista – potpuna tišina. Tako je bilo i na poslednjem Prvenstvu Srbije u krosu u Novom Pazaru. Devojke, da bi odagnale tremu, kontrolišu opremu, pritežu pertle i – ćute. Po koja se nakašlje. Najmlađa u grupi, dugonoga i bledunjava juniorka – gleda prema publici. Traži svog trenera. Ništa ne izgovara ali on zna šta će učenica da ga pita, pa poručuje:
– Odmah im cepaj!
– Znači, odmah iz sve snage – nema mi druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << – razmišlja vižljasta devojčica, a pištolj startera već puca.
Već posle 300 metara počinje borba za drugo mesto, pobednica je tada poznata i ona se do kraja trke bori sa svojom štopericom. Trener pored staze koji je rekao „Odmah im cepaj“ bio je Rifat Zilkić, a ona što ne gleda u rivalke već u štopericu na ruci – Amela Terzić.
Pre četiri godine, doznao Zilkić kako na MOSI igrama neka mala pionirka ne trči nego lebdi. I leti.
– Nemam takvu. A to je prava.
Našao telefon i okrenuo ga. Polovinom leta stigla u Novi Pazar kompletna porodica Terzić. Roditelji i troje dece. Svakako su već odlučili da idu iz tog rodnog sela kod Priboja, otac je imao brata u Sarajevu, koji ga je zvao i odluka je bila da se presele u grad na Miljacki, ali su pošli do Novog Pazara, zbog čoveka koji ih je pozvao, da vide to mesto i da čuju da li im oni nešto nude.
– Ništa ne mogu da vam obećam, osim profesionalnog rada. I ja sam ovde došljak – rekao Zilkić.
– Pošteno od Vas, reče na rastanku glava porodice Benko Terzić: – Imamo plan da se preselimo u Sarajevo, ali ćemo još kod kuće da razmislimo i da Vam javimo. Svako dobro.
– Ali, ja sam se odlučila! – progovori vižljasta devojčica i to su bile njene jedine reči toga dana: – Odlučila sam se za Novi Pazar!
Tako je devojčica od 13 godina odredila put i sudbinu porodice Terzić. Terzići su u Novom Pazaru sagradili kuću. Nije završena ali su se uselili, na svome su. Ozbiljno su shvatili Amelinu karijeru i to im je glavna briga. Majci se uvek čini kako joj je dete mršavo i slabo jede. Lako se Amela prehladi, pa joj „zariba“ bronhitis. Ali, i tada mora kod Zilkića da se trenira. Zilkić je to. Surovi profesionalac.
Neki ljudi kazali Terzićima da je za Amelu jako dobro da pije mleko od koze, ali ga u Pazaru retko ima. Jednog utorka (pazarni dan) poranio Benko Terzić i izašao iz kuće. Vratio se oko 8 ujutru i u svoju avliju uveo kozu! Tako u gradu Novom Pazaru, osim mnogo pasa i drugih kućnih ljubimaca živi i jedna koza! Daje dva litra mleka dnevno. Ništa Terzići ne prepuštaju slučaju.
A na spomenutom Prvenstvu Srbije u krosu, u sred Novog Pazara, Amela je dobrovoljno startovala kao seniorka. Izašla je odmah napred. Ne trči, već leti. Ušla je u cilj – rivalki nigde ni jedne. Drugarice iz škole vrište, majka plače. I sestra plače. Otac i brat se nekako uzdržavaju. Samo Zilkić – hladan. Znao je ishod još pre nego što je poslao prijavu i čeka one prave trke za svoju učenicu.
Prva, međunarodna, predstoji sutra u Kragujevcu. Amela će u svoj uzrast, među juniorke, ali ishod već zna – zlato za Srbiju!
Nastavak na Sportski Žurnal...
