Izvor: Sportski Žurnal, 08.Jan.2014, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kup Radivoja Koraća: Menjajmo format, pod hitno!

Takmičenje koje nosi ime jedne od najvećih legendi magične igre ne samo u Srbiji, već i Evropi, igra se samo za prestiž.
Odavno se Kup uglavnom svodi na čekanje žreba kako bi se videlo koji će od večitih rivala imati teži put ka završnoj predstavi, bolje rečeno ko će za rivala imati Radnički (pre toga Hemofarm).
A, potom i na molitve Bogu da se sve završi kako treba i da nema incidenata na tribinama ili još gore na parketu.
Ne treba biti prorok da bi se utvrdilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << kako će istovetno biti i ove godine, pogotovo jer je Radnički slabiji nego lane, a nije zanemarljivo i to da igra na gostujućem terenu. Sve to, međutim, nije tema ove priče.
Finalni turnir sa osam ekipa prevaziđen je valjda istog trenutka kada je i uveden, jer za razliku od Španije koja je bila uzor vrlim inovatorima, Srbija nikad nije imala više od četiri jaka tima u ligi! Uz to premisa Kupa je da autsajder ima jednake šanse za pobedu kao favorit, što u slučaju kad se igra u Beogradu, kao što će biti ove godine nikako nije slučaj.
Sistem takmičenja u Kupu, odavno je, kao i mnoge druge stvari u srpskoj košarci, zreo za promene. S tom razlikom što je za razliku od ostalih, njega je daleko lakše promeniti.
Kup takmičenje bi kao svrhu trebalo da ima i to da najveći klubovi odlaze u male sredine zarad popularizacije košarke. Treba li naglasiti da Čačak, Užice, Valjevo, Kraljevo, Šabac da ne govorimo o Kosjeriću, Mitrovici, Rumi žive za dolazak Partizana ili Zvezde.
Zato bi sasvim logično bilo vratiti se na stari, a ovom trenutku sasvim odgovarajući sistem – četvrtfinalne turnire pred sam početak sezone, zatim finalni turnir sa četiri tima.
Korist višestruka. Manji klubovi bi morali da okupe ekipe znato ranije, a ne bukvalno pred sam početak lige. Mogli bi da organizuju turnire i zarade sredstva za makar za jednu isplatu igračima.
A, kao domaćini bili bi koliko toliko ravnopravniji sa snažnijima, pa ni iznenađenja ne bi bila isključena.
A, velikima bi takav turnir dobrodošao kao provera pred isplovljavanje na Jadran. I da ne zaboravimo – popularizaciju košarke u manjim sredinama.
Takva promena je moguća koliko od sledeće sezone i bez sujete što predlog nije došao direktno iz košarkaške baze ili njenog vrha, trebalo bi ga sprovesti u delo.
Međutim, još nije kasno da se i završnica ovogodišnjeg Kupa učini koliko toliko zanimljivijom. Jer, osim ukoliko neko korbačem ne natera škole košarke širom Beograda ili mlađe kategorije pet klubova učesnika iz glavnog grada dvorana će u četvrtfinalnim mečevima zvrjati prazna.
Par stotina gledalaca koji su stalni dekor, ipak, nisu nešto čime može da se podiči. I to nikakav marketing, nikakav besplatan ulaz neće promeniti.
Bojimo se, čak ni dekret deci, jer u vreme prve utakmice na rasporedu većina njih ipak mora da bude u školskim klupama.
Zato Upravnom odboru KS Srbije, kome je Kup Radivoja Koraća jedino takmičenje pod direktnom ingerencijom,  predlažemo da ako ne postoji drugi način donese „leks specijalis” te da četvrtfinalni mečevi igraju na terenima finalista iz KLS lige.
E, sad da li će Čačani i Kosjerci videti Zvezdu, Partizan, Radnički ili Mega Vizuru odlučiće žreb. Dobit bi u svakom slučaju bila višestruka.
Na kraju krajeva ili bi ljubitelji košarke u tim gradovima uživali ili bi „mali” dobili koliko toliko veću verovatnoću za iznenađenje.
Biće naravno onih koji će sve pokušati da izvrdaju time kako se takmičenje ne može menjati dok je u toku ili reći kako je to operativno teže organizovati.
Prvi nisu u pravu, jer takmičenje još nije ni počelo. Kup Radivoja Koraća nije isto što i Kup Srbije čiji je pobednik (FMP) u finalnom osmercu.
A, tek drugi imaju vrlo slabu argumentaciju – potrebna su samo dva autobusa, dva para se i tako igraju u Beogradu.
Ukoliko bi spavanje bilo potrebno apsolutno smo uvereni da bi lokalne samouprave našle sponzora da jedno veče ugoste jedan od četiri najbolja tima Srbije.
Nije bez značaja ni to što bi u tom slučaju svi bi imali jednako vreme za odmor, jer bi svi timovi igrali istog prvog dana takmičenja.
A, da bi se sve ovo izvelo pitanje je samo dobre volje. Vodećih ljudi u Savezu i samih klubova učesnika.
Za srpsku košarku koja je evidentno u velikoj krizi mali kompromis, može da znači veliku dobit. Vreme je da košarka ponovo bude avangarda srpskog sporta. Zato, menjajmo!

Nastavak na Sportski Žurnal...