Izvor: Blic, 23.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krv ubrizgana u medalje!
Krv ubrizgana u medalje!
Akcije italijanskih karabinjera u kojoj su se na udaru našli austrijski biatlonci, u čijim sobama je pronađena velika količina sumnjivih lekova i aparata za transfuziju krvi - snažno je potresla Zimske olimpijske igre u Torinu. Članovi austrijskog olimpijskog tima, kako smatraju stručnjaci, koristili su metodu tzv. krvnog dopinga, poslednjih godina veoma zastupljenog, posebno na najvećim sportskim takmičenjima.
Šta je to krvni doping >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i koje su njegove posledice objašnjava profesor doktor Vladimir Jorga, dekan Međunarodnog fakulteta za sport:
- Unajkraće, krvni doping bi se mogao opisati kao autotransfuzija. Počeci korišćenja ove metode datiraju još od 1960. godine i Olimpijskih igara u Skvo Veliju. Naime, sportisti se posle napornih priprema, a pre početka takmičenja, izvadi od 350 do 750 mililitara krvi koja se potom konzervira. Tako konzervirana krv može stajati i po nekoliko meseci, ali se ona u proseku drži skladištena najviše 30 dana. Dan pre takmičarskog nastupa dobro utrenirana krv se vraća sportisti u organizam, čije su fizičke sposobnosti sada višestruko veće. Iako ovde nije reč o klasičnom tipu dopingovanja, to jest unošenju nedozvoljenih sredstava, Svetska antidoping agencija najstrože zabranjuje metodu krvnog dopinga, s pravom, jer se radi o tipičnom primeru varanja, što nikako nije u duhu fer-pleja.
O mogućim posledicama kao da niko ne razmišlja.
- Najčešći primeri krvnog dopinga viđeni su u biciklističkom sportu. Svedoci smo poslednjih godina brojnih diskvalifikacija najistaknutijih biciklista koji su koristili upravo krvni doping. Veoma je bitno napomenuti da posledice pomenutog načina dopingovanja mogu biti tragične, jer je zabeleženo nekoliko slučajeva stvaranja tromba koji može dovesti čak i do smrtnog epiloga.
Kako se izboriti sa ovim velikim problemom modernog sporta?
- Svakako da najviše zabrinjava sve veći broj tragičnih ishoda i zbog toga treba čvrsto zauzeti stav 'nulte tolerancije' prema prestupnicima. Ruku na srce, posao nije nimalo lak jer je ovaj tip dopingovanja izuzetno teško detektovati, pri čemu ne pomaže ni najmodernija kompjuterska oprema i zato smatram da će se taj rat voditi još mnogo godina - objasnio je profesor Jorga. S. Vrakela
