Izvor: Politika, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krunisana sezona karijere
– Sramota je da niko od reprezentativaca sa EP na Kritu nema stipendiju – nezadovoljan je novi državni prvak Ivan Ivanišević. – Najteži duel sa Damljanovićem
Vođa naše reprezentacije na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu na Kritu Ivan Ivanišević (31 godina, 2.649 rejting-poena) poslednjih nekoliko godina je postojano krčio put ka vrhu. Do svog rekordnog rejtinga i nadmoćne prve pozicije na našoj listi imao je niz zapaženih rezultata: prvo mesto na „Kostićevom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << memorijalu” u Vršcu pre dve godine, pobednik izuzetno jakog Otvorenog turnira u Kavali prošlog leta, deoba trećeg i četvrtog mesta na Superturniru u Valjevu, gde je igrao i bivši prvak sveta Anatolij Karpov, trijumf na Otvorenom turniru u Novoj Gorici...Ipak, nedostajala je jedna karika kojom bi se niz zatvorio – titula prvaka države. Još 1997. godine u Nikšiću je razigravao za titulu u dopunskom četvoromeču sa Velimirovićem, Damljanovićem i Popovićem. Na Šampionatu u Subotici 2000. godine je podelio drugo i treće mesto.
Upravo taj trofej koji mu je nedostajao pridodat je njegovoj bogatoj kolekciji u Mataruškoj Banji pre nekoliko dana. Iako je bio prvi favorit po rejtingu put do lovorovog venca posut trnjem. Tek u poslednjem kolu je uspeo da prvi prođe kroz cilj.
Prve značajnije šahovske korake je načinio sa devet godina uz pomoć legendarnog trenera Petra Smederevca. Rad je nastavljen sa Boškom Abramovićem, Dušanom Rajkovićem i Brankom Damljanovićem. Zanimljivo je da nikad nije bio ni pionirski ni omladinski prvak države, ali je zato odmah zablistao kad je počeo da se takmiči u seniorskoj konkurenciji. Već 1998. godine je debitovao u reprezentaciji i kasnije je bio jedan od naših najpouzdanijih igrača. U Leonu 2001. na Ekipnom prvenstvu Evrope je osvojio bronzanu medalju za pojedinačni rezultat.
Ima čak sedam ekipnih klupskih titula prvaka države. Branio je boje Agrouniverzala, Beka, Gambita, Partizana, Beograda Beopublikuma i Valjevskog ŠK Gorenje.
– Šampionat je jedini turnir kod nas koji nešto znači – započeo je Ivanišević. – Samo bih predložio da ubuduće ne bude 13 već 11 kola kao u drugim zemljama. Na Prvenstvu Srbije su igrali svi najjači sem Šolaka. Igrači su se brzo smenjivali na vrhu i niko se nije dugo zadržavao u vođstvu.
Da li ste zadovoljni svojom igrom?
– Jesam, izuzimajući partiju sa Dejanom Pikulom, jer sam u početku imao slabiju poziciju, pa sam posle krenuo sa žrtvama. Imao sam i propust protiv Saše Veličkovića, gde nisam realizovao pešaka više.
I pored teškog rasporeda u finišu ste uspeli da savladate kolege iz reprezentacije Miladinovića, Damljanovića i Sedlaka.
– Miladinović je pogrešio u otvaranju. Kasnije sam u realizaciji mogao biti precizniji. Najveća borba je bila sa Brankom Damljanovićem. To mi je, zasigurno, bila najteža partija. Na kraju je ispalo da sam lako dobio duel u poslednjem kolu protiv Sedlaka.
– Zašto ste ipak odlučili da igrate partiju sa Damljanovićem kad je poznato da već godinama brzo remizirate?
– Odlučio sam da igram jer sam išao na prvo mesto, pa nerešen ishod nije dolazio u obzir. Doduše, Damljanović je sa svima igrao, nije želeo brze remije.
– Igrači listom hvale organizatore u Mataruškoj Banji. Kakav je Vaš stav?
– Organizacija je zbilja bila odlična. Šahovski bal na svečanom otvaranju je bio fenomenalan – to nikad u svojoj karijeri nisam doživeo! Međutim, smatram da bi bilo bolje da se igralo u nekom većem mestu, recimo, u obližnjem Kraljevu, jer bi bilo više publike, mada znam da su nas mnogi šahovski kibiceri pratili uživo preko Interneta. Ekstrahonorari su bili pristojni za naše uslove, ali bi nagradni fond mogao biti veći. Primera radi, u Hrvatskoj je prva nagrada na šampionatu znatno bogatija – 2.500 evra.
– Na prošlogodišnjem Šampionatu Srbije ste bili u bledom izdanju. Da li ste izvukli pouke iz Vršca?
– Tada sam se opterećivao plasmanom. Zato sam ovog puta sebi postavio cilj da što bolje igram bez ikakvih ambicija. Nisam razmišljao o tome da li ću biti prvi ili drugi. Spremao sam se dva meseca i nikad nisam pravio toliko dugačku pauzu. Od EP na Kritu nisam igrao zvanične partije.
– Da li je bilo teško zadržati ubedljivo najveći rejting u Srbiji – 2.649 poena sa kojim delite 62-64. mesto u svetu?
– Raduje me to što sam osvojio četiri poena i pored visokog rejtinga, koji nije bilo lako održati na ovom turniru. Sigurno da ne mogu da igram baš svaki otvoreni turnir, već moram da biram samo one najbolje.
– Ima li i dalje prostora za napredovanjem? Da li ćete jurišati i na novu „granicu snova” od 2.700 poena?
– Uopšte ne razmišljam o tome. Probaću da igram što bolje i zato sam i ugovorio nekoliko inostranih ekipnih prvenstava gde ću se na prvoj tabli sastati sa igračima čiji prosek premašuju 2.600 poena. Igraću na ekipnim prvenstvima Francuske, Grčke, Slovenije i Hrvatske.
– Nisam svestan svog dometa, jer sa igračima od 2.700 poena (među 24 najbolja na svetu) odigram jednu ili dve partije godišnje. Obično dobro prolazim sa njima, ali to nije merilo. Da imamo superturnire „Investbanke” kao nekada znao bih koliko mogu.
– Reprezentativci Damljanović, Miladinović, Markuš i Sedlak su imali plasmane ispod očekivanja. Kako to objašnjavate?
– Prvenstvo je bilo dosta ujednačeno. Niste mogli da računate na siguran poen ni protiv jednog igrača. Ne mislim da su moje kolege iz nacionalne selekcije ostvarile velike neuspehe. Ima igrača koji šampionate igraju sa posebnom motivacijom, iako nisu favoriti. Dobar primer je Pikula, koji je više puta bio pri vrhu.
– Šta mislite o igri Bobana Bogosavljevića (20) i Miloša M. Pavlovića (24), koji su osvojili velemajstorske norme?
– Odlično su igrali i zato mislim da imamo dobru perspektivu. Bogosavljević je to dokazao i na prošlom Prvenstvu Srbije, a i Pavlović se dobro pokazao u Mataruškoj Banji – ni u jednoj poziciji nije bio u podređenom položaju.
– Reprezentacija je neizbežna tema...
– Status reprezentativaca bi mogao malo da se poboljša. Sramota je da niko od nas koji smo bili na EP na Kritu nema stipendiju! Navodno, razlog je to što nismo osvojili mesto u skladu sa našom pozicijom. Da je to znao, Miladinović bi sigurno remizirao partiju poslednjeg kola. I Šahovski savez Srbije bi tu mogao da načini pomak, iako je naša organizacija u Grčkoj bila solidna.
– Šta se to promenilo u Vašem profesionalnom odnosu prema šahu proteklih godina?
– Sve je došlo spontano. Poslednje tri godine radim više na šahu. Počeo sam više da napredujem kad su me izbacili iz reprezentacije uoči Olimpijade u Kalviji 2004. Nije samo u pitanju mukotrpni rad, već sam sazreo i kao ličnost – zaključio je Ivanišević.
Aleksandar Stanić
[objavljeno: 31.03.2008]
