Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Sep.2016, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstić: Ovakav kraj baš nije pravedan
Treća operacija kolena, naredne nedelje u Nemačkoj, za Nenada Krstića može da znači kraj ili još jedan novi početak. Na pragu novog početka sa Galatasarajem, 33-godišnjeg srpskog centra zadesila je povreda koja po slovu ugovora automatski raskinula saradnju sa turskim klubom.
Jedan od poslednjih autentičnih predstavnika šarmantne stare košarkaške škole, u razgovoru za "Novosti" prvi put govori o šoku na ulasku u sezonu i dilemi da li ponovo stati na parket ili jednostavno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << reći sebi "dosta je bilo".
- Idem na artroskopsko čišćenje hrskavice kolena, kakvo sam imao i u decembru prošle godine. Doktor mi je rekao da bih već za četiri do šest nedelja mogao da se vratim treninzima. Ugovor sa klubom sadržao je klauzulu po kojoj se automatski raskida ako dođe do povrede operisanog kolena.
IMAĆU ČIME DA SE BAVIM
I pre nego što je stigao do odluke da li će završiti karijeru, Krstić je razmišljao o životu posle košarke.
- Imaću čime da se bavim i ako prestanem da igram, već izvesno vreme razrađujem neke ideje. Trenutno nemam velike planove, nemam ni razloga za žurbu. Sačekaću operaciju i oporavak, pa ću videti kako i šta dalje...
Turski mediji automatski su poslali Krstića u penziju...
- Dosta se baziraju na glasinama, priča o tome verovatno je potekla iz Galate. Otišao sam da se ljudski pozdravim sa ljudima iz kluba i usput pomenuo da ću možda razmisliti i o kraju karijere. Objavili su i da ne mogu da hodam, a ja funkcionišem sasvim normalno. Nisam se do sada oglašavao, ne želim da sečem preko kolena već da sačekam da vidim kako će ići rehabilitacija. Ako procenim da ne mogu dalje, staviću tačku na karijeru.
Misli o zatvaranju igračkog poglavlja života nisu prisutne prvi put.
- Zaređale su se povrede, posle prethodne u Efesu pitao sam se šta može da se desi ako nastavim da igram i da li je možda bolje da završim karijeru. Ne zato što sam želeo, već zbog neizvesnosti kakve bi posledice mogla da ostavi neka sledeća povreda.
Od kolena mnogo više boli saznanje da se za sezonu povratka spremao kao nikad u poslednjih deset godina.
- Pre prve godine u Nju Džersiju izmereno mi je devet odsto masnoće, sada samo sedam. Zato me sve ovo još više boli. Imao sam želju da završim karijeru igrajući košarku. Koleno je u suštini u redu, samo se odlomilo parče hrskavice, ali ostaje pitanje da li će se to ponovo desiti ako se vratim i kakve bi to posledice ostavilo na moje zdravlje.
Porodici je zdravlje na prvom mestu.
- Jeste, ali su videli koliko sam truda uložio u povratak. Video sam da mogu da igram i nije pravedno da ovako završim karijeru.
Ako kraj postane neizbežan, ostaviće za sobom karijeru kakvu bi mnogi poželeli. Krstićev trag je neizbrisiv gde god je igrao - u Slogi, Partizanu, Nju Džersiju, Oklahomi, Bostonu, CSKA, Efesu. Naš nacionalni tim pamtiće ga kao kapitena u najdubljem smislu, i kao tihog vođu na terenu i kao zaštitnika kada se u igru umešaju pesnice.
- Nastavio da igram ili ne, znam da sam mogao i više da postignem da nije bilo te povrede ukrštenih ligamenata u Americi. Kasnije su se dešavale povrede zbog kojih sam pauzirao dva ili tri meseca, malo ko zna da sam igrajući za reprezentaciju samo dva leta bio potpuno zdrav i spreman. Da, mogao sam više, ali ko to ne može da kaže za sebe.
PUT DO VRHA UZIMA DANAK
Povrede i fanatična posvećenost sportu idu ruku podruku.
- Pogledajte samo koliko je igrača Partizana imalo povrede prednjih ukrštenih ligamenata kolena: Vule Avdalović, Miloš Vujanić, Kosta Perović, Novica Veličković, Jovo Stanojević, Dragan Milosavljević, Leo Vesterman... Ne krivim sistem Partizana, jer niko od nas ne bi postao tako dobar igrač da nismo toliko trenirali. Na jednoj strani imaš ogromnu satisfakciju, na drugoj plaćaš danak - objašnjava Krstić.
.jpg)
