Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krenimo iz početka
Miris prolećnog jutra prvog vikenda u junu izmamio je Beograđane na ulicu, toliko da je u Knez Mihailovoj vrilo kao u košnici.
Kod „Ruskog cara“ dva paralelna reda stolova sa šahovskim tablama. Za njima sede deca učenici šahovski škola, s namerom da u Knezu, a i na Kalemegdanu, na preko 1.000 tabli odigraju simultanku. Događaj koji je kao mamac okupio na jednom mestu mnoge majstore i poštovaoce šahovske magije... Među njima jedan od najvećih, velemajstor LJubomir LJubojević >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << (58), nekad treći igrač sveta, čovek koji je u karijeri uspeo da pobedi sve poznate velemajstore, uključujući i dva svetska šampiona Garija Kasparova i Anatolija Karpova. Dan ranije dobio je nacionalno priznanje (penziju) i potpisivanje ugovora u Ministarstvu sporta bio je jedan od razloga zbog kojih je iz Španije, gde sa ženom i dvoje dece odavno živi, doputovao u Beograd.
Za pobedu bombonjera
Šahovska simultanka, u kojoj su učestvovali srpski velemajstori i učenici beogradskih osnovnih i šahovskih škola, održana je na oko 1.000 šahovskih tabli, poređanih duž Knez Mihailove ulice i na Kalemegdanu. Sa velemajstorima su se takmičila deca iz osnovnih i šahovskih škola sa teritorije Beograda, kao i klinci Predškolske ustanove „11. april“. Deca koja su uspela da pobede velemajstore, među kojima su bili Veljko Jeremić, Boško Abramović, Irina Čoljuškinja, dobila su bombonjere u obliku šahovskih figura. Najveća do sada odigrana simultanka u Beogradu, održana je 1991. godine od Slavije do Kalemegdana na 1.113 tabli.
Posao ili zadovoljstvo?
- I jedno i drugo - odgovorio je velemajstor, obilazeći stolove na kojima je srpski šahovski podmladak spremao figure na gotovs.
Kako vam iz Španije izgleda srpska scena, da li je u krizi?
- Jeste, nekada smo bili velesila. Kriza je, sve je teže i teže, ali nije nemoguće da opet dođemo do rezultata kao u Gligorićevo vreme, vreme kada sam ja počinjao. Evo, ovaj dan je pokazao koliko je još uvek šah popularan u Srbiji.
Da li bi imali predlog za Šahovski savez Srbije, šta bi trebalo činiti?
- Potrebna je bolja komunikacija. Čovek je upućen na čoveka i to ne može da zameni kompjuter ili igra preko Interneta. Decu bi trebalo povezati preko klubova, oživeti scenu i rezultati neće izostati. Morali bi da krenemo iz početka. Nije pobednik onaj koji brže trči, već onaj koji dalje stigne.
Možemo li u narednom vremenu da vas vidimo za tablom u nekom takmičenju?
- U ovim godinama jako teško.
Da li ste primetili nekoga ko bi mogao da ponovi vaše uspehe?
- Svaki čovek je poseban za sebe i ima svoj put zapisan u zvezdama. Sam talenat nije dovoljan, potrebno je mnogo ljubavi i volje. Mladi bi morali bar u početku da manje gledaju na novac kao na primarni cilj. Put do uspeha je prepun odricanja. Najvažnije jeste da mlad čovek voli ono što radi. Onda će imati i mnogo više mogućnosti za uspeh - konstatovao je velemajstor LJubomir LJubojević.
Iako se više ne takmiči, šahovsko znanje nastavio je da prenosi živeći „na mestu najveće slave“ u Linaresu španskom gradiću, gde je uz Hibnera trijumfovao na jednom od najjačih turnira sveta.
