Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Feb.2019, 14:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kreće javna rasprava o revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23

Ministarstvo pravde predstavilo je danas nacrt revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 koje se odnosi na reformu pravosuđa, antikorupcijsku politiku, osnovna prava i prava državljana EU. Od prošle godine, otkad je ustanovljeno da je akcioni plan neophodno revidirati, usledilo je donošenje strateških dokumenata koji treba da budu njegov sastavni deo. Revidirani plan će do kraja meseca biti poslat Evropskoj komisiji, na ocenjivanje, a nakon njihovih preporuka Ministarstvo pravde će pokrenuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << javne rasprave i pozvati sve nadležne, da iznesu primedbe i mišljenja.

Ministarka kuburović izjavila je da javna rasprava o revidiranju Akcionog plana za Poglavlje 23 danas tek počinje i da zbog toga nema razloga za produženje roka za podnošenje komentara na prvi Narct revidiranog Akcionog plana.

Produženje roka, koji je predviđen za 8. februar, prethodnih dana su tražile pojedine nevladine organizacije i strukovna udruženja.

Izmena pojedinih Ustavnih amandmana jedan je od prioriteta u okviru pomenutog akcionog plana, kaže Nela Kuburović, ministarka pravde u vladi Srbije.

"Ukoliko pogledate sam nacrt, predviđeno je da u prvoj polovini ove godine ustavni amandmani budu usvojeni, a samim tim se nadovezuju i rokovi za izmenu svih drugih zakona koji treba da prate Ustav i ustavne promene, čitav set pravosudnih zakona, o sudijama , o javnom tužilaštvu, zakona o pravosudnoj akademiji, o uređenju sudova", kaže Kuburović.

Set pravosudnih zakona trebalo bi da se promeni do kraja godine. Ministarka za evropske integracije smatra da je tokom 2018. učinjen izuzetan napredak u oblasti poštovanja ljudskih prava, što će tek biti vidljivo primenom novih zakona.

"Ja neću da podsećam na čitav, ali ću i podsetiti na čitav inkluzivan proces, vezan za ustavne amandmane, opet u vezi sa izborom nosilaca pravosudnih funkcija, značajnih zakona, zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakona o savetima nacionalnih manjina, u saradnji sa SE i izborima koji su održani, kaže ona.

Šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević, podsetila je na to da se Srbija sama rešila na reviziju akcionog plana, smatrajući je potrebnom.

"Ovo je dobrovoljni proces u koji smo ušli, zato što zaista smatramo da je to važan elemenat procesa pregovora kojeg moramo preduzeti u jednom momentu jer se od nas očekuje da ispunimo prelazna, da bismo dobili i završna merila i time zatvorili ovo poglavlje", kaže Miščević.

Na prvoj javnoj debati o revidiranom akcionom planu predstavnici vlasti pozvali su na inkluzivnost sve relevantne društvene faktore.

Izveštaj Fridom hausa nije tako loš kako se predstavlja

Izveštaj organizacije Fridom Haus "Slobode u svetu 2019" u delu koji se tiče Srbije, nije uopšte tako loš kao što se to predstavlja, izjavila je Kuburović.

"Kada se izveštaj pročita u celosti vidi se da komentari uopšte nisu tako loši kako pokušavaju da se predstave ili da se izvuče jedna rečenica iz celog konteksta", rekla je Kuburović.

Još ima nade da će SB UN raspravljati o Kosovu i Metohiji

Kuburović je rekla da još postoji mogućnost da se sutra u Savetu bezbednosti UN raspravlja o redovnom izveštaju generalnog sekretara UN o situaciji na KiM.

“I dalje postoji nada da ćemo imati priliku da se pojavimo u SB UN i da ukažemo na ono što se dešava na teritoriji KiM”, rekla je Kuburović.

Ona je navela da činjenica da se dan pred sednicu na kojoj je trebalo da se raspravlja o redovnom kvartalnom izveštaju još uvek ne zna da li će se to dogoditi pokazuje da pojedine zemlje članice SB UN nisu principijelne jer ne poštuju dokumente koje su same donele.

“To samo pokazuje da pojedine države nisu principijelne. Bilo je ustanovljeno da se na kvartalnom nivou podnosi izveštaj i raspravlja u SB UN u skladu sa Rezolucijom 1244, u čijem su usvajanju učestvovale i te članice, to pokazuje da ni same ne poštuju ono što su donele”, rekla je Kuburović.

Ona je istakla da veruje da je u prethodnoj godini dosta urađeno, naročito u procesu donošenja zakona na koje se čekalo više od decenije.

Podsetila je da je novembru usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će početi da se primenjuje ove godine i treba građanima da omogući pravnu pomoć bez obzira na materijalni status.

"Mogu da vam nabrajam niz primera, ali svakako je 2018. godina - godina u kojoj je dosta toga urađeno u oblasti vladavine prava", napomenula je ministarka.

Organizacija Fridom haus, juče je objavila novi izveštaj "Slobode u svetu 2019" o stanju osnovnih sloboda u 195 zemalja u kome konstatuje da je prošle godine zabeležena 13. uzastopna godina pada globalnih sloboda, a status Srbije sa slobodne, opao na delimično slobodnu zemlju.

Sve zemlje zapadnog Balkana osim Hrvatske, u izveštaju su ocenjene kao "delimično slobodne".

Osuđujem svaki vid pretnje i napada na novinare

Kuburović je izjavila da Vlada Srbije osuđuje svaku vrstu nasilja bez obzira o kome se radi, najavljujući da će se kroz predstojeće izmene krivičnog zakonodavstva raditi na jačanju krivično pravne zaštite "svih, pa i novinara".

"Kada je reč o novinarima, ja osuđujem svaki vid pretnje i napada",  navela je Kuburović osuđujući i preteće pismo koje je upućeno zaposlenima na Televiziji N1.       

Ona je navela da je dosta urađeno na unapređenju položaja novinara, počev od izrade Medijske strategije koja je u toku, ali je bitno, dodala je, da nadležni organi koji se bave procesuiranjem krivičnih dela posebnu pažnju posvećuju napadima na novinare.

Podsetila je na Uputstvo Republičkog javnog tužioca koje kaže da predmeti napada na novinare treba da budu "hitni predmeti", po kojima treba hitno da se postupa, kao i da postoji radna grupa koja se bavi tom problematikom.

"Bitno je da ćemo kroz buduće izmene krivičnog zakonodavstva svakako raditi na jačanju krivično pravne zaštite svih pa samim tim i novinara", rekla je ministarka pravde.

Na pitanje kako vidi reakcije člana SNS Milenka Jovanova na Tviteru koja se tiče izveštavanja Televizije N1 o statusu Kosova, Kuburović je rekla da treba dozvoliti slobodu mišljenja i interpretacije onoga što je bilo viđeno na toj televiziji.

"Svako od nas snosi odgovornost za ono što kaže, i za ono što učini", rekla je Kuburović, napominjući da slobodu mišljenja ne bi dovodila u pitanje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...