Izvor: Politika, 14.Jan.2011, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratohvilova nadmašila Ovensa
Rekord Džesija Ovensa u trajanju svetskog rekorda od 25 godina i dva meseca nadmašile i Marita Koh i ženska štafeta DR Nemačka 4 h 400 metara, a ovog leta učiniće to i Jirgen Šult (disk) i Jurij Sedih (kladivo)
Punih 25 godina i dva meseca, ili 9.211 dana Džesi Ovens je držao svetski rekord u skoku udalj sa 8,13 metara. Taj rezultat jedna od najblistavijih legendi, ne samo atletike već i svetskog sporta uopšte, postigao je 25. maja 1935. godine u En Erboru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Zanimljivo je da je tada Ovens izveo samo jedan skok, jer za više nije imao vremena. Za manje od sata 21-godišnji Amerikanac postavio je četiri svetska rekorda, pored ovog u skoku udalj, i na 100 i 220 jardi i na 220 jardi s preponama. Ovensov skok nadmašio je tek 12. avgusta 1960. godine Ralf Boston, takođe Amerikanac, skokom od 8,21 metara.
Do danas Ovens je i svetski rekorder po dužini trajanja svetskog rekorda, ali samo u muškoj konkurenciji. Za petama mu je zemljak, Patrik Rajan, bacač kladiva čijih je 57,77 metara bio najbolji svetski rezultat 25 godina, ili 9.140 dana (od 17. avgusta 1913, do 27. avgusta 1938).
Međutim, ovog leta, najverovatnije, Rajan, pa i Ovens biće nadmašeni. Veoma dobre izglede da prežive i ovu godinu imaju svetski rekordi u bacanju diska i kladiva postavljeni još u leto 1986. godine. Postavili su ih reprezentativci država koje su nestale sa mapa – DR Nemačke i SSSR. Jirgen Šult je sa 74,08 metara postavio svetski rekord u bacanju diska 6. juna. Jurij Sedih 30. avgusta bacio kladivo 86,74 metara. Ni taj rezultat još nije nadmašen i, mada je u sportu „sve moguće”, sigurno neće biti nadmašni ni ove sezone.
Šultu se najbliže, na 20 santimetara (73,88) približio Litvanac Virgilijus Aleknna ali pre deset godina. Prošle godine najbolji je bio Estonac Gerd Kanter tek sa 71,45 metara, tek jer je 2006. bacio disk 73,38 metara. Očigledno, rezultati 32. godišnjeg Estonca krenuli su silaznom putanjom, a ostali diskobolosi današnjice još nisu nikad prebacili granicu od 70 metara.
Sedih je poslednji put strahovao za svoj rekord 3. jula 2007. kada je Belorus Ivan Cihan (poznatiji kao Ivan Tihon) bacio kladivo samo santimetar manje od njega. Od tada do 2008. Tihon je postizao slabije rezultate, a onda je uhvaćen u dopingu i poslednje dve godine nije se takmičio. Ujedno zabranjeno mu je učešće na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. pa pošto već ima 35 godina verovatno više nije pretnja Sedihu. Prošle godine najbolji rezultat imao je Japanac Kodži Murofuši sa „samo” 80,99 m...
Maja prošle godine 20-godišnjicu proslavio je treći najstariji aktuelni svetski rekord u muškoj konkurenciji – 23, 12 metara Amerikanca Rendija Barnsa u bacanju kugle (postignut 1990), a ove po svemu sudeći 20-godišnjicu može da proslavi Majk Pauel, koji je svetski rekord u skoku udalj postavio 30. avgusta 1991, ali u ovoj disciplini on ima samo „bronzu” za dugovečnost – iza već pomenutih 8,13 m Džesija Ovensa i 8,90 m Boba Bimona, rekorda koji je trajao 22 godine i 10 meseci (8.351 dan). A srušio ga je baš Pauel...
Dve decenije trajanja naredne 2012. mogli bi da napune svetski rekordi Kubanca Havijera Stomajora (skok uvis – 2,45 m) i Amerikanca Kevina Janga (400 m prepone – 46,78).
Dugovečni svetski rekordi dugovečniji su u ženskoj konkurenciji. Rekordi reprezentativke Demokratske Republike Nemačke Marite Koh na 400 m (47,60) i štafeta 4 h 400 metara ove zemlje (41,37) letos su nadmašili starost Ovensovog rekorda, pošto su postignuti 1985. godine, ali apsolutni rekorder, računajući atletičare i atletičarke, po trajanju svetskog rekorda je Jarmila Kratohvilova.
Reprezentativka Čehoslovačke 26. jula 1983. pretrčala je 800 metara za 1:53,28 minuta i to ni jedna atletičarka već 27 godina i gotovo šest meseci nije uspela da nadmaši. A kada će, ne zna se.
Prošle sezone najbolji rezultat imala je Alisija Džonson (SAD) sa 1:57,34, a četiri sekunde prednosti na ovoj distanci je ogroman zaostatak. Kratohvilovoj bi glave mogla da dođe samo Kenijka Pamela Dželimo. Olimpijska šampionka iz Pekinga pretrčala je 800 m u Cirihu 2008. godine za 1:54, 01 i to je treći rezultat svih vremena. Brža od nje, pored Kratohvilove, bila je još samo Nadežda Olizarenko (SSSR) sa 1:53.43 1980. godine. Njen rekord srušila je Kratohvilova, a ostale sa liste najbržih svih vremena u ovoj disciplini odavno su prestale da se takmiče, mnoge i pre Kratohvilove.
Međutim, Dželimo je 2009. povredila ahilovu tetivu i na Svetskom prvenstvu u Berlinu nedovoljno spremna odustala u polufinalu, a prošle sezone vratila se prilično nezapaženo sa slabih 2:01,52. Ali, ne sme se zaboraviti da je Dželimo praktično na početku karijere (rođena 5. decembra 1989) i zato ona predstavlja najbolju šansu današnje atletike da nadmaši najstariji svetski rekord svih vremena.
SUTRA: Nezaboravna leta '68. i '88.
Najstariji važeći rekordi (žene)
1. Jarmila Kratohvilova (ČSSR) 800 m 1:53,28 26. jul 1983.
2. Marita Koh (DR Nemačka) 400 m 47,60 6. okt. 1985.
3. DR Nemačka 4 h 100 m 41,37 6. okt. 1985.
4. Natalija Lisovska (SSSR) kugla 22,63 m 7. jun 1987.
5. Stefka Kostadinova (Bugarska) vis 2,09 m 30. avgust 1987.
6. Galina Čistajkova (SSSR) dalj 7,62 m 11. jun1988.
7. Gabrijele Rajnš (DR Nemačka) disk 76,80 m 9. jul 1988.
8. Florans Grifit-Džojner (SAD) 100 m 10,49 16. jul 1988.
9. Jordanka Donkova (Bugarska) 100 m prep. 12,21 20. avgust 1988.
10. Džeki Džojner-Kersi (SAD) sedmoboj 7.291 16. sept. 1988.
11. Florans Grifit-Džojner (SAD) 200 m 21,34 29. sept. 1988.
12. SSSR 4 h 400 m 3:15,17 1. okt. 1988.
Najstariji važeći rekordi (muškarci)
1. Jirgen Šult (DR Nemačka) disk 74,08 m 6. jun 1986.
2. Jurij Sedih (SSSR) kladivo 86,74 m 30. avgust 1986
3. Rendi Barns (SAD) kugla 23,12 m 20. maj 1990.
4. Majk Pauel (SAD) dalj 8,95 m 30. avgust 1991.
5. Havijer Sotomajor (Kuba) vis 2,45 m 27. jul 1992.
6. Kevin Jang (SAD) 400 m pr. 46,78 6. avgust 1992.
7. SAD 4 h 400 m 2:54,29 22. avgust 1993.
8. Sergej Bubka (Ukrajina) motka 6,14 m 31. jul 1994.
9. Džonatan Edvards (V. Britanija) troskok 18,29 m 7. avgust 1995.
10. Jan Železni (Češka) koplje 98,48 m 25. maj 1996.
Živko Baljkas
objavljeno: 15.01.2011
