Izvor: Sportski Žurnal, 30.Apr.2011, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraljica u bunaru

Ovo nam je kao pad u bunar, a ne u bazen – rekla je Mirjana Stojanović, šef stručnog štaba AK Novi Beograd, čim je saznala o kojoj temi želimo da razgovaramo.

A tema je apsurdna. Ovih dana vraća se u funkciju zatvoreni bazen „11. April“, što je logično i tako treba da bude. Međutim, nelogično je to što se puštanjem vode potapa minimum uslova koje su imali atletičari sa najveće srpske opštine. Katastrofalan položaj Kraljice sportova već je pokazivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << činjenica da se treniralo u spomenutim okolnostima, ali još je poraznije to što su u potpunom beznađu sada kada ostaju i bez njih.
I to nije bilo kakav atletski klub nego zvanično – najbolji u Srbiji!
– Već 18 godina radimo oko bazena. Stvorili smo 50–tak reprezentativaca i mnoštvo rekordera države od mlađih i starijih juniora do seniora. Da spomenem Milu Andrić, aktuelnu vicešampionku Evrope za juniorke na 400 prepone, nacionalnu rekorderku od mlađih juniorki do seniorki na ovoj distanci. Na Ejofu u Beogradu osvojila je tri medalje, zlato na 100 prepone, srebro na 400 prepone i bronzu sa štafetom 4 puta 100 metara, čime je bila junakinja tih Malih olimpijskih igara, jer niko, ni iz jedne zemlje, nije osvojio više odličja računajući sve sportove. Setimo se i državnog rekordera na 110 prepone, Nenada Lončara, učesnika svih velikih takmičenja i finalistu univerzitetskog šampionata Amerike. Poslednji u nizu je Emir Bekrić, višestruki juniorski  rekorder Srbije na 400 metara u dvorani i 400 prepone, a u ovoj drugoj disciplini prošle godine bio je finalista Prvenstva sveta u Monktonu u Kanadi – kaže Mirjana Stojanović. – Zar takvi talenti ne zaslužuju uslove dostojne Evrope i sveta, s kojima se ravnopravno bore uprkos trčanju oko bazena zimi?
Atletika je pre svega pojedinačan sport, ali treba reći da su juniorke Novog Beograda bile vicešampionke Evrope u Kupu šampiona. U elitnom društvu Starog kontinenta nalaze se već nekoliko godina, a biće i ove, jer su prvakinje države i pridružiće im se juniori, takođe najbolji sastav u Srbiji.
U atletskim školama je 200 polaznika (od predškolaca do četvrtog osnovne).
– Bazen nam nije neophodan samo zimi, već i leti kada su pljuskovi ili visoke temperature. Treniramo po šljaci sa suprotne strane auto puta u odnosu na bazen na Bežanijskoj kosi. Podloga se lako pretvori u blato kada padne kiša.
Ipak je klub jačao iz godine u godinu (osnovan je 1968). U stručnom štabu je pet školovanih trenera i troje pomoćnika koji završavaju Fakultet fizičke kulture.
– Svi ćemo mi doslovno na ulicu. Oko bazena smo stavili 50 metara tartana i 150 metara gumene podloge. Na tribinama nam je teretana. Imamo prepone, brojne druge rekvizite. Ne znam gde ćemo s tim, gde to da premestimo?
Predsednik Opštine Novi Beograd, Nenad Milenković, pokušavao je da nađe rešenje za veliki  problem i još uvek ga traži.
– Mislim da je najbolje ono o čemu je govorio Aco Kovačević, sekretar za sport grada Beograda. Insistira na izlivanju tartan staze na stadionu na Bežanijskoj kosi.
Spomenuta inicijativa je u sklopu opšteg poboljšanja stanja Kraljice sportova u Srbiji, jer je bezmalo izvesno da će naredne zime na Vojnoj akademiji biti završeni najvažniji radovi oko prve specijalizovane atletske dvorane kod nas i montirana sva atletska borilišta.
– Pročitala sam da generalni sekretar ASS, Slobodan Branković, najavljuje da će moći da se trenira bar od januara naredne zime. Bojim se da nećemo dobiti upotrebnu dozvolu dok svi radovi ne budu završeni, struja uvedena, a to znači da, nažalost, verovatno nećemo ni sledeće zime imati  salu. Zato stvarno ne znam gde ćemo tada da treniramo, a ako se ne ostvari ni dvorana, ako se nastavi sa praznim obećanjima političara, onda stvarno možemo da potopimo atletiku u Srbiji…
MINIMUM ULAGANJA – OGROMNA DOBIT
Mirjana Stojanović predlaže kako bi u ovom trenutku optimalno mogao da se reši problem atletike u Novom Beogradu:
– Idealno bi bilo da se na prostoru iznad tribina na stadionu gde treniramo, napravi mala montažna dvorana sa četiri tartan staze. Merili smo – tamo bi bilo oko 120 metara u pravcu. Tu bismo negde smestili klupske prostorije, zatim ekonomat – da imamo gde sa tegovima i preponama. Moglo bi da se skače uvis i možda udalj. Dobar deo treninga tu bismo radili i rasteretili buduću dvoranu na Vojnoj akademiji uz samo malo ulaganja. Grad od dva miliona stanovnika zaslužuje da ima elementarne uslove i na Novom Beogradu, gde živi trećina stanovništva. Neće biti lako da se odlazi na treninge u drugi deo grada, preseda u ovakvom saobraćaju… Ne pričam samo o našem klubu, već i Surčinu, Teleinformatiku i ostalima sa ove strane Save… Mnogima bi se rešio problem na ovaj način.
SVETSKA REKORDERKA NA GUBITKU
Pored toga što sami imaju brojnu atletsku školu, članovi AK Novi Beograd mnogo doprinose razvoju školskog sporta na svojoj opštini, zatim sportu invalida…
– Sa Društvom pedagoga fizičke kulture organizujemo kros, dvoranska prvenstva škola, akciju „Napred đaci prvaci”, atletski miting predškolaca… Tanja Dragić, koja je na dva svetska prvenstva šest puta pomerila svetski rekord u bacanju koplja za osobe sa invaliditetom, takođe trenira na bazenu – ukazuje Mirjana Stojanović.
HALE NAM FALE
Pokličom HALE NAM FALE, atletski ljudi iz Srbije već više od decenije pokazuju neophodnost stvaranja uslova za rad kakve imaju praktično svi u Evropi. Ovaj slogan nastao je baš u klubu Novi Beograd.
– Najviše smo ukazivali na ovaj problem, a ostajemo i bez bazena. Apsurd za apsurdom – komentariše Mirjana Stojanović

Nastavak na Sportski Žurnal...