Izvor: Politika, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarkaški mirotvorac
Portret bez rama: Dragan Kapičić
Pošto je na izborima za predsednika domaće košarkaške organizacije već gubio kao apsolutni favorit, Dragan Kapičić je shvatio da je bolje da neko vreme bude autsajder. Proteklih nedelju dana redom su odustajali Goran Knežević, Nebojša Čović i Blažo Stojanović, a on se posle dugogodišnjeg odsustva iz svih košarkaških foruma pojavio kao jedini zainteresovani da vadi srpsku košarku iz blata. Za konačnu pobedu na izborima, 19. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aprila, neophodna su mu barem 23 od 44 glasa Skupštine, što izgleda kao zicer.
Rođen je 7. avgusta 1948. u Beogradu, u poznatoj crnogorskoj porodici. Vaspitavan je u jugoslovenskom duhu i još žali za SFRJ. Njegov otac Jovan je svojevremeno bio ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, šef sektora državne bezbednosti SFRJ i zamenik pomoćnika ministra Aleksandra Rankovića.
Košarkom je počeo da se bavi zajedno sa Zoranom Slavnićem, na nagovor čuvenog trenera Zdravka Kubata. Već sa 16 godina debitovao je za prvi tim. Kako skromno kaže – dobio je šansu više zbog visine (tada 198 cm) nego umeća. Specijalnost su mu bili skok-šut i "dvonožni horog".
Za državni tim je odigrao 169 mečeva, a debitovao je sa 19 godina, na "Evru 1967" u Helsinkiju. Osvojio je pet medalja: svetsko zlato u Ljubljani 1970, evropska srebra u Napulju 1969. i Esenu 1971, svetsko srebro u Portoriku 1974, evropsko zlato u Beogradu 1975. Zbog povrede oka uskraćen je za zlato na EP u Barseloni 1973. Pre tog peha igrao je u životnoj formi, što se posebno videlo u četvrtfinalu Kupa šampiona, kada je slavnom Makabiju dao 46 poena.
Osim slave i uspeha reprezentacija mu je dala i dvojicu kumova – Krešimira Ćosića (na čiju je sahranu 1996, u Zagrebu, otišao kolima sa BG tablama) i Zorana Slavnića sa kojim je bio u "najboljoj i najnemirnijoj" Zvezdinoj generaciji svih vremena, uz Simonovića, Vučinića, Rakočevića, Sarjanovića, Lazarevića... Ponekad s uzdahom kaže: "Morali smo da postignemo više". Sa nestašnim Simonovićem često se nije slagao ("Duci igra na jednoj strani, ja na drugoj, a Moka u sredini..."). I tako su osvojili dve titule (1969, 72), tri kupa (1971, 73, 75), jedan Kup pobednika kupova (1974).
Najbolji je strelac u Zvezdinoj istoriji (6.147 poena u 508 mečeva). Poslednje dve sezone igrao je za Keln. Kad se vratio otvorio je kafić "Galerija" koji mu je i danas druga kuća.
Supruga Slobodanka Žugić, koja se odrekla glumačke karijere zbog njegove košarke, diplomirala je glumu u klasi Ognjenke Miličević, zajedno sa Aleksandrom Berčekom, Aljošom Vučkovićem i Čedomirom Petrovićem. Naredne godine će se navršiti četiri decenije otkako su se upoznali. Imaju sinove Stefana (28) i Filipa (25).
Stefan je krenuo majčinim stopama i sada je ubedljivo najveća zvezda u porodici. Otac mu je ovih dana preoteo "medijsku pažnju" koju će moći da zadrži samo ukoliko reprezentaciju vrati na staze uspeha. Kao svoj prvi zadatak u Kući košarke najavio je pomirenje i ujedinjenje svih "klanova". Za početak, približio je Partizan i Zvezdu čiji zajednički blagoslov bi trebalo da je jači od svih sila u srpskoj košarci.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 15.04.2007.]
