Izvor: Politika, 02.Sep.2011, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarkaši na mišiće u drugi krug
Posle očajnih pola sata igre naši košarkaši u završnici pokazali jak karakter i savladali Izrael – 89:80. – Teodosić najodgovorniji za prazan hod, a Kešelj prelomio meč
Od našeg specijalnog izveštača
Šauljaj – Neubedljivo, na momente i očajno, ali naši košarkaši su do prvog prolaznog cilja stigli onako kako su planirali, neokrznuti. Pobedom protiv Izraela – 89:80 – trasirali su put u drugu fazu takmičenja, a iz naredna dva meča >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << protiv Nemaca i Francuza mogu da prenesu bonus bodove koji će „život” značiti u narednoj rundi. Izvukli smo se protiv rivala koji je našu selekciju poslao kući posle prvog kruga pre četiri godine u Španiji, ali, iako je selektor pobedu nazvao „velikom”, ukoliko se igra ne podigne na mnogo viši nivo, borba za četvrtfinale i put na Olimpijske igre u London biće brutalno teška.
Činjenica da je najteže igrati unapred dobijene utakmice, protiv timova koji igraju „čudnu” košarku, ne može da bude alibi za pola sata „horora” kroz koji su prošli naši reprezentativci. Umesto da takvog rivala, objektivno najslabiji tim u grupi, od početka stave na mesto koje mu pripada, naši momci su razigrali čitavu izraelsku petorku, koja je „zonom” razbila naš napad baziran na Krstiću, a tranzicijom, što bi trebalo da bude naše najjače oružje, nanizala veliki broj lakih poena. U košarci sve dobro, ali i loše polazi od organizatora igre. Miloš Teodosić je neosporni košarkaški biser, ali on jednostavno nije bio prisutan u ovom meču. Na stranu što nije ubacio ni jednom iz igre (0-7), boljom odbranom, distribucijom loti i izborom rešenja, mogao je da eliminiše nervozu i izađe iz problema.
Nekoliko parametara ukazuju kakvu smo košarku igrali u prvom poluvremenu. Rival nam je u startnoj četvrtini ubacio čak 25 poena, a četiri napravljena penala govore o agresivnosti i „čvrstini”. Za 15 minuta imali smo sedam izgubljenih lopti i tek jednu osvojenu. Posebno zabrinjavajući detalj je da su nam Izraelci dali deset poena iz kontre, a prvu našu upisao je Savanović u 19 minutu. Na momente se čudio i selektor, nije reagovao sve do pre par sekundi pre poluvremena, kad je bukvalno ušao u teren nezadovoljan jednom Savanovićevom reakcijom.
Nema zbora, da je na drugoj strani bio jači tim, teško da bi naši momci dobili priliku da se vrate u meč.
Pokazalo se da imamo malo razigranih igrača, ali i toliko je u prve tri utakmice bilo dovoljno, a srećna je okolnost, što je uvek iskakao neko drugi. Izraelce su nosili na leđima Savanović, Krstić i Kešelj, ali možda i ključni momenat bio je u 24. minutu, pri rezultatu 41:48. Pnini, koji je čitav meč provocirao, gurao i „nabadao” laktove, pri prekidu je udario Krstića u stomak, a Ivković je kao oparen uleteo u teren, iako je naš tim bio u posedu lopte. To nas je koštalo još pet poena minusa, ali proradio je adrenalin, počelo je buđenje i u poslednjih 10 minuta ušli smo s mnogo boljom odbranom i skokom, sa šest poena zaostatka.
Iako smo u prva dva minuta imali problem sa realizacijom (na sreću i rival), skok u napadu nas je vratio u život, a kada je krenuo šut i Krstić dobio lopte, sve je došlo na svoje mesto. Marković je „bombom”, prvom od timskih pet u poslednjoj deonici, konačno „skinuo čini” sa izraelskog koša i izjednačio (64:64), a zatim su Kešelj, Savanović i Krstić dokusurili rivala. Kešelj je uz četiri ofanzivna skoka tri puta pogodio za „trojku” (ukupno pet), a poslednja je značila i kraj teške borbe, prave golgote iz koje će naši momci sigurno izaći jači, čvršći i u duelima s Nemcima i Francuzima pokazati da su tim za velika dela.
Mirko Stojaković
objavljeno: 03.09.2011.
